Dragi vernici raspetoga, pustinjskog boga kojeg ste
uvezli sa Bliskog Istoka i primili u svoje zelene gajeve i plodna polja na
obalama balkanskih reka umesto slovenskih, jednako fiktivnih, ali barem
domaćih, i ne toliko protiv života poput Jahveovog čeda; znam da vam nije lako.
Kao prvo, samim tim što ste vernici to znači
da nemate snage da verujete u sebe, svoje sopstvo, svoj zdrav razum i intelekt,
kao i u plodove intelekata superiornijih od vaših; potrebne su vam bajke,
basne, pričice, infantilne fantazije iz ranog detinjstva čovečanstva koje će
vam dati pravac u inače praznim i besmislenim životima i ready-made smisao (pa makar i made
in Judea, 2000 years ago).
Potreban vam je veliki Deda Mraz na
nebu, potrebne su vam čike u smešnim haljinama i sa smešnim kapama koji će da
vam mrmljaju i poju na nerazumljivom „crkvenoslovenskom“ o fantaziji večnog
života, posle smrti,
pod uslovom da budete pokorni, ponizni pred svakom
mantijom, kapom, krunom i pečatom na ovome svetu (popu popovo, šefu šefovo,
caru carevo, bogu bogovo); poslušni pred svakom „tradicijom“, „običajem“ i
„pravilom“ koje su vam starci utuvili od detinjstva; jer, starci znaju zašto.
Pošto ne umete da živite svoj život, pristajete da živite tuđi; i u pokornom gaženju stopama
jednako zabludelih predaka možete barem da računate na bezbednu toplinu stada;
u masi ste sigurni, i ne morate mnogo da trljate glavu šta i kako i zašto i
kuda i čemu sve to; ima čoban koji će za to sve da brine; a vi samo pokorno
stazom kojom vas drugi vode, dok vas šišaju, sve dok ne dođete pod nož.
Pošto su određeni prežici vaših
ranijih verovanja zaostali u poludupasto-primljenom Hristijanstvu, vi se
odajete i paganskim običajima – slavite tzv. „slave“ (orgije ždranja, opijanja
i huljenja), navodno u čast nekakvih „svetaca“ (ex-duhova zaštitnika, kulta
predaka), farbate jajca i „tucate se“ njima, itd, o čemu vas vaš Hrist nije
podučavao, o čemu u Bibliji nema ni reči
(„I zaista, zaista vam kažem,
ofarbajte jaja svoja, pa se onda takmičite čije će najtvrđe biti, jer onaj koji
polomi jajca sva, taj će sedeti na prestolu mojemu vo vjeki vjekova“ – gde,
tačno, u Bibliji ovo piše?), ali vi se ne zamarate tom šizofrenijom, ako je
uopšte zapazite, oni među vama koji se uopšte potrude da pročitaju „svoju“ tzv.
„svetu knjigu“: to prepuštate umnijima od sebe. Ima ko će o tome da brine, ne
morate baš vi.
 |
| Korona-Kurona, ne boji se Srbin nje: evo joj kurac! |
Najbolje da se ne postavljaju nikakva pitanja, da
se ne talasa, kako vas je otac naučio. Ćuti i slušaj. Ima zašto je to tako.
Valja se. Taki je običaj. Tako je rečeno. Tako treba. Tako se radi u naše selo
otkad je sveta i veka. Tako rekla baba Petkana.
Zato, obožavajte crkvene poglavare optočene zlatom
i draguljima koji žive u velelepnim dvorcima i voze najskuplja kola, i nemoj da
se pitate kud se dedoše siromaštvo i skromnost koje je vaš Isus, navodno,
propovedao; obožavajte sve te Kačavende, znane i neznane, koji vam doslovno
jebu decu vaspitanu da ćute i trpe,
obožavajte njihovu svilu i kadifu, njihov
mermer, njihovo podno grejanje, njihovu slobodu od poreza i ikakvih obaveza i
svetovnih normi, obožavajte njihovu državu-u-državi, makar Srbija, nominalno,
po višestruko-pregaženom Ustavu, bila svetovna, republika.
Nemoj Zmija da vas je ujela (Zmija mudrosti i
saznanja, znana i kao Lucifer, Lučonoša) pa da pitate šta je „Majčica Crkva“
uradila da pomogne svom stadu u ovim danima pošasti: da li su ponudili nešto od
svog nekontrolisanog, neprebrojanog i neoporezovanog blaga za kupovinu
respiratora i lekova i medicinske opreme?
