Za
sve one koji iz (ne)opravdanih razloga nisu mogli ili hteli da naživo prisustvuju
horor-dešavanjima u kojima sam učestvovao prethodnih dana, evo kraćih
izveštaja, praćenih fotkama i audio-zapisima.
Promocija edicije POETIKA STRAVE
Ponedeljak, 27. mart
Kafe-knjižarica Ljubimac
Veče
strave u klubu Ljubimac prevazišlo je moja najoptimističnija očekivanja –
savršeno organizovano i vođeno, sa odličnom posetom i interesovanjem publike,
sa sjajnim fidbekom i odličnom prodajom knjiga iz edicije Poetika strave!
Da
budem iskren, bio sam pomalo skeptičan oko ovog eventa jer radi se o prostoru
koji još uvek nije dovoljno razrađen za ovu vrstu dešavanja, pa sam se
pribojavao da neće baš mnogo ljudi doći. Pokazalo se da moja skepsa nije utemeljena
– večeri je prisustvovalo bar tridesetak ljudi i žena, i što je najlepše, to
očigledno nisu bili slučajni posetioci kafića, nego ljudi koji su ciljano došli
baš ovde da bi slušali baš ovo.
To se
videlo po pažnji sa kojom su slušali: uprkos ambijentu kafića, nije bilo
razgovora, ćeretanja, kikotanja i sličnih zvukova tipičnih za takva mesta –
bilo je kao da smo u nekom kulturnom centru, samo sa daleko prijatnijim
ambijentom.
Da su
došli ljudi koji znaju šta hoće videlo se i po pitanjima koja su postavljali
nakon razgovora (koji je stručno ali nenametljivo, opušteno ali skoncentrisano
vodio Igor Stanojević); nepisano
pravilo je da na ovakvim dešavanjima u publici obavezno bude i neki
frikšou-kripšou sa apsurdno-smešno-promašenim pitanjem koje nema blage veze s
temom. Ovde nije bilo ništa slično; čula su se isključivo razumna pitanja i
komentari i predlozi koji su bili sasvim na mestu. Stvarno sam ponosan na svoju
publiku! Hej, pa gradilo se to godinama!
Prisutni
su bili i neki moji prijatelji, poznati žanrovci, kao što su Nenad –Šok koridor– Bekvalac, Dušan – Veseli četvrtak– Mladenović, Pavle –Peščana hronika– Zelić, Momir – Otvorena – Milošević kao i neki drugi,
čija imena javnosti neće biti toliko poznata...
Najzad,
poslednje ali nikako najmanje bitno, interesovanje za knjige iz edicije POETIKA
STRAVE prevazišlo je sva moja očekivanja: ne samo što sam prodao skoro sve primerke
koje sam doneo, nego je oko pojedinih bilo i nešto malo blage i kulturne „borbe“
među zainteresovanima. Konkretno, nisam imao KARMILE dovoljno za sve koji su je
hteli, pa sada pozivam ljude da mi pišu na mejl i traže šta im iz ove edicije
fali (imam još po nekoliko komada od svake od 6 knjiga), po ceni koja je za
30-40% manja od one u knjižarama.
Ukratko,
ne pamtim kad mi je bilo prijatnije i lepše na nekom dešavanju ove vrste a
prema fidbeku vidim da je i publika uživala. Sad mi je žao što sam, u svojoj skepsi
prema ovom iventu, propustio da ga usnimim diktafonom. ALI, zato, umesto snimka
te promocije možete poslušati moje gostovanje na radio „Aparatu“ gde sam tog istog dana, uoči dešavanja, imao
opušten i zabavan razgovor sa voditeljicom, Cecom, u kojem smo zapravo pokrili
mnoge od tema o kojima sam pričao i te večeri, tako da vašoj pažnji
preporučujem ovaj snimak, a Ceci zahvaljujem na dobro spremljenim pitanjima,
živahnom, srdačnom i dinamičnom razgovoru – i naravno, na snimku koji ću sada
podeliti s vama.
Dakle,
taj fajl (zipovani wav, 68 Mb) možete skinuti preko mediafajra OVDE.
Inače,
atmosferi promocije doprineo je i film koji smo preko video-bima pustili u
pozadini, tj. iznad nas – morbidno-mračni BEGOTTEN. Ovaj izveštaj ilustrovan je
fotkama koje je na licu mesta usnimila Ana-Marija
(hvala!). Zbog polumraka u kojem smo bili fotke nisu najsjajnije u umetničkom
smislu, ali kao dokument – poslužiće!
„Strašno žensko“ u hororu: književnost i film
Utorak, 28. mart
Klub-knjižara Magistrala
Dom kulture Studentski grad
Ovde
je intrigantna tema privukla takođe sasvim zadovoljavajući broj posetilaca
(30-40, otprilike), i što je najlepše – bilo je mnogo, mnogo novih, drugih lica
u odnosu na promociju od prethodnog dana. Bilo je i znanih i neznanih, i
prijatelja i poznanika i fanova, neke face prepoznajem iako njihove vlasnike
nikad nisam upoznao, neke „znam“ samo preko fejsbuka...
