Izborom toga koje bih filmove poneo na pusto
ostrvo, ili u bilo koju drugu totalnu izolaciju gde ne bih imao mogućnost
skidanja sa neta, gledanja televizije ili bilo kog drugog rezervnog puta do
filmova, rukovodio sam se kako količinom njihove omiljenosti za moju dušu, tako
i njihove iznovagledljivosti (eng. rewatchability).
Srećom, većina mojih najdražih filmova istovremeno su prebogate, preslojevite
bombonice koje su dovoljno vizuelno i tematski bogate i zabavne da bih ih mogao
gledati jednom godišnje (pa i češće) bez problema.
Svaki od njih je, za mene, što bi reko naš narod, „The
gift that keeps giving“.
Naravno, i ovde me srce boli što okrutna,
bespoštedna pravila nameću izbor od samo 12 naslova, i što su mnogi
prvorazredni biseri morali da otpadnu – ali tako mu je to. Evo šta bih mogao da
gledam unedogled. Redosled je relativno nasumičan.
DEAD RINGERS
Jer je božanstveno, fascinantno, prelepo perverzan
i začudan, mračno romantičan-erotičan, ateistički religiozan, gorkoslatko tužan
i veličanstven.
Film koji obožavam intenzitetom koji duboko zalazi
u fetišizam i neskrivenu idolatriju; nikada niko nije niti će –verovatno čak ni
sam Kronenberg– napraviti nešto tako
suptilno-gnusno-fascinantno-transcendentno. Film kao medijum je stvoren da bi
se pravila ovakva dela – OVO je kvintesencija majstorskog baratnja svim
elementima filmskog izraza radi delovanja na SVE nivoe dovoljno evoluiranog
ljudskog stvora. Završetak filma, kada Ajrons zove žensku telefonom a onda
zanemi kada ne zna da odgovori na 'prosto' pitanje: 'Ko je to?' i ode u onu
ruinu od stana da se pridruži svom mrtvom bratu u figuri Blizanaca u Tarotu
–jebo te, pa to je beyond words!
A CLOCKWORK ORANGE
Masterpis prvog reda. Prvo te zavede, a onda te
siluje! I taman kad to prođe, i kad počne da te mazi i priča ti neku slatku
priču – opet te odjednom zvekne kurcem po čelu! Potpuno genijalna manipulacija
gledaocem, idejama, slikama...
I jer ima više zabavnih kadrova, scena, likova,
replika od ijednog drugog filma, sem ovog dole:
2001: A SPACE ODYSSEY
Vrhunski lavkraftovski horor – ljudi su sitni i
nebitni, likovi kao takvi ne postoje zaista, najrazrađeniji i najprijemčiviji
lik je neljudski entitet, HAL-9000, a kosmos, mada je, navodno, „pun zvezda“,
još je puniji mračnih bezdana i večne tišine oko njih. I tako, sve do
hipi-vašarskog (antilackraftovskog) kraja, koji je debilan na idejnom planu,
ali srećom dovoljno je opskuran, i konstantno bogat prelepim slikama, da mu se
čak i to može oprostiti.
SORCERER
Prokletstvo! U zadnji čas sam s liste uklonio
APOKALIPSU DANAS kako bih napravio mesto za ovaj film – jer je još mračniji,
još luđi, još crnji, ciničniji, zabavniji Green Inferno, sa još boljim krajem
od APOKALIPSE; i naravno, još apokaliptičniji od nje. Čak i dugački prolozi,
koji su mi nekada smetali, sada su mi sasvim OK; a jednom kad odemo u džunglu,
to je čisto zlato... svaki jebeni genijalni sekund.
Plus ima savršeno genijalan kraj! Roj pleše sa
matorom kurvom u kafani, dok u onu blatnu svinjoguziju i nedođiju ne kroče
agenti njegove zapečaćene sudbine od koje nema beganja - a sve to potcrtano
savršenim skorom Tandžerin Drim Tima!
THE THING
Zato što je najbolji horor ikada snimljen. Vizuelno
najbogatiji, auralno najzlokobniji, konceptualno i idejno najpotentniji. I iz
još sijaset razloga koje odavno navedoh OVDE.
Uključujući najbolji kraj ijednog filma, ikada, igde. Esej bih mogao, ako ne i
knjigu, napisati samo o ovim finalnim replikama i njihovom herojskom stoicizmu:
Childs : Fire's got the temperature up all over the camp.
Won't last long though.
MacReady : Neither will we.
Childs : How will we make it?
MacReady : Maybe we shouldn't.
Childs : If you're worried about me...
MacReady : If we've got any surprises for each other, I
don't think we're in much shape to do anything about it.
Childs : Well, what do we do?
MacReady : Why don't we just... wait here for a little
while... see what happens?
THE FLY
Najlepša, najgnusnija, najmračnija ljubavna priča
ikada ispričana. Pošto priča o ljubavi obično ugnjavi, ovde imamo još i litre
sluzi, ljiga, kiseline, i trista mutacija i transformacija pride. „I živeli su
srećno i zadovoljno do kraja života?“ Da, na pozadini bolesti i smrti - dok
jedno ne eutanazira drugo. Jer ljubavna priča prosto mora istovremeno da bude i
monster movie!
