Prethodni nastavak činila su uglavnom UPOZORENJA –
tipa, ne zaleći se na ovo, osrednje je u najboljem slučaju. Te osvrte možete
videti OVDE.
U ovom nastavku uglavnom se radi o PREPORUKAMA – donji filmovi uglavnom vrede
gledanja.
Pa, da ne dužim više, ovca mi se jagnji a 300
prevoda, promocija i čuda me čeka, pa zato probaću da budem kratak, kao što
reče jedan patuljak drugome.
Ovo su filmovi gledani krajem prošle i početkom ove
godine; dakle, neki od njih, ako ne i većina, dostupni su organima skidanja bar
pola godine.
KNIFE + HEART
SWI, 18
***
3-
Švajcarski neo-đalo smešten u svet gej-porno
produkcije krajem 1970-ih, fetišistički snimljen, naravno sa muškim žrtvama i krvavim
ubistvima. Zanimljivi likovi i situacije, mada nedorađeno je to, i na kraju
razočaravajuće, jer izdaje se za whodunnit,
a onda otkrijemo da je ubica neki lik koga dotad nismo ni videli. Plus, ima
ozbiljnih problema sa ubedljivošću nekih scena, uključujući tu i kulminaciju,
mada, ako vam to nije smetalo u klasičnom đalu, progutaćete i ovde.
U smislu
rekreacije epohe i vizuelnog ugođaja filmova iz 1970-ih ovo je u samom vrhu sa
Katet-Forzani (AMER / BODY TEARS) filmovima, mada ne toliko uglačano, više je
gritty.
LUCIFERINA
ARG, 18
**(*)
3-
Storija i poenta su možda pomalo upitni, ali je
zato ovaj lepo slikani argentinski horor nabijen autentičnom erotičnošću – i
nepatvorenim satanizmom (u dobrom smislu reči).
Opatica sebi dopusti mali
dopust i ode sa sestrom i njenim ortacima u džunglu da traže neku mističnu
biljku – a u jednoj slikovitoj ruševini međ zelenilom nađu Đavola...
POSSUM
USA, 18
**(*)
3-
Ovo je u suštini Poor Man's SPIDER (Kronenbergov) –
dakle, ceo film iz prvog lica, gledamo polagano potonuće u ludilo lika koji još
na samom početku nije bio sasvim čitav. Umesto opsesije pletenjem mreža ovaj
ima nekakvu jezivu krpenu lutku sa sobom, koja mu se pričinjava živom, ali
njegovo mrmljanje i paćenje i bauljanje po polusrušenim i oronulim ambijentima
i pustarama vam je ceo film – dok na kraju ne vidimo twist koji pojasni još
ponešto. Atmosferično, spoooroooo, ali fino slikano i glumljeno, creepy na svoj
slowburn način, pa ko voli...
THE LITTLE STRANGER
UK, 18
***
3+
Za moj groš, ovaj film o pirgavom doktoru koga zovu
u starinsku vlastelinsku ali sad oronulu kuću prilazi najbliže od ijednog
drugog ugođaju priča Roberta Ejkmana
– ali konvencionalniji hororljubi mogli bi biti odbijeni
ne-baš-mnogo-simpatičnim protagonistom (meni je to baš super, i smisleno u ovoj
priči, kad je vidite do kraja!), prividnom sporošću i krajnjim understatementom u dešavanjima (ne
očekujte KONJURING šokove i džamp skerove ovde: ovo je pre svega drama, i to
odlična, pa tek onda horor film!) – ALI, jednom kad se nešto jezivo desi, to je
zaista efektno jezivo, plus i kad nema horora per se, atmosfera tihe pretnje i nečega što nije-kako-treba je
neprestana i uvlači se u kosti. Plus, u ovo vreme kad je umetnost dobrog kraja
u hororu skoro zaboravljena, ovaj ima izvanredan, baš sjajan kraj! Plus, igra
Šarlota Rempling!
CAM
USA, 18
***
3+
Nema bolje nego kad horor dolazi sa autentičnog,
ličnog mesta, i kad se bavi nečim što tvorac dobro poznaje – kao ovde.
