Zjapeće rupe i nevaspitane ulice

 

Šetajući ovih dana ulicama moga grada pogled svakako vam mora biti uperen na dole; jerbo će te verovatno prostim rečnikom najebati!

Direkcija za izradnju je očigledno u potpunom rasulu i rupe na trotoarima se ne krpe više. Da! Istina je - ako već do sada niste primetili, vaš dobrovoljni izveštavać vam šalje dobronamerno upozorenje - čuvajte se uganuća i preloma. A da stvar bude još apsurdnija, u bolnici je primetno pomanjkanje gipsa - reče mi jedan prijatelj.

I tako eto pre neki dan, šetam ja - srećom danju - i naletim na zjapeći otvor koji je bilo teže preskočiti nego obići. Sklon teorijama zavere, odmah sam povezao: ovo mora da je neki dotični predsednik kućnog saveta ostavio otvoreno; ne bi li krao komšijama turšiju i zimnnicu. Ali kupus bi se već dosad usmrdeo! Onda mora da su neki šaljivi klinci. Tja; pa i mi smo to kao mali činili. Bili smo i gori! Ali ipak, ni mi ne bismo otvorili rupu tamo gde neko danju prolazi. I šta sad - NIŠTA. Misterija se nastavlja......

I onda kasnije tog istog dana, šetajući glavnom gradskom ulicom, nastavili smo put prema pružnom prelazu. Udišući tako svež vazduh (kakav svež!), pogled mi slučajno odluta ka nebu i krošnjama retkog gradskog nam zelenila. Naravno pomislili ste sada: " Budalo! Gledaj bre dole!", ali ono što ugledah me je malo reći zbunilo. Nisam ti ja baš neki iskreni ljubitelj religije i pravoslavlja, ali bih se mogao zakunuti da sam bio siguran kako se piše ili izgovara ili whatever, Hilandar. Ipak - ako ste do sada sumnjali u nepismenost gradske vlasti - razloga za skeptičnost više nemate. NO COMMENT!

THIRD PART OF THE NIGHT (1971)

 

****(*)
4+

moram da priznam da, pre gledanja, o ovom filmu nisam znao skoro ništa, i nekako mi je čučao ispod radara: zamišljao sam ga kao neki rani rad u kome zulawski još nije bio izbrusio svoje alatke i postao onaj oštri, ludi, blesavi Zulawski koga volim.

         kako li sam samo bio u krivu!!!

         iako je ovo njegov debitantski igrani film (ima 2 TV filma pre toga: nema ih na DVDu i trenutno postoje samo kao VHS ripovi na poljskom, bez eng. titlova), to je delo koje odiše autorskom zrelošću i umećem da je prosto neverovatno koliko je to sigurno i ubedljivo ostvaren film! apsolutno nikakve trapavosti, početništva, i sličnih amaterizama nema ovde!

         zapravo, u mom privatnom panteonu, THIRD PART OF THE NIGHT je smešten u sveto Z trojstvo odmah uz DIABEL (njegov drugi film!) i POSSESSION kao najžešće i najlepše nešto što je ikada uradio.

         radi se o filmu koji savršeno genijalno hvata objective correlative ratnog užasa i besmisla ratnog stanja – ali ne na banalno dokumentarno beležnički način (tipičan za, recimo, srpski film), već na indirektan, umetnički stilizovan, groteskno preteran, tako da čistim filmskim jezikom uhvati osećaj dehumanizacije i obezljuđenja i animalnosti koje rat donosi sa sobom.

          kao i kod nekih drugih autora s kojima bi se mogao uporediti (npr. naš đorđe kadijević; ili u književnosti embrouz birs ili l. f. selin), i kod zulawskog je RAT samo metafora ljudskog stanja: granična situacija u kojoj sve maske padaju i pokazuje se elementarna animalnost ljudske stoke.

         genijalno, kako i prilični, zulawski shvata da se užas ne može adekvatno preneti beležničkim stilom (vidi: savremeni hrvatski, bosanski, srpski... 'film') – i zato užas i apsurd i iracionalnost i ogavnost rata on prenosi služeći se svojim osobenim stilom frenetičnog sturm und dranga i opsesivne ikonografije frenetičnih ljudskih figura koje su stalno u bekstvu kroz nepregledne hodnike, uske prolaze, vrata i prozore, stepeništa, lavirinte, kraj oljuštenih zapuštenih zlokobnih moderno-gotskih zgrada (kao korelata jednako zapuštenih i obezljuđenih – ljudi). 

         ovo je film kakav može da napravi samo neko ponikao u katoličkoj sredini – što je mene, dok sam ga gledao, navelo da ustvrdim da je katoličko podrijetlo maltene neophodno za veliku umetnost ove vrste, zbog specifičnog angsta koji katolicizam proizvodi u svojim podanicima, a koji pravoslavci i puritanci nemaju + zbog genetske, arhetipske ikonografičnosti i ljubavi prema slici inherentne katolicizmu. ovo je ikonografija nemira, sumnje, dijabolične potrage za bogom u svetu bez boga, histerične, grozničave teodikeje koja odbija da se pomiri s postojanjem Zla u svetu i koja se na svaki besciljni zločin uporno pita "zašto, bože, zašto?"

         pogledajte samo ovu potpuno genijalnu molitvu iz filma:

OH GOD, WHO DOES NOT LEAD US...

