**(*)
2+
Evo
nam ga još usiljeniji, direktni nastavak sado-bogte-mazo COLLECTORa,
čitav smešten u booby-trapped napuštenu zgradurinu (bivši hotel?) maskiranog sadiste iz prvog dela.
Ovo mu dođe
kao još jedna varijacija na ALIENS-formulu – samo što ovog puta umesto
vojničina imamo specijalce-plaćenike, unajmljene od strane bogatuna čija je
ćerka oteta, pa sad oni moraju da se vrzmaju kroz mračne hodnike...
...a umesto
Gigerovih aliena na njih vrebaju podmukle zamke (u duhu SAW serijala) da bi ovi
mogli da se nabadaju, propadaju, presecaju, buše, kače, spljeskavaju itd.
Pre nego što
stignemo u tu rupu, imamo prolog u kome naš sadista počini masakr u jednoj
diskoteci tako što instalira džinovsku kosilicu (sic-k!!!) na plafon, pa
kad se ova pusti u pogon i zarotira šiljke na razularenu hednostičku masu, šiljci
ih nasitno propasiraju – a što pretekne, zasebni mehanizam spljeska u mleveno
meso.
Sad, treba
reći da COLLECTION nije vrsta filma u kome se treba pitati: kako je ovaj ludak
na kvarno uspeo da uđe u diskoteku i u nju (sam samcit?) instalira tako glomazan i komplikovan mehanizam; kako pre
žurke niko (hello! obezbeđenje?)
nije primetio da na plafonu visi trista kila gvožđa namenjenog za sitno
seckanje mesa, itsl.
A još manje se
treba pitati čemu služi ta akcija, šta se tim masakrom htelo postići, šta goni
našeg ludaka da radi takve stvari. Because
Fuck you, that's why, kažu nam scenaristi ovoga, jer ovo je ta vrsta filma.
Znači, ovaj
smešni izgovor za "zaplet" postoji samo i jedino da pruži alibi (ili
kostur) za set-pisove gnusnih pogibija dvodimenzionalnih skica od
"likova" – i tu ova KOLEKCIJA jesen-zima ne izneverava:
obožavaoci rasporenih
trbuha imaće svoje veselje u ovom dinamičnom, brzom (traje jedva 80 minuta), slikovitom
i lepršavo-ispraznom krvopljusu za jednokratnu upotrebu (i poneki rewind/freeze-frame).
Nažalost,
glavni lik u ovome je i dalje najveća misterija savremenog američkog filma,
glumac (?) koji ne samo što je ružan, nego i sve vreme ima oči na pola koplja i
izraz lica kao da je debelo drogiran, pijan ili sve to zajedno i još ko zna šta
pride.
Kako je ova slepačka bezizražajna tupava njuška praznog pogleda i nulte
harizme i dalje u biznisu – pa još u glavnoj
ulozi nečega što je čak išlo i u bioskope, a ne samo na DVD – zaista mi skroz
izmiče.
Srećom, tu je
nova likinja, Emma Fitzpatrick, zgodna
crvenokosa Irkinja (da li je to pleonazam?) za odmaranje očiju od one nakaze,
pa se, eto, ima šta lepo pogledati i izvan scena krvopljusa.
Novi momenat u
ikonografskom smislu su krpenjače od delova leševa koje ovaj naš ludak drži u
akvarijumima (!) u svom domu-skladištu:
i mada nisu ni izbliza tako originalno
zamišljene kao slični radovi Džoela Pitera Vitkina, ipak, čak i u ovom skromnijem,
kasapskom izdanju, predstavljaju simpatičan i morbidnom oku prijatan eye candy, a naročito u kontekstu
današnjeg sve sterilnijeg USA "horora".
PS: Za slučaj da nekoga uopšte zanima, na kraju, posle nekoliko apsurdnih preokreta i fizički neizvodljivih preživljavanja, dobijamo epilog, i u njemu neko kao objašnjenje o tome ko je i šta je naš "kolektor". Šteta samo što je i to besmisleno kao i sve ostalo u ovom "zapletu".
PS: Za slučaj da nekoga uopšte zanima, na kraju, posle nekoliko apsurdnih preokreta i fizički neizvodljivih preživljavanja, dobijamo epilog, i u njemu neko kao objašnjenje o tome ko je i šta je naš "kolektor". Šteta samo što je i to besmisleno kao i sve ostalo u ovom "zapletu".
