ODLIČNE NOVE HOROR KNJIGE

 

Hej, narode, odavno se ovde nisam osvrtao na nove horor knjige. Pre svega zbog toga što sam prezauzet pisanjem jedne moje knjižurine (koju ću vam uskoro, možda već za 10ak dana, obznaniti u njenoj punoj gloriji), a kad ne pišem, onda čitam stvari vezane za to pisanje. ILI – čitam za pisanje za RUE MORGUE magazin.

            Naravno, u najboljem svetskom horor magazinu pišem o knjigama koje sam odaberem, a intuicija i znanje me retko kad prevare, tako da je skoro sve o čemu tamo pišem itekakao vredno čitanja!

            Sad, RUE MORGUE je štampani mag, nema online verzije tekstova, pa savetujem da se pretplatite, ili da se drugačije snađete, ako hoćete da čitate moje prikaze, jer ih ja ne smem kačiti u njihovoj celosti.

            Ono što smem, i što ću sada učiniti, jeste upravo da vam skrenem pažnju na neke od najodličnijih horor knjiga koje sam pročitao u zadnjih godinu dana i o kojima sam pisao u RU MORGU (iz nekih od njih okačiću samo male odlomke), pa vi vidite šta ćete: da li ćete da nekako iskopate moje rivjue, da li ćete da nabavite i čitate ove knjige na engleskom – moje je da vam skrenem pažnju na njih, a vi kako hoćete i kako umete.

            Idem od najnovijeg broja, pa unazad.

           

RUE MORGUE- Issue 226 (Sept-Oct. 2025; Halloween issue)

Ovo izlazi u prodavnice, štampano, posle 1. sept, ali digitalno je već dostupno.

U ovom broju imam poveći članak na temu romana o „ukletim filmovima“, na 5 strana.

 Tu naširoko razgovaram s autorima ove 3 knjige koje toplo preporučujem! A evo samo delića naše iscrpne priče na temu zločestih filmova koji loše utiču na zdravlje, psihu, dušu, a i šire!

 U istom ovom broju hvalim i jednu novu antologiju textova o vešticama neumornog S.T. Džošija… 

Witches and Witchcraft: An Anthology of Stories, Poems, and Essays, edited by Katherine Kerestman and S. T. Joshi, coming from Hippocampus Press in October.

 

 

I izuzetnu – mada, prilično skupu, de luxe, zbirku genijalne Kejtlin R. Kirnan…

Bright Dead Star – Caitlín R. Kiernan

Subterranean Press

 

U prošlom broju pisao sam o knjizi SPECTRAL LIGHTS – odnosno, ne o njoj, nego o autorima koje analiziram u njoj. Kao dajdžest, uvod za ljude koji nisu upućeni u klasičnu horor literaturu.

Lepo me je ispoštovao moj MORG, ne mogu da kažem, dali su mi 6 strana unutra – od toga je jedna strana moj intervju s Remzijem Kembelom, koji mi je pisao predgovor za knjigu.

A i sadržaj broja je u sablasnom duhu, s ilustracijom Alexandre Dević, čije su umetnine u mojoj knjizi.

Uzgred, ko želi de luxe izdanje ove knjige, na raspolaganju su mi još dva primerka, trenutno u USA, ali bolje rezervišite na vreme!

 

Plus, tu je i moj članak+intervju s autorom knjige o filmu POSSESSION…

Possession: Dreams of Suffering and Sanity by Christopher Kelso (PS Publishing).

 

A iz ranijih RM brojeva, iz prethodnih godinu-dve dana, evo još novoizašlih horor izdanja koja imaju moj pečat preporuke!

 

Black Hole Sundown – Brian Hodge

Cemetery Dance

 

The Wendigo and Others: Collected Short Fiction, Vol. 3 – Algernon Blackwood

Hippocampus Press

 

The Onyx Book of Occult Fiction – Damian Murphy, ed.

Snuggly

 

Charnel Glamour – Mark Samuels

Hippocampus

 

A Sense of Proportion - The Letters of H. P. Lovecraft and Frank Belknap Long – David E. Schultz and S. T. Joshi, eds.

