Овца
ми се јагњи, зато ћу бити кратак. Ipak, red je da se bar ukratko osvrnem na
nove ovogodišnje (i sveže prošlogodišnje) filmove koji su dostupni za gledanje
postali nakon dodele Zlatnih gulova, na kraju januara. Dakle, evo šta sam uspeo
da odgledam u februaru, martu i aprilu.
Napomena:
svoje zasebne kritike dobili su neki od boljih horora viđenih u ovom periodu: THE
WITCH (***(*) / 3+), The
Invitation (*** / 3-) i Over
Your Dead Body (*** /
3-) a specijalni tretman dobio je i THE
RIFT, koji, naravno, ne valja, ali je „domaći“ (sort of!), pa
zaslužuje da bude tretiran kao „specijalan“ (sinonim za: retardiran).
Sve ostalo je dole, sažeto.
Tačnije, filmovi su
izređani po redosledu kojim sam ih gledao, od početka februara do sredine
aprila. Ostatak (sa najsvežijim buđavostima) sledi uskoro.
The Enfield Haunting
UK, 15
**(*)
3-
TV film (tj. trodelna
mini-serija spojena u jednu podužu celinu) prema “istinitom” događaju (aren't
they all?!) sa poltergajstima u jednoj proleterskoj engleskoj familiji tokom
1970-ih.
Timoti Spal igra „eksperta“ (aren't they all?!) koji dođe da vidi da
li se i zašto pre-teen curica bacaka po sobi i ko/šta/zašto baca stvari uokolo,
uključujući tu i kiše sitnog kamenja „niotkuda“.
Dobra gluma se podrazumeva,
ali ovde je više drame nego horora, što je takođe bilo za očekivati. Gledljivo
je to, ali ništa posebno. Uskoro izlazi CONJURING
2 koji je ovim događajem takođe inspirisan (kladio bih se, vrlo slobodno)!
SOUTHBOUND
USA, 16
**(*)
3-
Hajpovan a u suštini
isprazan omnibus sa kvazi-povezanim pričama koje zapravo povezuje jedino „anything
goes“ koncept: nekakva lebdeća skeletoidna krilata čuda (alieni?
vandimenzionalna bića? zli anđeli? nešto osmo?) spopadaju neke ljude, mada ne
znamo zašto baš njih. Ljudi beže, čuda ih jure: neke i stignu, s gadnim
posledicama. I tako. Niti znamo šta su ta bića, ni kolko ih ima, ni šta hoće,
ni otkud ovde... A nije ni bitno.
Svaka od pričica u ovom
omnibusu kreće in medias res, i „završava“
se bez prave konkluzije. Utoliko ovaj film oličava blatantnije nego mnogi jednu
od temeljnih boljki današnjeg horora: nesposobnost (i nevoljnost) da se pruže
iole zaokružene, celovite priče. Niko ne ume da osmisli nešto što ima početak,
sredinu i kraj (kraj, kažem: poentu, konkluziju – a ne nagli prekid na
proizvoljnom mestu u kojem neko pogine)!
Ima tu ponešto solidnih vizuelnih
pa i atmosferičnih momenata, i zato ako volite da gledate horor „na parče“, bez
očekivanja i nade da se ti komadići ikada sklope u smislenu i zadovoljavajuću
celinu, odnosno slagalicu (strave!) – eto vam. Ima i gorih horora u ponudi od Sautbaunda – ali, što je još gore, vrlo
malo boljih!
FRANKENSTEIN
USA, 16
**
2+
Bernard Rouz (Kendimen!)
nastavlja svoje bauljanje po video-andergraundu: srećom, ovo je nešto malo
gledljivije od nedavnog skroz-naskroz promašenog FFF-a S_X
TAPE, ali je u pitanju i dalje tek jedna mlohava i plitka
„modernizacija“ besmrtnog romana Meri Šeli u kojoj Rouz otkriva toplu vodu
zauzimajući pristup da je „monstrum“ zapravo veliko, nedoraslo dete, naivno
verujući da to niko do sada od miliona tumača tog dela nije primetio.
Bebifejs Zavijer Semjuel mu
u tome pomaže, predan je tako koncipiranoj ulozi („Frenki“ kao veliko, naivno
dete-siroče), ali je njegovo stvorenje ipak u jednom jedinom (dosadno patetičnom)
tonu.
