***
3-
Kako
prijatno iznenađenje: malo je falilo da uopšte ne pogledam ovaj film, naveden
kretenskim kritikama sa neta na pomisao da se radi o slabunjavom, bledom,
nikakvom hororčiću. Ali, net kritike su ionako sve bezvrednije – malo je tu
ljudi kojima se stvarno može verovati.
Malo li je puta hajp hvalospeva prema
nekom filmu vodio ka zlodelu sramotne bezveznosti? Ukratko, neki Đavo me
naterao da ovome dam šansu uprkos slabim kritikama. Na svu sreću – jer, eto,
radi se o sasvim solidnom i simpatičnom hororčiću vrednom pažnje poklonika
žanra.
Nije
na delu bio 100% čist instinkt, nego i činjenica da mi je taj prvi segment u VHS-antologiji
pod naslovom „Amateur Night“, iz
kojeg je razvijen ovaj film, delovao kao da mu premisa ima potencijala. Ako se
očisti od FFF prokletstva, tj. iz prvog lica prebaci u normalno, treće, i ako
se nesnosni moroni od protagonista zamene nešto podnošljivijima, priča o
buljavoj goloj sireni koja proždire fun-loving mužjake može poslužiti kao
odskočna daska za nešto zabavno. I tako i bi!
Šta
biva ovde? Ukratko, tri uspaljena kretena vode četvrtog na momačko veče! Pre
nego što sebi oko vrata namakne omču zvanu „brak“, on – uz amin svoje buduće
ženice - krene sa ovim moronima (jedan
od njih mu je brat) da se izbesni i izluduje uz striptizete u nekakvom navodno
superzabavnom udaljenom jebarniku, kao, po poslednji put pre nego što si na
grbaču natovari obaveze izdržavanja žene i produžetka ljudske rase (koja,
ovakva, stvarno i ne zaslužuje da se u ma kom pravcu dalje produžava)!
Naravno, taj striptiz-bar u koji odu ispadne
žešće sranje, ali (ne)srećom, tu se slučajno (?) zatekne neki mutni lik koji im
šapne: „Hej, momci, volite li ludu vožnju? Znam pravo mesto za vas!“ Dok si
reko „Zbogom, pameti“, ovi već idu za njegovim kolima nekakvim zabačenim
stazama i bogazama američke noći dok ne dođu do usamljene kućerine gde kao da
se odigravaju poor man's EYES WIDE SHUT-style satanističke orgije (sa vratarima
u crnim mantijama, itd).
Zapravo,
to mesto mu dođe nešto između Whorehouse i Funhouse; Gazda je Master Ceremonije
koji našoj četvorki nudi specijalnu zabavu, a samo za mladoženju poslastica je
u zasebnoj sobi. Koja ima staklenu pregradu. Kroz koju ovaj ima da gleda –
naslovnu Sirenu. Odnosno, buljavu curicu koju smo već gledali u VHS-u.
Ona,
istina, tu ne radi ništa naročito zanimljivo (pitam se šta je zapravo trebalo
da bude njena tačka?), ali mladoženja bude meka srca, pomisli da je ova tu
zarobljena (što zapravo i jeste, ali ne na način i u smislu koji on misli; nije
ovo obična Rumunka ili Ukrajinka dovedena kanalima belog roblja) pa reši da je
oslobodi. Međutoa, pošto ni ona ni njeni apetiti nisu od ovoga sveta, tim činom
nastaje haos. Krvoproliće. Jurnjava. I tako to.
Da se
razumemo: scenario nije ništa posebno novo izmislio, ali se lepo i živahno i s
mestimičnim tragovima nadahnuća poigrao s nekim ređe viđenim konceptima i
pružio sasvim dovoljno zabavan i umereno osvežavajući koktel. Priznajem: kupio
me je uvodnom scenom. Malo je lepših načina da se započne horor film nego
krvavim ostacima crnomagijskog rituala u nekakvoj slikovitoj crkvi, sa
odsečenim jarčevim glavama nabijenim na kočeve i krvlju ispisanim magijskim
krugom na podu, uz gomilu ljudskih leševa razbacanih okolo. Plus, baja koji tu
dođe ima par finih replika, a i to kako se tu uvede naslovna antijunakinja (inače,
skroz gola kroz ceo film) je sasvim simpatično.