Hippocampus Press

 

This Haunted Heaven: Ten Strange Stories – Reggie Oliver

Tartarus Press

 

Spiritus Ex Machina: Dark Tales of Creation – LC Von Hessen

Grimscribe Press

 

Lost Estates – Mark Valentine

Swan River Press

 

Videotapes From Hell - Stephen Jones, ed.

Applause

 

Good Night, Sleep Tight: Stories – Brian Evenson

Coffee House Press

 

A Doorway to Joe: The Art of Joe Coleman

Fantagraphics

 

The Satanic Screen: An Illustrated Guide to the Devil in Cinema – Nikolas Schreck

Headpress

 

Laird Barron, Not a Speck of Light

Bad Hand Books

 

Eto, malo li je?

A sad – parola, snađi se!

Nešto od ovoga možda bude i na srpskom, nekad, ali ko zna kad…

Niški horor pisci govore!

 

 

Horor u Srbiji… Horor u Nišu… Postoji li niški horor?... U kakvoj su vezi horor koji živimo i onaj u knjigama?

knjiga u paučini, netaknuta

O tome šta pišu i zašto pišu i za koga pišu govorili su niški horor pisci DEJAN OGNJANOVIĆ I DEJAN SKLIZOVIĆ.

CRNE PARTIKULE i još neke knjige

Bilo je to u nedelju 17. avgusta u 20:10 h u okviru programa Nišville Jazz & Book’s Session 2025, u Tvrđavi, kod Barutane.

I jedna prajsles instagramska razmena, ovim povodom:

            Bilo je to vrlo prijatno veče, iako sam imao dvojbe raznih vrsta – ima li smisla pričati o hororu u državi u kojoj e režim skinuo svoju masku i pokazao nakazno fašističko lice i počeo da mlati mladež po ulicama, i još – ima li smisla pričati Nišlijama, usred leta kad mu vreme nije, o horor knjigama?

niški horor

Došao sam spreman na 5-6 slučajnih prolaznika s decom koji su seli slučajno a zateko preko 20 posetilaca – dapače, nikad pred brojnijom publikom u nišu nisam pričao. bilo ih je čak oko 23! Oni su znali gde su i zašto došli i odslušali su sat vremena naše priče. I kupili mi 4 knjige...

Ovaj razgovor sam usnimio mojim smart dicktafonom, pa ko želi da posluša – izvolte u salonu, na Medijafajru, džaba, samo 100 mb. 

Izvinte što mi je glas isprva bio pomalo promukao, kasnije se razradio, pa nije baš ko iz bureta…

uplašeno strašilo

Skinite i slušajte sa ovog linka:

https://www.mediafire.com/file/epg38b6qyubmopb/Niški+horor+pisci+Dejan+Sklizović+i+Dejan+Ognjanović+na+Aug+17.aac/file

            

Pošto ja ovog leta (skoro da) ne mrdam iz kuće, jer pišem jednu kapitalnu knjižurinu, barem moje knjige putuju i žive: ovaj post je okićen fotkama nekih mojih čitalaca sa putovanja,

 i fotkama sa Knjišvila od strane buduće čitalice, Dine iz Kine.

 

I dalje sumnjate u vezu Niša i horora? Evo ga Bubanj, Niš: stratište kao inspiracija za lavkraftovski artwork. "Red Exposure" by Nick Gucker

Dilan Dog: SMRT, LJUBAV, SMRT

Veoma sam srećan što najzad mogu da obznanim ovo izdanje koje sam odavno, ima tome duže od godinu dana, izokola najavljivao i ne uvek najsuptilnije namigivao u pravcu šta bi to moglo biti… Ko je razumeo, shvatio je, a ko nije, sad može da čita, nacrtano, zeleno na crnom.

            Dakle, Veseli Četvrtak je upravo objavio specijalno kolekcionarsko izdanje pod naslovom SMRT, LJUBAV, SMRT (datum objavljivanja: 14. 8. 2025). Šta ima unutra? Evo.

Ima nekakav uvodnik urednika edicije, izdanja, svega:

 

Smrt, Ljubav, Smrt

naslovna strana: Frančesko Dosena

 

Tri strip epizode, dugometražna:

„Crni užas“

tekst: Ticijano Sklavi & Luiđi Minjako

crtež: Đovani Fregijeri

 

i dve kratke:

„Zvezde padalice“

tekst: Ticijano Sklavi

crtež: Đovani Fregijeri

 

„Dilan Dog 666: Crveni sumrak“

Sklavi, Rekioni, Dosena.