Scenaristkinja se bavila video-striptizom i dobro poznaje taj (polu)svet
skidanja i drkanja u lajv-videlima na internetima, za pare: autentičnost i
sočnost likova i životna ubedljivost situacija ogroman su plus, jer čine
odličnu bazu za ono kad sve krene u horor pravcu.
Minimalistički film, 4/5 u
jednoj vizuelno raskošnoj sobi i namerno tako: to je svet FANTAZIJE, tačnije
muške fantazije, gde obitavaju nestvarne žene koje postoje samo da budu roba,
vile za ispunjavanje želja koje se kupuju novcem... Odlično je slikan, kao
retko koji involving, napet je i uzbudljiv i sa pričom vrednom pričanja.
Lifechanger
USA, 18
**(*)
3-
Solidna pričica o liku koji skakuće iz tela u telo
(nešto kao u SHOCKERU, samo daleko manje zabavno), mogla je biti bolja i
pametnija, pa i prijemčivija – da je kast bio bolji nego što jeste; avaj,
većina ovih likova stvarno ne izgledaju kao za na film... a i drugi aspekti
vizuelnosti su neupečatljivi, jedva korektni at best.
GOOD MANNERS (As Boas Maneiras)
BRA, 17
**(*)
3-
Brazilska drama o klasnim razlikama, majčinskom
instinktu i podizanju sedmogodišnjeg vukodlačića tako da mališa ne pravi mnogo
sranja kad mu dođe ono vreme u mesecu. Ipak, nikad u hororu lanci nijedno
čudovište nisu zadržali zadugo...
Predugačko, preambiciozno a nedovoljno
koherentno i supstancijalno, ali ipak vredno truda: dobro glumljeno i slikano,
i sa odličnim efektima vukodlačje (ovde: dečje) transformacije. Ovo je, ipak,
više drama nego horor.
The Super
USA, 18
**(*)
3-
Vrlo simpatičan čizi treš o nastojniku u jednom
neboderu gde ljudi nestaju jedan po jedan: da li je nešto psiho-ovozemaljsko
ili onostrano po sredi? Da li je Val Kilmer, koji izgleda creepy (i igra
nekakvog Rusa, il tako nešto iz tih krajeva), Počinilac ili Zaštitnik? Ništa
posebno, ali pristojan time-waster sa izvesnim old-school vajbom.
The
Clovehitch Killer
USA, 18
**(*)
3-
Tinejdžer sluti da bi njegov tatko, inače uzorni
patrijarh bogobojažljivog gradića, mogao biti BTK serijski ubica koji se pali
na to da vezuje i polagano davi žene. Istraga, devojačka ispomoć, otkrovenje,
suočenje – sve smo to već gledali, ali ovde je fino urađeno, i uz dobru glumu i
klinca (Čarli Plamer) i psiha (Dilan Mek Dermot, HARDWARE), uz pristojnu
režiju, ovo je sasvim fin horor triler za jedno gledanje.
The Pact
SPA, 18
**(*)
3-
Rutinski, ali korektno izveden španski horor
triler, industrijski štancovan i bez mnogo duše, ali sa visokom tehničkom
izvedbom i sa solidnim evergrin gimikom: koliko daleko biste otišli da spasite
život svog deteta? A kad drugi umre zbog nje, koliko dugo ima do naplate duga?
Može se pogledati.
Await
Further Instructions
UK, 18
**(*)
3-
Solidna engleska ZONA SUMRAKA o familiji koja se
nađe naprasno zatočena u svom domu a komande im stižu preko TV-a. Rastegnuta na
ipak predugih sat i po, ali ima srce na pravom mestu: kritika patrijarhalnog
abjuza, engleske ksenofobije i rasizma, a iznad svega neupitnog poslušništva
„autoriteta“ koje vodi u pakao. Ima nešto finih nadrealnih i cyberpunk (poor
man's TETSUO) scena pred kraj. Traži strpljenje ali vredi truda.
