Pošto sam ovih dana zaokupljen radom na knjigama koje spremam za predstojeći sajam knjiga, te promocijama i putovanjima, i nemam vremena za nova pisanija na blogu - evo za to vreme jedne reprize. Ispod je prikaz jednog plitko-zabavnjikavog filmića koji je pre tuce godina izašao u magazinu OK.
NAPAD
PAUKA (Eight Legged Freaks, USA 2002)
Režija: Elori Elkajem
**
2
Jedini razlog postojanja ovog filma jeste
da pruži malo letnje razbibrige američkim klincima i adolescentima na raspustu.
Na bioskopskim blagajnama prestaje svaka njegova ambicija, a njegovi jadni
letošnji rezultati na istoj pokazuju da se čak ni toj publici ne može tako lako
'uvaliti' podgrejani proizvod već toliko puta ranije već rabljen.
U nekoj američkoj nedođiji na ivici
pustinje slučajno prosuta hemikalija čini da razne vrste pauka narastu do
džinovskih razmera, i terorišu stanovništvo u onoj meri koju beskrvni PG-13
rejting dopušta...
To što se zaplet i ne trudi da bude
originalan nije tako neoprostiv greh, ukoliko se niz manje-više klišetiziranih
situacija iskoristi kao povod za glumačke, režijske i razne druge vizuelne
egzibicije. NAPAD PAUKA nema ni taj alibi, jer se ni na jednom od ovih planova
ne može pohvaliti naročito talentovanim akterima. I gluma, i režija i kamera i
vizuelni efekti su na standardnom nivou profesionalno odrađene tezge, bez
ikakvog nadahnuća ili nadgradnje. 
Rutinski prepisana struktura
klasičnih 'monster movie-ja' pokušava se osvežiti tzv. 'tongue-in-cheek'
pristupom, drugim rečima, autori su svesni izlizanosti onoga što nam nude, pa
to pokušavaju da 'lakiraju' providnim namazom samosvesnog humora. Ali, to nije
dovoljno. To što nam autori stavljaju do znanja da ne shvataju ozbiljno svoj
film, niti da to od nas očekuju, nije dovoljno da im oprostimo neinteresantne
likove i dosadu koja prati ne samo pokušaje humora, već i saspensa.
Horor je pun primera filmova u kojima je
žanrovska persiflaža izvedena nadahnuto, i uz poštovanje svoje publike
(klasični primeri: REANIMATOR, POVRATAK ŽIVIH MRTVACA, ZLA SMRT I i II...). Ako
već govorimo o filmovima o čudovištima, savršen uzor tvorcima ovog filma bio bi
film PODRHTAVANJE (Tremors, 1990): sličan ambijent, grupa blago
pomerenih likova, spoj humora i napetosti, i sveprisutna pretnja od koje kao da
nema bekstva – sve to odrađeno sa duhom i stilom. Avaj, ništa od toga u NAPADU
PAUKA.
Sem solidnih, ali ne naročito
specijalnih efekata, i mlade Skarlet Johansen gole pod peškirom, ništa drugo ne
može ovu tvorevinu preporučiti vašoj pažnji. Po svojim 'dometima' najbliža je
kod nas takođe prikazanom (i zasluženo zaboravljenom) filmu EVOLUCIJA. Prosto
rečeno, oportunističke ambicije ovog filma čine ga slabo zanimljivim čak i
najzagriženijim ljubiteljima B filma. Za sve ostale – tih sat i po možete i
pametnije potrošiti.