OH, GOD, WHO ALLOWS THE FRAGILE TO BE KILLED

AND WHO ELEVATES BLIND HATRED...

OH, GOD, WHO ALLOWS CRUELTY TO BE PROPAGATED

AND PEOPLE TO TORMENT EACH OTHER...

OH, GOD, WHO ELEVATES THE MOST EVIL ONES

AND PUTS THE WHIP INTO THEIR HANDS...

OH MERCILESS GOD

- HAVE NO MERCY UPON US.

          apokaliptična atmosfera filma može se uporediti sa malo toga što sam do sada video (a svakako može sa DIABELOM, svojevrsnim nastavkom ovog filma, iako je smešten u epohu par vekova pre II svetskog rata, koji je ovde nominalni seting). 

          vizuelni aspekt filma je, kao i obično kod diabolic mr Z-a, SAVRŠEN – prigušene, isprane boje, ali oštra fotografija jasnih kontrasta, praćena odličnom muzikom, sjajnom glumom, vanredno dobrim dijalozima, i situacijama koje su potpuno barouzovske (mislim na williama a ne edgara r. tarzana)! pogledajte samo taj ludački subplot o ljudima koji na svojim telima othranjuju vaške! da, zbog epidemije tifusa neophodno je uzgajati vaši na telima ljudi prethodno vakcinisanih, kako bi se potom te vaši koristile za serum! pa to je GOLI RUČAK, u poljskoj, za vreme rata! krupni planovi tih vaši, tih ogavnih parazita koje ljudi dobrovoljno primaju na svoja tela zarad određenih povlastica, da bi prehranili porodice – pa to je predivno! TO JE TO! TO JE UŽAS!

          ukratko, THIRD PART OF THE NIGHT je zulawski at his finest sickest funniest goriest most profound BEST!

EKKO (ECHO)

**(*)
2+

šozo je već izneo svoje konfuzne impresije o ovom filmu (ovde: http://cultofghoul.blogspot.com/2009/04/ekko.html ), a evo sad i mojih ruminacija.

probaću da budem kratak, jer em je šozo ponešto već kazao, em filmom nisam impresioniran i ne mislim da zalužuje dužu priču.

pre svega, da kažem da me ni animirana PRINCEZA kojom je ANDERS MORGENTHALER debitovao nije nimalo oduševila: pogledao sam je, bio u nekoliko navrata zadivljen animacijom, ali me je priča ostavila hladnim – naime, što je više pokušavala da mi gudi svojim melodramatičnim violinama, to me je manje bilo briga. posle gledanja obrisao sam je s harda, siguran da nikada više neću poželeti to da gledam. nešto slično mogu reći i za ovaj (njegov prvi igrani) film, bar što se tiče involviranosti i opštih dometa, mada njega – ako poživim dovoljno dugo – nekad u životu moooožda i pogledam još jednom.

velika je diskrepancija između nabudženog stila i tankih priča koje MORGENTHALER hoće da prenese. ovaj zaplet – ako nešto ovako rudimentarno zapletom može nazvati – bio bi prikladniji za srednjemetražni filmić od 40-ak minuta, a u ovoj verziji od 90-ak to je zaista nepotrebno razvučeno, sa baš bezveze utrpanom tom devojkom koja se neuverljivo pridruži pajkanu-otmičaru (sic!) i njegovom devojčicoizgledajućem sinu.

dok su tata i sin sami i zezaju se po kući, to još i deluje živo i toplo i umereno-prijatno (mada, baš i ne znam zašto bih gledao nečiji home-movie u kome se dogme-style juri s detetom po avliji i kući); onda se javi hint nekakvog duha koji kao pomera vrata tavana, ali od toga ništa ne ispadne; onda pomenuta surogat-mama dođe niotkuda, i mada zna da je ovaj otmičar koga juri policija, reši da mu se pridruži i popuši mu đoku čim mali ode na spavanje. najzad, vidimo flešbek u kome se javlja piter stormer (prekratko!), a onda i uvredljivo neuzbudljivu i banalnu 'kulminaciju' u kojoj stormera vidimo na još par sekundi (ako je 'videti' prava reč; mada, freeze frame je čudo – uz njegovu pomoć možda ga i – vidimo!?).

dakle, much ado about nothing much, really.

EHO je jedna tanka i nebitna pričica na silu nabudžena likovima i plotovima i twistovima koji joj nisu neophodni, te stilizacijama i žanrovskim hintovima bez kojih se takođe moglo (a tu mislim i na veštačko posezanje za 'hororom' u samo nekoliko scena, nedovoljno da ovo uopšte završi u okvirima tog žanra).

zbog odlične glume svih prisutnih, te simpatične režije i fotografije, ova tanušna pričica može se bezbolno pogledati, ali zaista ništa novo niti preterano zanimljivo nema da ponudi.