Nešto bolji je Toni Tod (Kendimen!)
kao crni i slepi beskućnik s kojim se ovaj sprijatelji (kao varijacija na
epizodu iz BRIDE OF FRANKENSTEIN) i neko vreme s njim i okolnim kurvama
deli 'leba sirotinjski pre nego što krene svojim tvorcima/roditeljima da namire
račune...
Spoj palpa, žanrova i
splatera sa pokušajima realizma i društvenog angažmana trapav je kao i sam
monstrum – nakalemljeno je to ali ne uspeva da oživi kao nešto stvarno svoje, sa
jasnim i nužnim razlogom da postoji i nešto novo (po)kaže. Ne možeš imati
„ozbiljan“ ambiciozan film sa nekim kao dubokim idejama, i u njemu
karikaturalno zle i nesposobne pajkane koji kao da su prepisnai iz Krejvenove
LAST HOUSE ON THE LEFT, a o naslovnom zlom naučniku da i ne govorimo.
Ovo je najgora vrsta treša
– onaj koji a) misli da je mnogo pametan, a nije; i b) stidi se da bude to što
jeste, pa je poludupast i onda kad je eksploatativan, pa je rezultat: c)
pretenciozno-dosadnjikav treš sa tek sporadičnim, retkim iskricama nečeg što je
moglo biti zanimljivo.
KRAMPUS
CAN, 15
**(*)
2+
Ovo je lako mogla da bude
horor verzija filma BAD SANTA, u kom slučaju bi sve to bilo beskrajno zabavnije i
subverzivnije. Uvodna špica, tokom koje se pomahnitala rulja bori na život i
smrt u nekakvom tržnom centru zarad robe „na akciji“, u slow-motionu, uz
dobroćudnu božićnu pjesmicu, ukazuje na satirične nakane koje, avaj, film vrlo
brzo napusti.
Umesto žestoke satire i
prodornog crnog humora, ovaj PG-13 filmček se zadovolji sa nešto malo benigne
porodične kvazi-mizantropije na početku (zapravo, kliše gunđanje na daleku
kretensku rodbinu, koje nijednog trena ne sme da uzdrma Stub Društva, TM), pre
nego što se upusti u sasvim prosečno baktanje sa nemačkim (pred)božićnim
demonom u američkom predgrađu (snimljenom u Kanadi).
Šteta što su u ovakav srednjački
film, samo radi malo dekora, protraćili neke unikatno zlokobne dodolske maske
iz evropskih paganskih rituala iz vremena pre Hrista koje bi lepše legle u neku
pametniju i zlokobniju varijantu WICKERMANA.
Gledljivo je to, ali skroz
zaboravljivo i nebitno.
LUDO
IND, 15
**
2
Viđen na FEST-u, gde je čak
dobio i nekakvu nagradu od žirija kojim je presedavao Šijan! Grupica uspaljene
indijske omladine nema gde da se seksa, pa od muke zaglavi u zatvorenom tržnom
centru kao najmanje lošoj opciji, gde ih spopada nekakva baba-beskuć-veštica i
njen pomagač (tj. brat). Nude im nekakvu varijantu igre „Ne ljuti se čoveče“
(Ludo, iz naslova) i onda: stvarnost se rastače, nastaje delirijum, košmari,
vizije, koješta... Na polovini filma dobijemo flešbek koji zapravo zauzima
skoro celu drugu polovinu, ali to naprasno skakanje u sasvim drugi film (kojim
se napuštaju dotadašnji „junaci“ i njihove neutažene muke) trapavo je izvedeno kao
i skoro sve ostalo.
Sve je to neumereno,
neartikulisano, jeftino, a treš i ako je isprva i delovao freaky bizarno,
vremenom postaje naprosto zamoran i dosadan, baš kao i obilje primitivno
izvedenog splattera, a kraj (uz bučni hevi-metal na špici) dođe samo kao
olakšanje uz sleganje ramenima i „Jebote, šta sam ovo odgledao?“
Der Nachtmahr
GER, 15
**(*)
3-
Viđen na FEST-u: mestimično
zabavan film (onda kada koristi napadne strobove i buku, naročito na početku, u
scenama „žurke“) sa sporadičnim natruhama kritike savremene nesposobnosti
komunikacije:
svi „junaci“ sve vreme u rukama drže telefone nakačene na net i
fejs i instagram i tviter i sve živo, a opet – udaljeniji su jedni od drugih i
od sebe samih nego da su klasični tinejdžeri izgubljeni u šumi iz slešera od
pre 30 godina.