The Farm
USA, 18
**(*)
3-
Rutinski torture porn, ali odlično napravljen –
napet i gadan – mada prilično besmislen i besciljan, bez poente. Tačnije, ovo
kao da je pravio vegetarijanski lobi, pa je poruka otprilike: evo kako bi
izgledalo kad bi se ljudi tretirali kao stoka. Vezani, utamničeni, klani i
jedeni. A sve to vreme koljači (sasvim besmisleno i nepraktično za farmerski
posao) nose životinjske maske. Nema veze: ako hoćete čist iracionalni košmar,
urbanoju, ponižavanje i mučenje, ovde je to izvedeno bolje nego u većini
srodnih.
PATIENT SEVEN
CAN, 17
**(*)
3-
Omnibus neujednačenih, proizvoljno nabacanih međunarodno
proizvedenih kratkih filmića čije je vezivno tkivo krajnje usiljeno, a sastoji
se od neubedljivog preglumljavanja Majkla Ajronsajda kao psihića koji ispituje
pacijente neke ludnice... Neki od tih filmčeka nisu loši.
OVERLORD
USA, 18
**(*)
3-
Previše rata i pirotehnike (i kvazi-realizma) dok
se, napokon, posle pola filma pucnjave i pirotehnike sa Švabama, ne dođe do
treš horor nacixploatacije o nekakvim super-zombijima, izvedenim sa većim
budžetom nego što to inače biva (i zaslužuje). Nije to nezabavno, ali ratni uvod
je mogao biti kraći, a pravo horor meso (i krv) nabudženiji. Ako ste već imali
tolike pare da spiskate na film o naci-zombijima, mogli ste manje da ih
rasipate na pirotehniku, CGI avione itsl. a još više da ih date za maske i
protetiku, e ne bi li bilo još više, je li - naci-zombija.
THE POSSESSION OF HANNAH GRACE
USA, 18
**(*)
3-
Sasvim fin hororčić o opsednutoj devojci koju pop,
šta će, kud će, prilikom egzorcizma uguši. Njen leš završi – čudno unakažen i
poluizgoreo – u mrtvačnici gde naša ex-policajka počne da radi kao obezbeđenje,
a onda... Leš ne miruje... Lepo je što se ovde ne gubi vreme na „Drugovi ovako
ćemo, drugovi onako ćemo“ nego se kreće odmah, ili vrlo brzo, sa pravim
stvarima, tako da je ceo film prožet tom nekro-demonskom atmosferom i jezivim
dešavanjima. Na kraju balade, ništa spektakularno niti ne znam koliko
originalno, ali – sasvim OK, ko horor voli.
LIVERLEAF
JAP, 18
***
3
Krajnje jednostavno, ali dražesno u svom
jednoumlju: jednu učenicu muče i iživljavaju se nad njom njene „drugarice“ i
poneki drug, a onda ona pukne kad joj zapale kuću i požarom ubiju familiju, pa
krene da im se vrlo krvavo sveti... Psihopatologija današnjeg Japana lepo je
uhvaćena, ali ovo je ipak rađeno po mangi, pa očekujte preterivanje (i u
melodrami, i u splateru, i u nelogičnosti), i radujte mu se.
HAPPY DEATH DAY 2U
USA, 18
***
3
Nastavak je još dražesniji i zabavniji od solidnog
originala: ima čak i malo više srca i duše kroz zaplet o našoj curici koja bi
da vrati vreme i oprosti se s umirućom majkom, odnosno da pređe u paralelni
svet u kojem majka ostaje živa – ali da, istovremeno, to bude svet u kojem je
njen izabranik s njom a ne s nekom kokoši. Ovog puta žanr horora je sveden na
minimum, i ovo se pretvara u SF-farsu u stilu POVRATKA U BUDUĆNOST; meni to
nije smetalo, dokle god je priča zanimljiva, ali ako tražite baš horor, to vam
može biti minus. Delom zato, a delom jer je prepametan i predobar za svoje
dobro (sic), ovo će izgleda biti poslednji deo ove nesuđene franšize. Baš
šteta. Ja bih ovo rado dalje gledao.
---NASTAVIĆE SE---
