A QUIET PLACE: DAY ONE (2024)

*(*)

2-

Jao, kolko iritira novi KVAJET PLEJS! Zvučalo je da će biti sranja još iz opisa – ćuj, ba, crnkinja umire od raka, ba, al’ kad alieni spopadnu Njujork, ona se probija, ba, kroz rušev’ne zajedno sa svojom mačkom (zbog koje će, naravno, ba, više puta da rizikuje život) a onda joj se, ničim izazvano, prišljamči još iritantnija kreatura: neki šonjavi izgubljeni patetični Englez.

Ali NE onaj iz Stingove pesme („I’m an alien, I’m illegal alien, I’m an Englishman in New York“…) nego kreatura koja toliko struže po živcima da je film samo zbog njega na ivici negledljivosti! I onda ga ona uzme pod svoje i voda po gradu.

Naglašavam: nije ovo dete-Englez ili tinejdž-Englez. Nije čak ni Englez Sa Posebnim Potrebama, bar ne klinički. Ne, ovo je nekakva matora konjina, ali se toliko oduzeo od strave da je nesposoban da pređe ulicu ako ga crnkinja na samrti s mačkom pod miškom ne prevede preko!

I onda, ako ste očekivali stravu i užas i set-pisove – meh, toga ima za pod zub, jedva malo, reda radi, al’ ubrišite se za to: ovo čak i nije zaista horor, nego dramurdetina o jednoj nezanimljivoj i jednoj iritantnoj osobi u kojoj ne znam dal me više nervira krindž patet’ka, ba: ček da vidite kad Englez uzme da čita crnkinjinu pojeziju… 

ili kad na kraju odu u njenu omiljenu piceriju, naravno, zatvorenu, pustu (ka kojoj se besmisleno lomataju sve vreme, jer, kao, to je njoj poslednja želja, da izede tu jebenu picu pa da umre)… ili kad je Englez odvede u bar gde je njen tatko nekad davno svirao na klaviriću, pa će sad malo i ona, ali tiho, tiše, iznad dirki, jer ne sme od aliena…

Ili više nerviraju usiljene, nelogične, besmislene scene „akcije“, npr. kad ničim izazvani njih dvoje odu u podzemnu železnicu, u mrak i opasnost, među polupotopljene nasukane vagone metroa, i onda reše da zarone pod vodu, ledenu i prljavu, a niko ni da kine na to kvašenje i ladnoću, ni da se smrtno zarazi od te vodurine pune pacovskih i ljudskih govana…

Prvi deo KVAJET PLEJSA, koji me inicijalno nije mnogo oduševio, ipak je remek horora prema ovoj bosanskoj bljuzgi koja se kao kukavičje jaje izdaje za horor. Ne primajte se, ba!

Jao, ali taj završetak, u kojem Englez ulazi u reku Hadson – veliku, jaku, opasnu, ledenu, gde se živom čoveku mišići zgrče posle jednog minuta, ili brže, gde se za tren oka udave i najbolji plivači – i kad počne da pliva JEDNOM RUKOM ka remorkeru nasred reke, s nekakvim preživelima, koji samo njega čekaju...

a "pliva" jednom rukom zato što u drugoj drži mačku, koja skroz mirna trpi to sve, ne otima se (ceo film ne frkne nijednom na aliene, a kamoli, kako sam se zaludno nadao, da šapicom nekoga lupi po glavi kad joj priđe) – jao, pa majku vam nenormalnu, i ko ovo napisa, i ko režira, i ko se na ovo pali i oduševljava! 

No, ne sikirajte se: jes da su ovde milioni Njujorčana izginuli u jednom danu, ali na kraju je maca preživela, a s njom čak i odurno iritantni retardirani Englez! Jedva čekam nastavak... O, bez brige, biće ga itekakao, jer mase i rulje gledaju ovo u čoporima i cvile za još! Možda čak i stvarno bude A QUIET PLACE: DAY TWO - AN ENGLISHMAN IN NEW YORK (2025)!

PS: ahahahaha, a evo i najglupljeg 'objašnjenja' ikada! kaže na Imdb-u, u TRIVIA (a trebalo bi da stoji u GOOFS) ovo: "In ancient Egyptian mythology, cats were guides to the underworld and the afterlife. This would explain why Frodo is so quiet and calm in the face of aliens, explosions and submersion." E, SAD ODJEDNOM CEO FILM IMA SMISLA!