Voleo je život, voleo je cveće,
al'
toga proleća ne imade sreće...
Na današnji dan pre 10 godina
dušmani mučki ubiše Zorana Đinđića i
okrenuše točak istorije unazad, ka ovom hororu koji imamo danas: da Srbijom
vladaju Toma i njegovi grobari, praščići i Slobina pitina deca, groteskni
metuzalemi i alanfordovska bratija.
Neću
se ovde na blogu baviti politikom, kao što ni do sada nisam, barem ne u
direktnom obliku. Umesto toga, skočiću na vagon Đikisploatacije i iskoristiti
priliku da vas podsetim na remek-dela udvorničke praznopoezije najsrpskijeg
živog pesnika, dr Žike Nikolića iz Aleksinca.
U
pitanju je ekskluzivno otkrovenje ovog bloga, barbarogenije iz južne &
tužne Srbije, čije pesme možda ne govore baš najbolje to što je pesnik hteo,
ali zato kazuju mnogo, mnogo više, i ostaju više nego rečite i znakovite za one
koji umeju da pametno čitaju!
Za
slučaj da vam je ovo blago promaklo kada je prvi put na blogu bilo plasirano,
celokupnu zbirku ovog genija srpskog pesništva, posvećenu skoro u celosti
ubijenom premijeru, možete naći i čitati u tri dela, ako kliknete na donje
linkove.
PS: Gornji naslov je spelovan sa DJ a
ne sa Đ zato što imbecilni Guglov blogger ne priznaje slovo Đ, i naprosto ga
ignoriše, pa onda u adresi posta umesto Đinđić stoji – "Inic"!
PPS: Ceo dan danas možete da slušate
bedne prišipetlje ("drugove i saborce") kojima su usta puna Đinđića a
džepovi puni izdaje. Večeras, pak, možete da pogledate i TV emisiju u kojoj će
o ovom političaru govoriti njegova nekadašnja učiteljica, drugovi, itd.
Druže Điki, mi
ti se kunemo...da na donje linkove kliknemo!