 

Pored toga, tu je ceo roman O smrti, o ljubavi Ticijana Sklavija, koji bi vam, ako znate šta valja, morao biti glavni i najveći razlog da pod obavezno nabavite ovo izdanje.

A ne treba zanemariti ni esej „ALFA I OMEGA: O jednom Početku i o jednom Završetku (i o ponečemu između)“ Dejana Ognjanovića.

 

            Što to bješe „Crni užas“? Da vas podsetim…

Postoji jedno italijansko seoce, smešnog imena Bufalora, koje čuva nimalo smešnu tajnu: na groblju mrtvi se vraćaju, gladni ljudskog mesa. I jedino što stoji između tih povratnika i meštana nesvesnih užasa je alkoholičar, cinik i lokalni grobar takođe smešnog imena: Frančesko Delamorte.

Makar dok igrom sumanutih slučaja u Bufaloru ne stigne i Dilan Dog.

„Smrt, ljubav, smrt" sadrži celokupan istorijat Delamortea, koga je Ticijano Sklavi stvorio kao prototip istraživača noćnih mora: roman „O smrti, o ljubavi“ u kome grobar iz Bufalore ima glavnu ulogu, a po kome je Mikele Soavi snimio istoimeni film sa Rupertom Everetom u glavnoj ulozi: kultnu epizodu „Crni užas“, u kojoj se dve Sklavijeve tvorevine susreću; i epilog, „Zvezde padalice“, u kome, možda, uspevaju da nauče da žive jedna s drugom. 

Takođe, ova knjiga je i pokazatelj uzlazne putanje samog Sklavija – ne scenarističke, već psihičke: od surovog cinizma u romanu, preko preispitivanja takvog stava u stripu, do prihvatanja i romantizovanja smrtnosti u epilogu.

Dakle, između jednih korica imate sve strip priče vezane za Delamortea, plus Sklavijev predugo nenabavljiv roman iz kojeg se rodio prototip DILANA – a koji će vas zaprepastiti koliko je drugačiji (mračniji, bolesniji, nihilističkiji, sadističkiji) od remek-filma DELLAMORTE DELLAMORE gde ga je Đani Romoli genijalno adaptirao.

Plus, tu je moj esej, povodom kojeg ću načas morati da u stranu sklonim svoju uobičajenu skromnost, i priznam da ga smatram ne samo svojim najboljim tekstom o DILANU DOGU (a napisao sam ih ONOLIKO), nego i jednim od nekolicine najvažnijih za sve fanove ovog stripa, zato što se ovde pretresa srž poetike ovog stripa iscrpno, argumentovano, uz obilje prosvetljujućih izjava Sklavija, Soavija, Evereta, Romolija, i upoređuje se ono što je Sklaviju INICIJALNO bilo na pameti (dakle: roman), ono što je iz toga urađeno (u stripu!) i, naposletku, kao vrhuncu, kako je u Soavijevom (filmskom) remek-delu italo horora ukrštena poetika Delamortea i Dilana Doga, i šta nam to sve govori o našem DD junaku i o njegovom tvorcu.

Ne oklevajte ni trenutka oko dileme „vredi li ovo imati“ – ako vas iole zanima horor, horor strip i/ili DILAN DOG, ovo je izdanje od apsolutno prvorazrednog prioriteta!

Kupujte ga u svojim omiljenim striparnicama, u Trafikama, ili direktno od izdavača, ovde: https://veselicetvrtak.com/izdanja/posebna-izdanja/dilan-dog-smrt-ljubav-smrt/

Cena je nenormalno mala, kad su mi rekli kolika je nisam mogao da poverujem da ovaj spektakl kvaliteta i exkluziviteta na velikom formatu i u tvrdim koricama košta manje od 3.000 din!

A evo kako počinje moj esej: početak bi trebalo da vam nagovesti zbog čega je važno imati i čitati ovo izdanje.