Jeste,
zato potom imamo da trpimo one idiote od „junaka“, ali fuck, ovo je horor,
valjda smo dosad oguglali na to da će nam likovi koje gledamo često biti tamo
neki imbecili (čitaj: topovsko meso) a ne role modeli i modelsice. Mogu samo da
kažem: kakvih imbecila po hororima ima, ovi i nisu toliko nesnosni.
SIRENA
je sasvim lep time-waster. Naravno, u rukama vintage Klajva Barkera ovo je
moglo da bude Fucking Hell, ali jbg, to je što je, ovo stvarno deluje kao blaža
verzija nekog barkerovskog filmića. U kratkim fleševima ukazivao mi se Klajv,
ali više u stilu – jao, šta bi ON ovde radio... Ovi su samo mestimično pipkali
ono što bi on snažno mesio i cedio.
Ali ipak, tu su brojni
činioci jedne dobre Barker-večere: Magija! Lilit! Šoumen (po imenu Niks)! Teatar
i teatralnost! Velika i tajna Predstava! Okultna Javna Kuća! Seksualni demoni!
Perverzne radnje! Male bonding! Analni pipak-seks! Ambivalentna
(privlačno-odbojna) seksualnost! Seksualna strava! Fantastična bića! itd.
Ima tu šmeka, čak i nekih
barkerovskih detalja: vidi, npr. „valutu“ u kojoj šoumen traži da mu plate ovi
moroni – svakako to nije tipično B-movie sranje. Ili barkerovski gnusni crvasti
„member-berries“ koji tu nastaju... Plus, zaista prajsles scena u kojoj (BLAGI
SPOJLER) – naš mladoženja završi kao dvostruko silovan od strane sirene. Elem, ona ne samo što ga
siluje redovno, jašući ga spreda, nego mu, istovremeno, svoj dugački rep krne u
bulju!
Da parafraziram Puju Šotku:
„Prvo normalno, a onda u dupe!“
„Eto ti sad tvoje
striptizete!“ verovatno misli ovaj dok mu se njen „pipak“ džilita po guznom
crevu.
Očigledno, neko
(scenarista) je ovde bio malkice nadahnutiji nego što je morao. A i reditelj je
obavio sasvim dobar posao; možda ja projektujem, ali u nekoliko navrata javljao
mi se Minjola u pojedinim kadrovima, kako u crkvi, tako i vezano za to kako je
slikan jedan starinski kip njoj nadomak.
Još malo više krvi filmu ne
bi škodilo; za moj ukus previše se tu štedelo na crvenoj farbi, moglo je to
mnogo više da prska, ali jbg nismo više u 1980-ima... Ali zato su scene strave
i akcije sasvim pristojne i fine, ima čak i nešto atmosfere (od M. R. Džejmsa
preko Minjole do Barkera). Istina, Barker bi sigurno dalje i dublje istraživao potencijale romanse između čoveka i čudovišta, što je ovde tek dotaknuto, skicirano, pipnuto, ali nije razrađeno...
U idejnom pogledu ovo je
tradicionalni moralitet: idite utabanim stazama, ne skrećite s puta jer čeka
vas sirena ljuta, slušajte žene svoje, ne odajte se razvratu i bludu, živite
smerno i verno, itd. Ipak, ima tu dovoljno kinky i wicked detalja i živahne
inscenacije da se ovo može nazvati blago natprosečnim i sasvim pristojnim
B-hororom. Kreirana je zabavna mitologija oko ove „sirene“ i, što se mene tiče,
ja bih odmah i nastavak gledo ako ga naprave, jer ovde ima potencijala.
PS: Sećate se onog kvazi-domaćeg
hororčeta o sirenama, MAMULA?
E pa, kutijom dvd-a SIRENE treba tvorce MAMULE mlatiti po glavi. Ova SIRENA nije
koštala više nego MEMJULAH, možda je i manje, a zaplet joj se u suštini isto
može opisati kao „grupa morona sreće sirenu“. ALI – nije sve u parama! Za
razliku od Tukijeve sirene (s kojom nije ni znao šta da radi, pa zato ubacio bezveznjačkog
koljača s kukom da radi za nju), autori ovog filma imali su nešto mašte i osećaja za stravu! Dajte im šansu i pogledajte jedan sasvim OK film o sireni. Prijatno!
PPS: A uskoro ću vam kazati koju o još
jednom novom filmu o sirenama...
