уторак, 15. јануар 2013.

NAJGORI HORORI 2012.

             Posle osvrta na filmska horor razočaranja iz prošle godine, došao je čas da se izbljujem i na najgore horor đubre koje je iz kanalizacije izmilelo tokom prošle godine, a ja bio dovoljno hrabar (lud? blesav? dokon? naivan? optimističan?...) da ga odgledam u celosti.
            Dakle, najgori od najgorih horora u 2012. s ogradom da su ovde navedeni samo oni koje sam actually odgledao do kraja! Ne računam one koje sam ugasio posle 5-10 minuta, ili one koje nisam ni hteo da pogledam. U viđenija đubreta koja su toliko smrdela da im nisam ni davao šansu, pored uobičajenog Asylum izmeta, zatim niza FFF-a, pa onda trista varijacija na "petoro prijatelja idu kombijem u šumu..." i sličnih budalaština, spadaju još i ovi:
MONSTER BRAWL, ATM, THE DEVIL INSIDE, UNDERWORLD: AWAKENING, SILENT HILL: REVELATION 3D, ABRAHAM LINCOLN: VAMPIRE HUNTER, THE POSSESSION, THE APPARITION, PARANORMAL ACTIVITY 4, HOUSE AT THE END OF THE STREET, THE RAVEN...
Sve nabrojane sam mudro izbegao, što i vama savetujem. Jedino ću od njih RAVENA da pogledam, čim skupim dovoljno hrabrosti (i vremena za bacanje).
Najgore "horor" đubre u 2012. koje nisam izbegao jeste – ovo dole. Ako je naslov podvučen, to znači da možete kliknuti na link i pogledati moj detaljniji rivju:

1. THE YELLOW WALLPAPER
USA, 11
*          1
Amaterska produkcija sa lošim glumcima, totalnim odsustvom smisla za ritam, sa lošom fotografijom (ovi kao da nisu čuli za drugo osvetljenje osim prirodnog svetla koje se zateklo na licu mesta) i sa najnespretnijom upotrebom tragikomično bombastičnog muzičkog skora koju sam ikada čuo. Ovaj skor kao da su odradili Parker i Stoun za neku epizodu SAUT PARKA u kojoj se parodiraju jeftini hororčići: to je toliko bučno i preterano u svojim napadnim pokušajima da proizvede stravu svojim preglasnim duvanjem u trube i gudanjem u žice da čovek ne može a da se ne smeje. Ali sve to brzo dosadi, i nije od vrste treša koji je zabavan za izrugivanje; nema tog pijanstva niti družine zajebanata koji OVE fekalije mogu da učine iole gledljivim. Izrazito nezanimljiv "zaplet" nema nikakve veze sa izvornom, klasičnom pričom (prototipom feminističkog horora koja, uprkos tome, nije loša), te stoga ne postoji baš ni najmanji razlog da se podvrgavate ovoj jevtinoj smejuriji.

2. DON'T GO IN THE WOODS
USA, 11
*           1+
Apsolutno bezvredno đubre bez trunke smisla na bilo kom smislu postojanja: glupo i kao "horor" i kao iritirajući "mjuzikl" i kao vanredno kretenski "vic" i kao kvazi-satira na muzičku industriju i, što je najgore, kao elementarna zabava, od koje ovde – ni traga.

3. TWIXT
USA, 12
*(*)    2-
            Ovo bi možda išlo među "razočaranja" – da je F. F. Kopola zapravo napravio neki film vredan pomena u poslednjih par decenija. On je karijeru započeo hororom DEMENTIA 13, a lako bi mogao da je okonča filmom koji se najbolje može nazvati DEMENTIA '12. Nažalost, Kopolina demencija je daleko manje inspirativna, skoro nimalo podsticajna za širu priču i teško da će bilo koga sem najzadrtijih i najdokonijih drka-drka-đon "teoretičara" nadahnuti za nešto nalik analizi, raspravi, diskusiji. TWIXT je ipak samo jedna zanemarljiva (i nepotrebna) fusnota u filmografiji nekadašnjeg velikana koji sada snima skoro-negledljive home-movies…

4. GUT
USA, 12
*(*)     2-
Jeftino i ružno snimljeno, u kućnoj radinosti, sa par glumaca, a "ideja" je jednako jeftina kao i sve ostalo u filmu ("normalan" porodični čovek postaje opsednut snuff snimkom koji mu pusti horror geek drugar), sa naravoučenijem: čuvaj se hororista, jer njihova sjebana gikovština će u vaš strejt porodični život uvesti neslućene dimenzije pornografije, snafa i užasa koji će da vam izedu i ženu i dete i vas same! Ubij gika dok još možeš, ne daj mu da te smara tim horor kasetama i dvd-ima! Kraj je unikatno ravno-promašeno-bezveznjački.

