evo slikovitih izveštaja o recentnim kultnim ghoul aktivnostima.
u četvrtak 09. decembra održana je promocija temata časopisa GRADAC o barouzu. uprkos kijametu koji je vladao napolju u obliku snežne mećave, u salu na 1. spratu doma omladinki došlo je nekih 40ak a možda i jače posetilaca (slab sam sa određivanjem broja ljudi odoka, ali sala je bila najmanje 2/3 popunjena).
predavanje je kasnilo nekih pola sata sa početkom zato što je dežurnim DOB tehničarima trebalo nenormalno dugo da povežu video-bim, laptop i ozvučenje da bi to sve funkcionisalo kako treba, budući da je moj nastup vitalno zavisio od video-inserata barouzovih intervjua, čitanja proze i sličnih materijala koje sam mukotrpno povadio iz brojnih dokumentaraca o njemu.
počeli smo oko 19.30 h. prvo je voditelj, nenad daković, sebe predstavio kao post-filozofa, a onda je u duhu vladajućeg posta izneo nešto malo posne filozofije pred okupljene.
filozofiju je pripremio i garnirao žil delez, čiji je citat o bolesti i 'bolesti' umetnika voditelju, nakon brojnih i vrlo opširnih digresija (koje su uključivale: knjige koje je dosad objavio; knjige koje tek sprema da objavi; prisećanja na vreme kada je alen ginzberg bio u beogradu; prisećanja na razna druga pluskvamperfektna vremena, itsl.) poslužio kao uvod za pitanje meni, a na koje sam ja lukavo odgovorio u par rečenica, nakon kojih sam se pozvao na barouza koji je sve to mnogo lepše kazao, što sam smesta ilustrovao prvim insertom u trajanju od 11 minuta. ha!
oni naredni bili su kraći i slađi. ostaje mi da se nadam da je publika uspela da čiča bila čuje i razume onako dobro kao ja, ili bar blizu – zvuk i snimci su bili ok, ali ipak on ima specifičan otegnut (pa još južnjački) govor i treba tu malo koncentracije čak i sa najboljom tehnikom (a nisu baš svi ti snimci načinjeni u savršenim uslovima).
ipak, rekao bih da je to sve primljeno i prihvaćeno okej. naravno, inserti su bili pažljivo odabrani kako bi ilustrovali određene aspekte barouzove misli i dela o kojima sam naročito želeo da ponešto kažem, te verujem da je ta salata od mene i barouza, sa začinom dakovića, bila dovoljno osvežavajuća i hranljiva za prisutne. prikazane su deonice barouzovog čitanja fragmenata ' twilight's last gleaming', odlomaka iz naked lunch i westernlands, splatter-skeč u kome barouz glumi dr. benveja, sprdačina sa ginzbergom i prisećanje na mladalačka glupiranja, itsl.
posle aplauza i pozdrava sa prijateljima i kolegama koji su svratili samo na promociju, ali nisu mogli da se duže druže sa mnom, sa odabranim kružokom odoh na jedno sjajno mesto koje sam otkrio prošlog leta – kojom prilikom je poslužila izvanredna skrovita bašta – a gde sad zasedosmo u prijatnom i tihom i u svakom pogledu mega-povoljnom etno ambijentu da razmotrimo dalje planove i programe kulta, i srodnih aktivnosti.
bili su tu: ivan tomić (autor fotki), vanja čanković, miloš cvetković i njegova seka, 'cutter', vladan petković, žarko zakk i marko pišev. son of man, nažalos, iako se natego da dođe čak do DOBa na predavanje, nije uspeo da izdrži do njegovog kraja (psihički problemi: nevezano za predavača) a kamo li do zezanja uz vino, kikiriki i ostale đakonije. vaistinu greota, al to kad dođe – dođe, i tu nema beganja, tako bar kažu.
bila je to više nego kvalitetna kulminacija jedne ionako prilično uspele večeri, koja je imala i svoju post-kulminaciju, kada smo u duhu božićnjeg deleza i drugih postujućih filozofa, u okruženju toplog doma mog domaćina te noći, pomenutog tomića (aka tomahawk) obrstili neku posnu testeninu pripremljenu sa posnom tunjevinom i koječime, uz crno vino kuće jelenković, a sve garnirali planovima za neke sumanuto-mazohističke akcije u koje, nadam se, ipak neću da se upustim.
mada, kad sam pa ja bio praktičan?
- u idućem nastavku: ZAJEČAR FANTA-FEST
