Prošlo
je i više od tri meseca otkad sam se poslednji put osvrnuo na ne-horore gledane
u ovoj godini, tj. na period od prva
tri meseca 2012. Zato, evo sada kratkog pregleda novih drama, trilera,
krimića, komedija, arty-whatevera koje sam gledao od aprila do kraja jula.
ENTER NOWHERE
USA, 11
**(*) 2+
Gde smo
ušli – nigde, šta smo radili – ništa. Tri lika, jedna koliba, nema beganja,
vremenski paradoks, twist... Meh.
DEAR MR. GACY
USA, 10
**(*) 3-
Tinejdžer
opsednut sad već uapšenim ubicom i silovateljem tinejdžera iz naslova (Džon
Vejn, pa još Gejsi!). Počne da se dopisuje s njim (navodno, za projekat u
školi), ovaj počne da ga zivka telefonom noću, da ga navodi na muvanje s
gej-kurvarskim polusvetom... Potencijalno potentna studija o fascinaciji
monstruoznim (konkretno, real life serial killerom), ali nema dovoljno muda ni
pameti da zaista istraži korene te fascinacije i da nam nešto zanimljivo
(po)kaže po tom pitanju (verovatno je donekle ograničen time što je zasnovan na
stvarnom događaju, pa ne sme mnogo da čačka po liku koji je još živ). Ipak,
fino glumljeno i režirano. PS: Režirao Makedonac na radu u Holivudu.
MARIANNE
SWE, 12
**(*) 2+
Prilično
smaračka dramurda sa poludupastim možda-jeste/možda-nije supernaturalizmom o
duhu žene koji se "javlja", da li s one strane ili iz
psiho-opterećenog uma, ne se znaje. Švedski ambijent to sve čini nešto zanimljivijim,
ali – ne očekujte Bergmana! A ni LET THE RIGHT GHOST IN! Gledljivo, ali
zaboravljivo i nebitno.
COMPLICES
FRA, 11
*** 3-
Prilično
dobra, dirljiva triler-drama koja u flešbeku prati kako je jedan tinejdžer
postao mlad i lep leš. Ukratko, tako što se bavio muškom prostitucijom a onda
se zaljubio u curicu koju je uvukao u taj polusvet, ne vodeći računa o
"prijatelju" koji je hteo da mu bude nešto više od toga. Prepričan,
zaplet ne zvuči kao bogzna šta, ali ovo je odlično glumljeno, oboje protagonista
su simpatični i živi, prijemčivi, a to što već od starta znamo tragičan kraj
zapravo pojačava involviranost. Strogo gledano, film nije nešto za antologije,
ali je sasvim gledljiv i prijatan komad nepretencioznog francuskog arta, s
dušom.
SLEEPLESS NIGHT
FRA, 11
**(*) 3-
Uzbudljiv
rolerkoster-triler, možda malkice mehanički postavljen sa svim tim zavrzlamama
(pravi kriminalci, lažni kriminalci, anderkaver pajkani, korumpirani pajkani, dobri
pajkani pod maskom loših, gde je droga, tu je droga, sad više nije, the clock
is ticking, dete je oteto, bla bla...), ali može se pogledati na ovu vrućinu
kao solidna jednokratna zabava za odmor mozga.
CHRONICLE
USA, 12
**(*) 3-
Simpatična
pričica o tinejdžerima koji stiču superherojske moći, i šta rade s njima
(naročito kad jedan od njih "postane loš"). Okej likovi, odlični
vizuelni efekti, prijemčive situacije (ko ovde nije sanjao da leti neka se prvi
baci kamenom na svoj monitor!), podnošljivo korišćenje found-footage stila,
solidna razbibriga.
EVA
SPA, 12
**(*) 2+
Lepo
upakovana, ali generička i bez duše SF storija o androidima, veštačkoj
inteligenciji i o tome imaju li roboti dušu. Oni možda imaju, ali ovaj film
nema. Odlična kamera i solidni CGI efekti, dražesna glumica u naslovnoj ulozi,
i to je to. Ostatak sam već zaboravio.
