2+
Jedini način da uživate u ovome, ili
barem da vam se prilično dopadne, jeste da niste baš mnogo horora u životu
pogledali, a naročito onih o invaziji koječega (puževa golaća, svemirske sluzi,
pijavica, drkavica, mrdalica, muzgavica...), jer GRABBERS je jedan bedasto nemaštovit filmić rađen prema B-Movie Alien Invasion For Dummies 101,
prva strana, prvi pasus… bez trunke nadgradnje ili značajnije varijacije, sem u
detaljima previše sitnim da bi se zbog njih još jednom gazilo ovom davno
raskrčenom i utabanom stazom.
Dakle, u pitanju je još jedna
B-invazija. Naglašavam ovo B; dakle,
ne govorim sad o pompeznostima Bay-Emmerich nivoa, koje imaju veći budžet za
kifle i kroasane za prigrist' tokom snimanja nego što ova sirotinja ima za ceo
film. Ako ste gledali barem dva low-budget prežvakavanja ove teme, ne samo što
će vam svaki element, svaki jebeni korak ovde biti krajnje predvidiv, nego će
vas frustirati asocijacijama na desetine drugih, beskrajno boljih filmova koji
su ove fore razgazili i odavno obradili s mnogo više duha (NIGHT OF THE CREEPS,
TREMORS), talenta (BLOB rimejk) ili barem živahnog palp splater bezobrazluka
(SLUGS).
Sav "duh" ovde svodi se na
dosetku da su vanzemaljski puzdravci alergični na alkohol, pa je zato jedina
kolko-tolko sigurna zaštita – da se čovek uljoska ko majka, da se letvoše do
uneređenja, da se obeznani ko stoka od rakijštine, e ne bi li možda bio
zaobiđen u ovoj petparačkoj invaziji. Kažem, možda, zato što se jedan tako nadao, pa ga alien istina nije pojeo,
ali ga je toliko odalamio pipkom da je odleteo u susedni okrug i završio
slomljenih kostiju; znači, ne mnogo milosrdnije nego da ga je ovaj odma' na
licu mesta izgizao sa svojim zubima (enter Radovan).
Dakle, sve je ovde deja vu: nešto svetlucavo (meteor?)
padne u okean; oni najbliži tom mestu (ribari na brodiću) smesta stradaju od
strane subjektivne kamere (tj. ne vidimo od čega); onda se bar 40 minuta ne
dešava ništa bitno sem sitnih nagoveštaja – "nešto" je iskasapilo
kitove; "nešto" je pojelo čiču; nešto je snelo jaja na plaži. Ovo
poslednje je famozna Čehovljeva "okačena puška" za predvidivi twist
na kraju. Šta, mislili ste da su alieni pobeđeni? Patka! Evo, u zadnjem kadru,
jaja im se izležu, bwahahaha! Ehm, to je bilo ofucano još u KRILATOJ ZMIJI
braće Koen, 1983. godine (enter A. Žiljak).
Glavni "junaci" su pajkan
i pajkanka koja stiže kao ispomoć u to irsko mestašce na obali (ili beše
ostrvo?). Isprva on, kao, ne može da je smisli, neprijatan je, ali vremenom – pogađate?
pa naravno, videli smo ove otrcane fore već milion puta – među njima se ljubav
zgodi & rodi. On je, inače – pogađate? – mrgud zato što ima propali brak
iza sebe, muči ga sjećanje na bivšu dragu ("bila mi je jedna topla
zima...") i bla bla blaaaa...
I tako njih dvoje provedu pola filma istražujući
"misteriju" čije rešenje mi od početka znamo, a kad najzad dođe vreme
za obaveznu fazu "opsada"
– svi ljudi na jednom mestu: ovde, u kafani – i kad s pravom očekujemo da
dobijemo pay off za dotadašnje strpljenje,
i to u vidu masakra, splatera, set pisova, fora i fazona, dobijemo samo kilavi
dosadni mućak od poludupastih zaboravljivih scena.
Ništa se bitno ne uradi od toga što se ovo sve zbiva u Irskoj,
zemlji čuvenoj po ljubavi prema vatrenoj vodi, zamalo pa uporedivoj sa srpskom.
Ništa se pametno ne napravi od toga što naši bezlično dosadni rutinski junaci
moraju da budu mrtvi pijani tokom borbe sa monstrumima (ehh, šta bi Đejms
Kamerun s ovim radio, da je još u svojoj PIRANA
2 fazi, umesto što pakuje AVATARA 2...). Čak, na kraju, aliene i ne poraze
pomoću alkohola, nego mnogo banalnije, eksplozivom u kamenolomu...
Alieni su u kompjuteru nacrtane zubate vagine okružene pipcima,
donekle preslikane od onih iz DEEP RISING, ali realizovane sa daleko manje mašte,
talenta i para, i skoro bez imalo praktičnih efekata. Teško da neko više od
mene voli ova lavkraftoidna pipkasta čuda, ali a) ona se u filmu vide vrlo malo, ne znam dal sve zajedno imaju
više od 2 minuta skrin tajma; b) to
malo što se vide, ne urade ništa vredno pamćenja; c) milioni pipak-hentai opcija, ili druge pipak-akcije koje ovaj
koncept nudi – ostaju neiskorišćeni. Recimo, scenaristi se igraju sa alkoholnim
aluzijama reči 'grabber', ali sasvim ignorišu da ta reč može značiti i onoga ko
'vata ženske za sise i dupeta... Ali ne, ovi pipci su fini, kulturni, dolaze iz
neke mega-napredne civilizacije... Takođe, njihov efekat po ljudstvo je
zanemariv u smislu nekog inventivnog body
horrora. Otkinuta glava je vrhunac gnusobe koju su patetični tvorci ovoga
umeli da smisle.
Prema tome, GRABERI se
sasvim slobodno mogu zaobići jer ne pružaju skoro nimalo zabave bilo kom iole
probirljivom i žanrovski verziranom gledaocu – mada ne sumnjam da će biti onih
koji će se valjati od smeha na prizore ljudi (i žena) žestoko nalivenih
alkoholnim pijaćama. Ako baš smatrate da je strašno smešno gledati osrednje
glumce kako se teturaju, zapliću jezikom, krevelje i pužu po podu, bolje dođite
u Niš na glumačke Filmske susrete pa
gledajte "bardove našeg glumišta" kako se oblokavaju po kafanama i
ismejte se za sve pare. Ovi Irci su mala đeca. I za piće, a vala i za horor.