U ovom remek-delu na vrhunski način ogledaju se svi
bogati potencijali žanra, od gross-out body horrora do čiste metafizike, od
melodrame do splatera, od humora do strave i nazad – širok dijapazon mogućnosti
odmeren je s retko pojmljivom a kamoli dostižnom genijalnošću, a kompleksnost
filma postignuta je sa prividnom lakoćom i nesumnjivom gracioznošću, bez trunke
pretencioznosti i akademizma koji donekle opterećuju SVE potonje Kronenbergove
filmove, počev od DEAD RINGERS pa nadalje. Ovaj majstor je bio
najvirtuozniji onda kada se činilo da pravi "jeftinu zabavu", žanr,
horor, dok je bio "kralj veneričnog horora"; čim je posegnuo za
"respektabilnošću" (književne adaptacije, festivali, crveni tepisi,
ugled, Palme, Medvedi...) rasplinuo je ono najbolje u svojoj poetici. MUVA je
tačno na prelaznoj tački, na crti koja odvaja prvu, jaču i bolju fazu njegove
karijere od one druge, i u sebi sadrži najbolje od oba sveta: palp i ozbiljnost
u savršenom balansu koji nikada više nije dostigao. I teško da će...
THE TEXAS CHAINSAW MASSACRE
Zato što je najbolji horor ikada snimljen. Čist
košmar, izvučen iz neke vrlo mračne i bolesne lobanje, i genijalno preslikan na
ekran. Pakao na zemlji, bez trunke natprirodnog i fantastičnog, a opet prožet
negativno-numinoznim. Kosmička strava usred ludnice-klanice.
Remek-delo prvog reda, i svako kome to nije jasno
već posle prvih minut-dva nema šta da traži u filmu, ni kao kritičar, ni kao
gledalac, a kamo li kao stvaralac. Divim se ovom filmu do imbecilnosti –
hintovi su genijalni, akumulacija pretnje retko dosegnuta, opipljivost i
visceralnost groze neviđena, patologija dražesno razuzdana like there's no
tomorrow – a potonja fraza (like there's no tomorrow) savršeno opisuje ne samo
apokaliptični etitjud ovog filma, nego i, en generale, jedini način na koji se,
100% predano i nekalkulantski, i kao da nikad više nećeš snimiti film, nešto
ovako genijalno može napraviti. Meni, naravno, posebno imponuje kosmički i
gotovo metafizički aspekt nečega što je u plićim i trapavijim rukama bilo i
ostalo tek backwoods redneck slasher. Da i ne govorim o brutalno crnom
humoru... o dirljivom liku Lederfejsa... o savršenoj ikonografskoj, glumačkoj i
svakoj drugoj koncepciji lika stopera... o zoranradmilovićevski savršenom Džimu
Sidovu kao 'kuvaru'... A tek Deka... A tek kokoš u kavezu za tice... Pa soba
puna kostiju... A onaj nameštaj? A scena nabijanja na kuku? A šok kad Lederfejs
prvi put izleti i tresne onog čekićem i kad, na kraju, zalupi onim metalnim
vratima koja dotad nismo ni slutili? A non plus ultra večera? A
grozomorna musique concrete? itd itd itd. Sve u ovom filmu – svaki kadar, svaki
minut trajanja – predstavlja potpuno jebanje keve, a sa vrhuncem u jednom od
najgenijalnijih finalnih kadrova IKADA!
Horror doesn't get much better than this – prema
tome, ko ne voli MASAKR, ne zaslužuje ni da živi!
THE SHINING
Zato što je najbolji horor ikada snimljen. I jer
samo Kjubrik može da snimi nešto tako pompezno epski i skoro kosmički, a da je
smešteno u jednoj kući. Ujedno najbolja (dakle, najcrnja) horor komedija svih
vremena.
Retko jeziv i zlokoban film, duplo uspeliji u tome
baš zato što je bacio kroz prozor Kingovu linearnu, uzročno-posledičnu, napadno
moralizatorsku naraciju, i zamenio je košmarom apsurda, crnog humora, groteske,
iracionalnog, prividno normalnog i sjajnog a zapravo mračnog, grubog i
nepojmljivog, razumski neobjašnjivog. Kjubrik je kao malo ko imao prefektan
osećaj za ritam i protok vremena, i jezovitost ovog filma umnogome zavisi od
ingeniozno tajmirane dužine kadrova, isporuke u razgovorima i neprejebivo
zlokobne, nekonvencionalne, avangardne muzike.
HALLOWEEN
Zato što je najbolji horor ikada snimljen. Nikad
ništa vizuelno fascinantnije nije bilo snimljeno u banalnijem ambijentu.
Čarolija. Arhetipovi. Ultimativni dečji strahovi: od mraka, od samoće, od
babaroge... Sve je tu, savršenstvo besprekornosti od prve do poslednje sekunde.
Uostalom, rekoh to odavno, OVDE.
DAWN OF THE DEAD
Zato što je najbolji horor ikada snimljen. Moj skromni
pokušaj da skiciram zašto, stoji OVDE.
Samo da naglasim: prvih pola sata, koji prikazuju SVET KAKO SE UBRZANO RASPADA,
i gmizanje apokalipse u sve truliji „normalan život“ izvedeni su sa takvom
preteće-zlokobnom ingenioznošću i skoro dokumentarnom ubedljivošću, da to niko
nikada nigde više nije prišao ni na puškomet.
ALIEN
Kosmička strava na kosmičkom brodu: nikad svemir
nije delovao mračniji i crnji, a čovek manji i bespomoćniji. Savršen na skoro
svim zamislivim poljima. Lavkraft u svemiru, urađen kako treba.
HELLRAISER
Jer na pusto ostrvo mogu bez četkice za zube, ali
ne i bez ove brutalno subverzivne ikonografski fascinantne SM splater bajke za
veliku decu. Uostalom, detaljno sam odavno objasnio, OVDE.
*
Toliko, za sada. U idućem nastavku – MUZIKA!