GET THE GRINGO
USA, 12
*** 3-
Kad nema kiše,
dobar je i Kišlovski. Šalim se: ovo je Mel Gipson Lajt. Nije za dijabetičare,
jer je uprkos mračnoj premisi (Amer zaglavi u najgoroj apsani južno od Rio
Grandea) ovo sve zaslađeno i fino i ljupko, sve njemu u toj nedođiji ide kao
podmazano, scenario je sve sam How
convenient do How convenienta, taman
posla da neko Mela prebije a kamoli siluje u ovom Zoo vrtu: ne, on uvek ispada
najpametniji, svi mu planovi glatko uspevaju, on je praktično Duško Dugouško
ovde. Nije to nezabavno, na svoj površni način koji me je sve vreme neodoljivo
podsećao na generičke akcione produkcije Lika "Luk" Besona, ali
Melova pojava i harizma jedina su stvar koja ovo izdiže za dve dlačice iznad
nivoa uopštenog filma ove sorte i jedini razlog da mu date šansu. U startu
imajte na umu da je ovo sve kao da gledate dugometražni crtić, pa zato ne
očekujte da se zakoni fizike i fiziologije previše poštuju – zapravo,
iskrivljeni su toliko da to postaje apsurdno, naročito na kraju (šifra: jetra).
SILENCED
S. KOR, 11
**(*) 3-
Mučna
istinita priča o gomili pedofila koji su iskorišćavali štićenike jednog
zabačenog korejskog sirotišta i o novom vaspitaču koji se bori protiv
vetrenjača korumpirane institucije i korumpiranog sistema. Metafora je jasna:
Južna Koreja je sirotište, političari su pedofili, a narod je, kao i uvek i
svuda, jebana stranka. Srpski gledalac će se svakako prepoznati u ovom filmu.
Inače, Korejci su u svojoj želji za autentičnošću malkice i preterali i
pojedine scene maženja i silovanja te dece nepotrebno su eksplicitne u toj meri
da u tom obliku sigurno ne bi mogle da budu snimljene na zapadu.
DOODSLAG
(Manslaughter)
HOLL, 12
**(*) 2+
Vozaču
kola hitne pomoći dosadilo da mu pacijenti umiru u kolima zbog glupih i
nepotrebnih birokratskih i drugih začkoljica, pa zato, kad mu kola zapreče
huligani sa svojim jedva-ogrebanim članom, a ovaj vozi komplikovano trudnu ženu
– njegova pesnica udari jače i neplanirano ubije jednog bundžiju. Trudnica se
porodi uredno, ali vandal umre. Nastaje moralna dilema – heroj ili zlikovac? –
ali je ona previše karikaturalno, napadno postavljena (naročito uloga medija, u
kojima ovaj prvo postane zvezda, pa onda crna ovca)... Na kraju su
psiho-uverljivost i motivacija glavnog lika žrtvovani tezama autora. I hate
when it happens!
THE DICTATOR
USA, 12
**(*) 3-
Duhovito,
zabavno, ali ne očekujte grohotnost niti prodornost BORATA. Film uspeva, tokom
većeg dela trajanja, da zadovolji sve strane, da nigde ne pretera, da istom
merom ismeje i bliskoistočne diktatore i njihove zapadne (američke) mecene i
kaunterparte, ali baš zbog tog duha bratstva i jednistva (svakome po malo,
nikoga previše) nedostaje mu dovoljno oštrine kad treba da se ismeje domaći
teren, uprkos odličnom i efektnom (+ tačnom) završnom govoru u kome Saša
Ameriku denuncira kao diktaturu samo šminkerski različitu od onih divljačkih.
IRON SKY
FIN, 12
** 2
Šteta
što se kreativnost ovog filma završila na osnovnoj ideji, dizajnu i trejleru. Nazis
in space, wow! Ali jednom kad smo to apsolvirali, ostaje nam užasno sterilan,
idejno i svakako drugačije šupljikav, nedomišljen filmić koji je, uz sve
ostalo, još i skoro nesnosno dosadan (zato što su likovi i dijalozi slabi). Ima
nešto malo simpatičnog stimpank-retro-naci-SF dizajna, i po neka solidna
idejica na svakih 15 minuta, ali čak je i muzika by LAIBACH iznenađujuće
generička.