 TAIW, 12
*(*)       2-
Sasvim tipičan Made in Taiwan filmić – nekoherentan i na nivou zapleta i na nivou ideja i na nivou pojedinih scena. To je sve nabacano jedno preko drugog, a ništa nije bitno, pa šta se zalepi za zid, super, šta otpadne, nema veze, vozi Miško.  
Na početku imamo najmanje dve uzajamno neskladne verzije početka zombi apokalipse (dal je kriv nesavesni genetski inženjering, il je cunami na nuklearku?) ali ionako nije bitno zašto se pošast desi samo u jednom kvartu grada, kao što nije bitno zašto nam je glavni junak – odurni debeli krimogeni skot, kao što nije bitno da li će glavna (?) junakinja da nađe svoju nestalu ćerčicu (neće, al nema veze), kao što nije bitno šta će usred svega toga subplot sa Leatherface (!) manijakom koji otima žene i drži ih u podrumu kao sex robinje... 

USA, 12
*(*)     2-
Ovaj kvazi-hororčić Darena Lina Bausmena (pozniji nastavci SAW franšize) užasno me je nervirao tokom gledanja i bio sam na ivici da ga ugasim na pola: izdržao sam, ali je samo par nedelja kasnije počeo milostivo da mi iščezava iz pamćenja (odbrambeni mehanizam!). Krcat je klišeima po pitanju likova i situacija, izrazito je usiljen i neubedljiv, dozlaboga je predvidiv a pokušaji strave su jadni i kilavi.  Poor man's Jack Torrance prisili ženu i teen ćerku da odu na kampovanje. Ćerka istog trenutka kad kroči na tlo kampa nađe sebi dečka u prvom momku koga tu vidi (ne kažu džaba: od probiračice nema jebačice!), i njih dvoje samo 10 minuta kasnije već idu u žbunje... 

USA, 12
*(*)     2-
            Ako ste mislili da je nemoguće napraviti film još mrtviji u mozgu nego što je to bila PIRANHA 3D – razmislite ponovo! Ovaj nastavak je skoro potpuno đubre u svakom zamislivom smislu reči. Apsolutno sve u njemu je ostalo na nivou skice, ama baš ništa nije razrađeno: kao da je neko jedne večeri u kafani nabacao na salveti neke idejice, a već sutra ih, direktno sa salvete, ekranizovao. Sve je nekonsekventno, sve je nebitno, likovi, odnosi, motivacije, situacije, nigde nema ni trunka duha ili barem senke pokušaja da se fanovi meraklijski zabave spektaklom i set-pisovima (kao kod Aže). Naravno da niko od ovoga ne očekuje suptilnu kritiku konzumerizma i hedonizma savremenog potrošačkog društva, pa čak ni dobar horor, ali fuck, ovo je loše čak i kao treš.

USA/THAI, 12
**        2-
Prilično lejm hororčić: jedini razlog što sam mu dao šansu je to što u njemu veliku sporednu ulogu igra Vilijam Hart (ALTERED STATES), pa rekoh, glumac tog kalibra ne bi baš igrao u tamo nekom dreku.  Radi se o čoveku (kilavi Keri Elvs) kome žena i ćerka stradaju u saobraćajnoj nesreći. To je jedna od onih danas modernih: BAMMM! niotkuda, dok sediš na semaforu i ćakulaš sa ženicom i detetom – koji, btw, toliko užasno glume da je prava sreća što zaginu već na početku. Ubrzo potom ga kliše-sablasti spopadaju na jeftine, deja-vu načine, iz zidova, ogledala i drugih "neočekivanih" mesta...

9. ROSEWOOD LANE
USA, 12
**        2-
Naš omiljeni pedofil, Viktor Salva, vraća se sa novim horor-trilerom. U njemu, istina, nema golišavih tinejdžera i dece, ali je zato glavni zlikovac – suprajz! – teen paperboy koji se iz nejasnih razloga okomi na ulicu iz naslova a naročito na Rouz Mek Govan, tek doseljenu u kuću u čijem se podrumu njen otac nedavno nasmrt strmeknuo niz stepenice. Njena glavna muka je u tome što je njen nemezis maloletan, pa je niko ne uzima za ozbiljno kada pokušava da policiju ubedi u to da je ona dobra, a dečačić – zao (autobiografska fantazija V. Salve? "Nisam ja ništa kriv, on me spopada!"). Nažalost, premisa je neverovatno besmislena, a njena imbecilnost nije iskupljena nikakvim pomena vrednim scenama saspensa koje je Salva do sada pouzdano umeo da proizvede. Demonizacija tog dečaka izvedena je toliko tragikomično i jadno da je zaista teško u ovoj nakaradnosti prepoznati rukopis čoveka koji je ipak potpisao neke vredne i zanimljive horore (CLOWNHOUSE, JEEPERS CREEPERS pa i solidan triler NATURE OF THE BEAST). Patetična smejurija! A tek twist u poslednjem minutu što nema veze s mozgom... Jaooo...