 

ALFA I OMEGA

O jednom Početku i o jednom Završetku

(i o ponečemu između)

 

© Dejan Ognjanović

 

 

„Trebalo je da znam. Ostatak sveta ne postoji.“

 

 

Dugo čekano i najzad dočekano objavljivanje Sklavijevog kratkog romana Delamorte Delamore na srpskom jeziku, i to baš na tridesetu godišnjicu od premijere njegove istoimene, kultne filmske ekranizacije (Dellamorte Dellamore, Michele Soavi, 1994), poslednji je nedostajući komadić u slagalici zvanoj Dilan Dog – ekvivalent napokon sklopljenom modelu galije, odnosno kompletiranoj plastičnoj lobanji.

Kažu da serijskog ubicu najbolje možete razumeti – ko je, šta je, šta ga pokreće, šta ga dalje i zašto goni – ako dobro izučite njegovu prvu žrtvu. Nešto slično moglo bi se reći i za umetnike. U prvom svom delu oni se neretko (nesvesno) otkriju više nego igde potom. Delamorte Delamore, istina, nije prvi Sklavijev roman – ali jeste prvi kojim se oprobao u onom pravcu kojim je, potom, krenuo s Dilanom Dogom, gde se najpotpunije iskazao i ostvario.

Da, sad tek vidimo, crno na belo i neopozivo, ono što smo do sada slutili. Sklavijev roman svojevrstan je prototip, više nego razrađena skica za ono što će, nekoliko godina potom, biti uobličeno u Dilanu Dogu. Ali, bio je to neuspeo prototip, jer ne samo što iz njega, takvog, ništa nije proizašlo, nego je i on sam čamio neobjavljen godinama. Pojavio se pred čitaocima tek 1991, što će reći, punih pet godina nakon izlaska prve epizode Dilana Doga. Trebalo je da Dilan postane više od „samo“ uspešnog stripa koji prodaje milion primeraka po broju da bi se, misteriozno, pojavio navodno izgubljeni rukopis; trebalo je da taj strip postane kulturni fenomen o kojem se naširoko piše u glavnotokovskoj štampi pa da se Sklavi osmeli da javnosti, već masovno zaljubljenoj u Dilana, ponudi i njegovog starijeg, mračnijeg, asocijalnijeg brata, Frančeska Delamorea.

Naravno da Delamorte Delamore nije priča o Dilanu Dogu, ali, zapravo, na neki način i jeste. Tu se ogleda zametak i tog lika, i tog svetonazora, i tog svemira koji će izrasti, razviti se i razgranati se u Dilanu Dogu… Samo da bi onda procvetao u filmskoj verziji, koja će dodatno da zamuti vodu („Ko je sad ovo, Delamore ili Dilan?“), ali i da je, na kraju balade, uz sve prividne mistifikacije i misterije, suštinski razbistri.  

Tek sad, kad pred sobom imamo koren svega, možemo u punom svetlu da sagledamo, kroz uporednu analizu romana, stripa i filma, ko i šta Dilan zapravo jeste, a šta (i zašto) nije; zašto je Frančesko morao da umre da bi Dilan mogao da se rodi; zašto je njegov pomoćnik morao da progovori; zašto je maketa lobanje zamenjena maketom galije; postoji li tzv. stvarni svet i u kakvom su odnosu ova dva lika prema njemu; i, uopšte, zašto je jedan bio ćorsokak, a drugi plodotvoran put koji se, kao što s distance od skoro četiri decenije znamo, razgranao u preko četiristo epizoda redovne serije i nepregledne paralelne i vanredne biblioteke, i u tome još ne posustaje.   

Koren (roman Delamorte Delamore) ogoliće nam Sklavija možda i više nego što je prijatno: videćemo šta mu je bilo u glavi, ali i u srcu i duši, onda kada se prvi put hororu okrenuo u potpunosti – ne kao egzotičnom dodatku Zagorovim avanturama, nego kao glavnom izražajnom sredstvu. Izdanak (strip Crni užas) će nam pokazati jednu varijaciju na temu iz romana i pokušaj simbioze dva naizgled slična glavna lika. Najzad, raskošna krošnja (film Delamorte Delamore) demonstriraće sintezu romana i stripa, ali u bogato nadahnutoj filmofilskoj apoteozi, koja će prodorno osvetliti sve ono što je u prethodnim iteracijama bilo senovito i nedorečeno, a da pritom misteriju učini dovoljno maglovitom da ostavi prostora za domaštavanje.

Pa, da vidimo…