Od „povratnika
u zločin“ tu su, od selebritija, opet bili Dušman, Zelić i Momir a njima se ovog
puta pridružio i Goran Skrobonja, koji se pred kraj razgovora uključio s nekim
zanimljivim komentarima, pitanjima i dodacima temi. Bili su tu još i Joca –Jorfest– Ristić, Miloš –Emitor– Cvetković, Vlada –Nevidljivi– Todorović, itd.
Voditeljka
razgovora, Marija Stanojević, bila je solidno pripremljena ali je zahvatila
preveliku materiju, odnosno bogata i opširna tema mogla je biti svedenija i preciznije
usmerena, kako u samoj najavi i definiciji ove večeri, tako i u vođenju
razgovora, kojem je mestimično nedostajala jasna struktura i smislen redosled,
što je očigledno zbunilo i publiku. Uostalom, čućete i sami kako je to zvučalo
na snimku dole...
Možda
je najbolje da ja što manje pričam o ovoj večeri, a da opis prepustim
Nevidljivom, koji je na svom blogu
ovo veče opisao ovako.
Tribina “Strašno žensko u
hororu” je održana u knjižari “Magistrala” u Domu kulture Studentski grad, koja
je bila skroz popunjena, a publici je ponudila interesantnu priču za koju su
bili zaduženi gosti – dr Dejan Ognjanović i Mladen Milosavljević.
Voditeljka programa Marija
Stanojević je napravila uvod – od antičkih vremena preko romantizma i pričom o
“strašnom ženskom” da bi dr Ognjanović bio zamoljen da navede neke primere iz
anglo-američke književnosti. On se tu fokusirao na Edgara Alana Poa, “od koga
sve počinje” i gde je naveden njegov motiv “mrtve drage” uz priču o
ambivalentosti kao ključne reči koja će često biti korišćena tokom večeri jer
je u startu i najavljena kao bitan termin u samoj temi, što je posle pokazano i
na primeru “Karmile”
Šeridana Le Fanua.
Mladen Milosavljević je
upitan šta, vezano za temu večeri, imamo u srpskoj književnosti što bi
korespondiralo sa temom, tako da se prvo priča usmerila na motiv veštice, koji
je najzastupljeniji kako u narodnoj tako i u folklornoj fantastici. “Ima dosta
zavičajnih pisaca koji su stvarali sa tim motivom”, rekao je Milosavljević,
navodeći kao primere priče Radeta Vučićevića i Zlatimira Pantića. Pošto je
Milosavljević etnolog po profesiji, onda je govorio i o radu Slobodana Zečevića
i njegovom delu “Mitska bića srpskih predanja” u kojoj je naveo 24 vrsta bića
među kojima su i veštice, a iako se uglavnom kao demoni smatraju ženska bića,
ispostavilo se da je tu devet ženskog porekla i 15 muškog.
U srpskoj pripovetci
naveden je Milorad Jakšić, čiji je stric bio Đura Jakšić, kao jedan od dobrih
pripovedača ali i čovek koji se raspopio kada se oženio i onda posvetio pisanju
gde je opisivao gatanje iako je to motiv koji crkva osuđuje. Tu je naveden i
Radovan Kazimirović sa delom “Tajanstvene pojave u našem narodu” (1939) gde se
opisuju običaji vračara iz vlaških krajeva koje razgovaraju sa demonima.
Priču o ženama u domaćem
hororu preuzeo je dr Ognjanović sa delom Momčila Nastasijevića “Darovi moje
rođake Marije” koju je ekranizovao Đorđe Kadijević. Naš poznati reditelj je
pionir filmskog horora i u svoj opusu ima pet dela koji se mogu podvesti pod
ovaj žanr, a samo u “Štićeniku” nema bitniji ženski (demonski) lik. Svakako je
najupečatljivija “Leptirica”, ali njegovo “Sveto mesto” pokriva širi dijapazon
zlih žena.
Bilo je vremena i za
pitanja publike, a jedno od njih je bilo zašto je preskočen veliki period –
faktički ceo XX vek, gde bi itekako imalo šta da se priča o “strašnom ženskom u
hororu”, ali je ipak ideja tribine bila da se akcenat da na ono što je domaći
film i književnost imalo da kaže. Stoga ćemo sa nestrpljenjem da sačekamo jednu
antologiju folklorne fantastike gde će aktuelni autori da daju svoj doprinos na
najrazličitije teme, a što sprema Mladen Milosavljević, dok se očekuje i knjiga
o Đorđu Kadijeviću koju je, na osnovu razgovora sa čuvenim rediteljem, napisao
dr Dejan Ognjanović.
Eto. Uverite se i sami ko
je bio strašniji ove večeri, ženske ili muški, i šta se o tome (i o drugim
srodnim temama) govorilo te večeri jer sve je to uredno usnimio moj verni
diktafon.
Taj fajl (zipovani wav, 28
Mb) možete skinuti preko mediafajra OVDE.
Još jednom hvala svima na
pažnji, interesovanju i podršci. Idemo dalje, samo jako!