Da li su ponudili svoja grdna imanja
da se na njima karantinišu zaraženi sa slabijom ili neispoljenom kliničkom
slikom, umesto što drežde po sajmovima i halama? Da li su narodu, koji ih
parama obasipa za svaku dubioznu „uslugu“ (od krštenja do sahrane, na svakom
koraku je neki crkveni reket),
uzvratili bilo kakvom donacijom ili pomoći osim
beskorisnih bla-bla molitvi i još beskorisnijih besplatnih crkvenjačkih praznoslovnih
bla-bla časopisa? Nemoj slučajno to da pitate.
Nalazite se sad u dubiozi šta da činite: da li da
slušate ono kako ste navikli, ono „valja se“, ono „tako treba“, ono što većina
vas i ne zna šta znači, čemu služi i zašto je baš tako, ali od malih nogu su vas
zaglu- ovaj, vaspitali da je takav običaj, tako je odvajkada bilo, ili pak, s
druge strane, da slušate šta kažu razum, nauka, tzv. „struka“ (doktori), država
i zakoni zemlje u kojoj živite. Da li da slušate Državu, ili Državu-u-Državi?
Razum ili Veru?
Kažem, nije vam lako. Jer sad je stani-pani (pa
makar i ne došli Normani). Sad, kad je zavladala Korona (ili Kovid-19, ili kako
god ovu kugu nazvali), vaše fantazije se sudaraju sa stvarnošću na način koji
ne dopušta njihovu koegzistenciju. Neko
tu mora da popusti.
Ili je vaša Vera istinita, i iza nje stvarno stoji
nešto Onostrano, Metafizičko, Natprirodno, i to Onostrano, taj vaš „bog“ vas
stvarno štiti od banalnog, sitnog, nevidljivog, prizemnog, materijalnog,
najsmešnijeg virusa
– ILI je to vaše sve vreme bilo prazna priča, bajka za
nedoraslu decu i kukavice, tlapnje za sledbenike inercije, za podanike, za
stado; rutina, dresura, forma bez suštine, rituali bez pravog, opipljivog
dejstva.
Jel verujete u tzv. „Svetu Tajnu“? Ali ne kobajagi,
nego stvarno, da se tu dešava transsupstancijacija, preobražaj ovozemaljskog
leba i vina u, doslovno, Isusovu krv i meso?
Da li zaista, ali baš zaista verujete u ovo što je
Isus, navodno, rekao:
„Zaista,
zaista, kažem vam, ako ne jedete tela Sina Čovečijega i ne pijete krvi Njegove
nemate života u sebi. Ko jede moje telo i pije moju krv – ima život večni, i ja
ću ga vaskrsnuti u poslednji dan. Jer moje je telo pravo jelo, i moja je krv
pravo piće. Ko jede moje telo i pije moju krv – ostaje u meni i ja u njemu...
To je hleb koji je sišao s neba. Ne kao što su ocevi jeli i mrli; ko jede ovaj
hleb živeće doveka“ (Jn 6, 53-58).
Verujete li da, ako ne jedete taj crkveni lebac, odnosno tela Sina Čovečijega i ne pijete krvi Njegove nemate života u sebi?
Verujete li da ako kanibalizujete Isusovo meso i
krv (bez creva, i bez majoneza) - imate život večni, i On će vas vaskrsnuti u
poslednji dan?
Verujete li da, ako to jedete, ostajete u Njemu i
On u vama?
Verujete li da je to što vam u crkvi daju „hleb
koji je sišao s neba“?
Verujete li, ali zaista, zaista, da ko jede ovaj
hleb živeće doveka?
Ako stvarno verujete, ako je vaš odgovor na sva
gornja pitanja GROMOGLASNO DA (!!!), onda nemate čega da se bojite. Isusovo
meso i krv štite vas od svega.
Ako je, pak, vaš odgovor na gornja pitanja nešto
kao: „Eh, pa to je samo simbolički, samo metafora, samo se tako kaže, nije to
baš doslovno tako, to je samo običaj, tradicija, nešto što se radi na određeni
način u određeno vreme jer su nas tako stariji naučili...“ – onda bolje #ostanitekodkuće.
I priznajte sebi da
su sva ta crkvenjačka nagvaždanja u koja ste se do sada pretvarali da verujete
samo trla-baba-lan da joj prođe dan u nekoj pradavnoj judejskoj pustinji koje
nema nikakve veze sa današnjim trenutkom i savremenim čovekom 21. veka.
 |
| Bokili objasnio! |
Ali imajte na umu: i jedni i drugi, i oni što su
dreknuli DA i oni što su promucali „pa, ne baš stvarno...“, da ste po Ustavu
slobodni da verujete u šta god hoćete: u Šivu, u Višnua, u Dambalu, u Barona
Samedija, u Muhameda, Ktulua, Jog-Sotota, u Kali, u Magnu Mater, u Kozu sa
Hiljadu Mladih, u Satanu, u šta god izvoljevate verovati.