Ova tema, međutim, nije baš
dosledno sprovedena, i veći deo filma zauzima ne baš naročito nadahnuto niti
zanimljivo potonuće u ludilo (?) glavne junakinje, izrazito antipatične devojke
kojoj se nakon žurke priviđa nekakvo čudovištance koje samo ona vidi.
Još od KLIPA i VARVARA nije
viđen film sa ovako dosledno i duboko iritantnim mladim „junacima“, odnosno
kretenima vrednim samo za u veliku vodenicu za meso.
BUNNY THE
KILLER THING
FIN, 16
*(*)
1+
Finski pokušaj da se
napravi instant-kult klasik putem infantilnog poigravanja neukusom: džinovski
zec sa velikim kurcem trčkara snežnim šumarcima i oko polupustih koliba i
spopada (siluje!) sve što zaliči na vaginu
– a posebno su mu privlačne
nacrtane, pa tako radije naskače na jednog lika koji nosi majicu sa sitnom,
hiperstilizovanom „picom“ negoli da povaljuje pravu, mesnatu vaginu na nogama
koja trči odmah pored ovoga.
Sve je na prvu loptu,
jeftino i dosadno, bez trunke duha, naporno kao „neukusni“, prljavi „seksi“ vic
koji vam priča neki 12-godišnjak u pokušaju da vas šokira. Inače, u majskom broju magazina RUE MORGUE možete čitati moje detaljnije i surovije sasecanje ove budalaštine.
the girl in the photographs
USA, 16
**(*)
3-
Vrlo solidan slešer o
serijskom ubici u jednom malom mestu koji javno kači fotografije svojih mladih
ženskih žrtava. To privuče pažnju hiper-iritantnom Hindu-fotografu koji misli
da je ubica bio nadahnut njegovim radovima, pa zato dođe sa ekipom u to mesto i
pravi audiciju za modelsice koje će slikati u ubistvenim pozama... što naravno,
dovodi do krvavih rezultata.
Prepotentno-cinično-mizantropski
Hindu fotograf je zaista redak spoj napadno antipatičnog i sporadično
zabavno-simaptičnog lika – od sorte koju volite
da mrzite.
Iako njegov karikirani lik
preti da pojede film (i horor u njemu), pred kraj ipak dočekamo i nešto
solidnih slešer scena, iako su i zlikovci, i motivacija (ŠTA?) i rasplet
krajnje banalni i zatupasti.
THE BOY
USA, 16
**
2+
Usiljeni gimik od zapleta:
Amerikanka došla čak u Englesku da beži od siledžijskog momka i da bude dadilja
lutki (!) dečaka čiji „roditelji“ (deda i baba!) smesta odu na put i ostave je
samu u ogromnoj gotskoj kućerini.
Zatim sledi klackalica – da
li je u kući nešto natprirodno, da li je tu duh dečaka, da li je lutka živa,
šta to šuška, šta to pomera „dečka“...
A onda i rasplet u skladu
sa svom tom usiljenošću (dakle: prikladan). Lepo je to slikano i nije bez
svojih momenata (naročito ko voli gotsku vizuelnost i ne smetaju mu mehanički
napregnuti zapleti), te se stoga može i pogledati.
HUSH
USA, 16
**(*)
3-
Gluvonemu devojku koja sama
živi u kolibi u šumi (how convenient!) proganja manijak. Zašto? Zato što je
manijak! Zašto on nosi masku? Zato što je manijak! Zašto je, pre polovine
filma, skine i ogoli sasvim običnu facu? Zato što je manijak! Zašto je ne ubije
kad može, nego se poigrava i pusti da ga ova bezveze izbaci iz kolibe? Zato što
je manijak! Zašto mu je tako teško da razbije neko od grdnih stakala na vratima
i prozorima nego mora sat vremena s njom da se abre-ubre lomata a da ne upadne
unutra? Zato što je manijak!
Uostalom, čitav zaplet je
rađen po principu „Because FUCK YOU, that's why!“ i ako niste spremni da
progutate tu premisu, nemojte ni gledati. AKO, pak, pređete preko gorepomenutih
tema i dilema, pomireni s tim da ne gledate realističan film o tamo nekim
stvarnim ljudima i real world problemima,
...nego čist žanrovski film koji bi samo
da se malo igra s nekim klišeima bez naročite poente ili smisla ili poruke, eto
tako, Because FUCK YOU, that's why,
onda sve te Tom & Džeri, Kojot &
Trkačica, Home Alone pizdarije mogu biti umereno zabavne za jednokratno
gledanje.
---NASTAVIĆE SE---