10. IN THEIR SKIN
CAN, 12
**        2-
            Kritičarski precenjen "home-invasion" flick mene je ostavio (skoro) ladnim: kao prvo, porodica dobričina prilično je antipatična, a stvarima nimalo ne pomaže Selma Bler u još jednoj od svojih trejdmark "emo"-paćeničkih uloga – ovde kao majka familije čije je detence nedavno stradalo.Kao najvažnije – motivacija psiho-familije koja se nametne u letnjikovcu-zimnikovcu gde se ovi naši povuku izrazito je nerazrađena, pa otud ovaj pokušaj FUNNY GAMES sa matorcima deluje krajnje usiljeno i isprazno (a takav je još više zato što ovi, neubedljivo, sa sobom vuku i svog teen-psiho sinčića)! Šta psiho familija zapravo hoće od ove druge, ne-baš-tako-psiho familije, nijednog trena u filmu nije jasno, a ni manifestacije njihove torture nisu ništa originalno ili (ehhh) zabavno, čak i ako ste ovde došli zbog mučenja. Štaviše, bilo mi je neprijatno koliko je to njihovo 'terorisanje' – kretensko! Jedna od imbecilnijih scena sastoji se u tome da psiho tata & mama nateraju normalne tatu & mamu da se taslače pred njima I PRED NJIHOVIM TEEN SINKOM, koji sve to odgleda sa smorenim been there – done that etitjudom. A hormoni? A poslovična teen uspaljenost? Niđe veze! Nebuloza!

11. DEMONS NEVER DIE
UK, 12
**        2
Skoro potpuno protraćen Robert Šijan (MISFITS) u generičkom, zaboravljivom britanskom slešeru o tajanstvenom ubici koji tamani suicidalnu omladinu. Rado bih kazao još nešto, ali već mi je potpuno izvetreo iz sećanja.

12. CASSADAGA
USA, 11
**        2
Đubroviti poster obećava nešto kao poor man's HELLRAISER, a pošto ga kao reditelj potpisuje lik koji je napravio prilično solidnu adaptaciju Barkerove priče DREAD, očekivao sam solidan hororčić od ovoga. Avaj, ništa slično tome. Sve je ovde krš, počev od prologa u kome majka grdi dečaka što se oblači u suknju, a on sebi makazama odseče pače (verujte, to zvuči zabavnije nego što je prikazano), pa preko premise o čoveku (to je isti onaj klinac, sada odrastao, samo bez pačeta) koji pravi marionete u prirodnoj veličini od tela žena koje otima (verujte, ovo zvuči mnogo zabavnije nego što je prikazano) sve do krajnje uninvolving storije o gluvoj (!) curi i njenim priključenijima s kojima Lujza Flečer nema baš nikakve veze, ali se potonja baba ipak pojavi u par minuta da nas podseti da je još živa. "Iznenađenje" vezano za identitet ubice je nepostojeće – istog trena kad se pojavio znao sam da je on taj, a izrazito glup rasplet morate videti jedino ako ste ljubitelj kretenskih antiklimaktičnih usiljenih krajeva.

13. ASYLUM BLACKOUT
FRA/UK, 11
**        2
Oho, francuski horor! Nestala struja - pobegli ludaci! Mrak, crnilo, brutalnost? Retro ugođaj? Šolderov ALONE IN THE DARK, pa na kub? Pih! Potpuno protraćen potencijal: likovi su kreteni za koje nas nije briga, situacije u koje zapadaju su usiljene a nezanimljive, čak dosadne, pretnja je difuzna, neodređena, kilava, nikakva, bez profilisanog negativca ili grupe, bez trunke smislene motivacije, bez fokusa, upamtljivih set-pisova, brutalnosti... Bilo kakvog entertainment value-a nema ni za lek, sve je to odrađeno krajnje mlakonjavo i besciljno, pa zato, ako vam je baš do ludaka koji vršljaju kad nestane struja – bolje još jednom obnovite masterpis ALONE IN THE DARK, a ovo slobodno zaobiđite.

USA, 12
**        2
            Posle neočekivano podnošljivog četvrtog dela, isti reditelj dolazi sa daleko ispraznijim i bezveznijim nastavkom. Nizak budžet je previše očigledan, "napušteno selo" (jer su SVI otišli na nekakav jebeni koncert, ni žive duše nema u selu – prc!) očigledan je soundstage, a i sve ostalo što se tu zbiva krajnje je usiljeno i neuverljivo čak i za standarde ove predugačke sage o kanibalskim hilbilijima. To se uglavnom odnosi i na make-up efekte – isto kao i u IV delu, i ovde su full-body lutke previše krute i tvrde u scenama klanja i komadanja, što i to malo pokušaja eksplicitnosti čini prilično promašenim kad su "žrtve" manekeni iz izloga robnih kuća!

            Inače, na Poov rođendan (u subotu) dodeljujem Zlatne Gulove za najveće doprinose hororu u prošloj godini, a odmah zatim sledi i lista najboljih horora 2012-te!