ALI, znajte da se sloboda svakog čoveka prostire
samo do slobode drugoga čoveka; odnosno, da ako praktikujući svoju slobodu da
verujete u ma kakve fantazije, ugrožavate slobodu drugih ljudi, koji ne dele
vaše halucinacije, priželjkivanja i verovanja. A onda na to nemate pravo, jer
svi su ljudi jednaki i svi bi trebalo da imaju istu slobodu.
Konkretno, pošto je pandemija korona virusa povod za ovu propoved, to znači:
1) vi, nažalost, imate pravo* da jedan za drugim, desetine i stotine vas,
ližete jednu te istu kašičicu kojom vam pop daje „Isusovo meso i krv“, i da
verujete da ste pod specijalnom Isusovom zaštitom, da virus iz pljuvačke onog
što je kusao pre vas neće da zarazi vas, i da vaš virus neće da uđe u usta
onoga ko kusa tom istom kašičkom posle vas.
Oni čija je vera u Isusa malo manja
tvrde, „naučno“, da ih ne štiti Isus nego srebro od kojega je kašička. BREAKING
NEWS za vas: srebro ima određeno antibakterijsko
dejstvo, ali NEMA antivirusno, a virus
je ono što nam ovih nedelja sreću kvari, a ne bakterija.
(*Tačnije rečeno, nemate pravo, jer vrhovni
poglavar vaše Crkve navodno se dogovorio sa „Šefom“ da se ove godine masovno
lizanje kašike odlaže – ali, na delu, kako vidimo u brojnim crkvama u Srbiji i
regionu, lizanje se i dalje nesmetano odigrava i niko se zato ne uzbuđuje.)
Ali, 2) zbog onih koji u vaše fantazmagorije ne
veruju, i koji se radije priklanjaju onome što kažu nauka i zdrav razum, vi
nemate pravo da njih dovedete u opasnost tako što ćete, ako se zarazite na toj dvesta-usta-lizanoj
kašiki, potom da, ne sluteći, zarazite i njih, nesluteće.
Da
nacrtam: nije problem, po sebi, to
što neko hoće da se „pričesti“, nego što taj čin, načinom na koji se izvodi,
tradicionalno, gde desetine i desetine ljudi kusaju istom kašikom, predstavlja
ozbiljan rizik od zaraze kojom bi bili obuhvaćeni ne samo „vernici“ nego i sve
druge osobe koje im se potom, izvan crkve, nađu na putu, u prodavnicama, u
poštama, na ulici, u zgradi, itd.
Taj koji se danas „pričestio“ neće odmah
potom da ode u karantin (kao što bi bilo jedino pravo, zbog drugih), ili da se
zabarikadira u svoj dom idućih mesec dana: sutra će taj ili ta da ode u poštu
ili u vašu bakalnicu...
Ovu poslanicu ilustrovaću prikazom moja dva nedavna
susreta i sukoba sa tzv. „vernicima“ Srpske Pravoslavne Crkve, jer mislim da su
vrlo rečiti za psiho-profil tih ljudi (ogromne većine; verujem da ima i
izuzetaka, ali oni se uče napamet).
Ovo prvo dešava se na zidu jedne nedavne FB
frendice, gde njene pobožne drugarice, vidim, zahvaljuju „Bogu“ zato što je
Australiji, nakon više nedelja katastrofalnih požara koji su spalili više od
pola kontinenta, poslao kiše i oluje. Evo, vidite sami.
Ovo drugo upravo je bilo inicirano mojim fejsbučkim
zgražavanjem nad činjenicom da tzv. „hrišćani“ uporno odbijaju da vide
potencijalnu opasnost u nehigijenskom načinu na koji se vrši tzv. „pričešće“, i
svaku kritiku na tu temu vide kao „inkviziciju“ (pazi ko se javlja!), kao „progon
neistomišljenika“ (vidi ko to govori!).
Dakle, ta osoba je, videvši taj moj post, mene prvo
anfrendovala, a onda pokušala nešto da prokomentariše ispod tog mog posta.
Budući da onaj ko mi nije frend ne može da komentariše – ništa lično, niti za
nju specijalno, tako je podešeno za sve, šta ima stranci da mi šaraju po zidu –
ona je na svom zidu krenula da laže kako sam ja nju blokirao, ne dam joj da
iznese svoje mišljenje itd, a onda se odlučila da se i meni lično obrati putem
privatne poruke. Evo te poučne i nadasve hrišćanske prepiske da nad njom
meditirate u uskršnjem karantinu. (Pošto je ova modelsica sa tri fakulteta,
ujedno verkinja i piškinja, na fejsu pod lažnim imenom a ne krštenim, nisam se
baktao sakrivanjem njenog lažnog imena.)