MICHAEL
AUS, 12
*** 3-
Mihael-hanekeovski
minimalistička drama (mnogonagrađivana, ali s pravom hvaljena) o pedofilu koji
u podrumu drži otetog dečaka kao sex toy oplemenjena je velikim dozama vrlo
crnog humora koji je toliko dead pan & understated da će mnogima,
"šokiranim" tematikom, da promakne. Vrlo uzbudljiv, intrigantan,
mestimično napet (kad Pedo neplanirano završi u bolnici a dete čami zatočeno u
podrumu bez extra hrane i rezrevnog hrani-oca...) i bizarno duhovit (!),
ekscentričan film.
BEAST
DAN, 12
** 2-
Ova
prehvaljena glupost je nepojmljivo površna i isprazna – iako je danski film u
pitanju, izgleda da čak i oni umeju da omanu! Mada jedva traje 70 minuta, ovo
deluje bar duplo duže u subjektivnom vremenu – na granici studentskog FDU filma
silom produženog (ali uslikanog izvanredno: fotografija je jedino natprosečno
ovde, zato pazite da se ne primite na goli trejler). Patološki ljubomoran lik
prvo otera ženu u ruke drugoga (bukvalno!) a onda silom pokuša da je vrati, u
psihološki neuverljivoj drami "s tezom" i sa kulminacijom u
neverovatno patetično kretenski neuspelom poludupastom krvoproliću. Zaista
teško pojmljiv pobačaj od filma koji bi spektakularniji kraj možda bar malo
izvukao – ali ovaj limp dick od završetka samo ga dodatno pokopava. Sat vremena
se gradi tenzija ka eksploziji, a onda na kraju – vlažna petarda uradi PFFFF, i
to je to.
HIMIZU
JAP, 11
** 2-
Moja
ljubav prema Šion Sonu dovoljno je dokumentovana na ovom blogu, njegov COLD
FISH jedan mi je od najprijatnijih filmova poslednjih godina, itd. I ovo je
zvučalo sjajno u najavi: dvoje tinejdžera luta postapokaliptičnim
(post-cunami-Nakašima) Japanom... Avaj! Previše je ovde lutanja, besciljnosti,
proizvoljnosti, premalo supstance, smisla, poente, duha... Mnogo patetike,
obrađene baš klinački naivno (Sono često ume da upadne u tinejdžerski emo dert, i HIMIZU je njegov
najpubertetskiji film, u najgorem smislu reči), sa izluđujuće repetitivnim
korišćenjem Mocartovog Rekvijema na
svakih 5 minuta koje celu aferu čini još više klinačkom, maltene početničkom.
Naslov se odnosi na jednu vrstu krtice, a glavni junak se napadno distancira od
za-Japan-tipične ambicije i karijerizma bilo koje vrste – on kaže: neću da
budem ni uspešan ni neuspešan (zadovoljan je time da rentira čamce turistima na
nekakvoj zabačenoj bari celog života). Ovo su vrlo kafkijanske ideje (a la
"Jazbina", recimo), ali ovde kao da su slučajno upale, u svakom
slučaju su nedorađene – naš tinejdžer je suviše konfuzan i zbunjen da bi se
moglo saživeti s bilo čime što kaže ili radi, bilo da citira francuskog
pesnika-boema Fransoa Vijona ili da nemilice tuče i u blato baca svoju
prišipetlja-stalker-wannabe-curu ili da naprasno reši da s nožem u torbici
krene po gradu i da kolje "đubreta" na koja naiđe. Šteta, jer
omladinac koji ga igra pokazuje ozbiljne potencijale – ali za film sa boljim
scenarijem i doslednijom karakterizacijom. Ovo se može pogledati, ako ste fan
ovog reditelja, ali ako niste, bolje se klonite podalje.
Takođe,
na festivalu FANTASTIC ZAGREB pogledao sam nekoliko filmova o kojima sam već
detaljno pisao u
osvrtu otuda, a zasebno sam prikazao i najbolji film sa tog festa i
najbolji ne-horor viđen u poslednja 3-4 meseca, KILLER
JOE.
BUNOHAN
MAL, 11
**(*) 2+
KILLER JOE
USA, 12
***(*) 3+
CODE 37
BEL, 11
**(*) 2+
RAMPART
USA, 11
**(*) 2+
END OF THE NIGHT
JAP, 11
* 1
ONCE UPON A TIME IN THE NORTH
FIN, 11
**(*) 2+
