očito je da kolinovo ime nije preterano poznato ni kod mnogih filmofila – pa čak i onih žanrovski orijentisanih – a kamo li kod običnog puka, ili pak hronično nepismene i neobaveštene sorte, novinara. recimo, čak ni niški organizatori nisu znali – dok im ja nisam rekao – za kolinove angažmane u jugoslovenskim filmovima... to je tim veća šteta jer trenutno ne postoji živi majstor za efekte koji je radio sa toliko mnogo velikih & genijalnih reditelja – uz sve poštovanje prema svim savinijima, bejkerima i botinima ovoga sveta, ko od njih za pojasom ima i kjubrika, i milijusa, i bedema, i pekinpoa, i amenabara, i almodovara, i zafranovića?
a kada sam kolina najzad upoznao, postalo mi je jasno zašto su njegov minuli rad i njegovo ime tako dobro sakriveni od širokih masa.
kolin je toliko nebrižan prema svom opusu i njegovoj prezentaciji, i ima toliko slabo pamćenje, da ga uopšte nije briga da kači svoj CV na net (pa čak ni na sajt sopstvene kompanije za efekte!) ili da koriguje i dopunjava IMDb. zapravo, da mu nije žene – dugogodišnje saradnice – u ulozi softvera, on teško da bi umeo da nabroji i deset naslova na kojima je radio. bilo je X komičnih situacija u kojima je, tokom mog razgovora s njim, ženica morala da upada u priču i ispravlja kolina, demantuje ga, dopunjuje ili kada je on naprosto slegao ramenima i okretao se njoj: 'kako se zvaše onaj film na kome sam radio... kad ono beše... negde oko 1974?'
rezultat svega toga je činjenica da kolinova potpuna filmografija trenutno ne postoji nigde na netu, a da sam se čak i ja našao zabezeknut kada sam otkrio da je radio na još nekoliko značajnih i dragih mi filmova za koje to do sada nisam znao.
dakle, pored već nabrajanih naslova, kakvi su 2001: ODISEJA U SVEMIRU, KONAN, PRIČAJ S NJOM, OTVORI OČI, VAMPIRICE, obe BESKRAJNE PRIČE, SUDAR TITANA, te 'naši' ČOVEK KOGA TREBA UBITI i OKUPACIJA U 26 SLIKA, kolin je radio maske i na bedemovom DRAKULI i na ZARDOZU, i upravo on je napravio masku vinsenta prajsa u UŽASNOM DR FAJBSU!
ovaj podatak – da kolin nema baš najstelarnije pamćenje – bio je pomalo frustrirajuć tokom dvočasovnog intervjua, kada sam pokušavao da izmuzem što sočnije priče o velikanima s kojima je radio – kjubrik (nije trpeo budale; težak na kompliment; stidljiv), pekinpo (strastveni kockar: slao kolina da se kocka umesto njega – tokom snimanja GVOZDENOG KRSTA – kada sam nije mogao da ide, a prema nekom svom sistemu), amenabar (egomanijak i nedokazani tvrdoglavi razmaženko suviše ubeđen u svoju genijalnost da bi bilo koga slušao), milijus (pravio nepretenciozni film za zabavu), fist (to je 'robert fuest', reditelj DR FAJBSA – najzad otkrih kako se njegovo zajebano prezime izgovara! znači, nije fuest, fajst, fjust…) – izuzetno kulturan i obrazovan (kao i v. prajs) itd. ipak, primenom mojih oprobanih metoda ispitivanja & isleđivanja, uspeo sam da mu iskamčim sasvim dovoljno materijala za jedan zabavan i informativan intervju (coming soon to FILAŽ BR. 4, jesenas).
recimo, kolin se uopšte nije sećao naslova bulajićevog filma i zahvaljivao mi se što sam mu ga najzad otkrio. nije ga nikad ni gledao, nema pojma kako to izgleda: kad sam hteo da mu ga narežem, otkrio sam da mi nema DVD-a s tim filmom (damn! kome li sam ga dao?) a da je divx koji imam sramotno negledljivo užasni VHS rip pa još u usranom mkv formatu! zauzvrat, ispričao mi je sočnu anegdotu o tome kako su hteli da ga na ČOVJEKU… zajebu za plaćanje, kao i o svom energičnom odgovoru na to pokvarenjaštvo… takođe, reče da je uživao na radu u OKUPACIJI U 26 SLIKA, iako se i toga mutno seća.
kaže 'sećam se nekakvog ukucavanja eksera ljudima u glave.'
'a sećate li se i odsecanja glave? jeste li to isto vi radili?' pitam ga ja.
'odsecanje glave? uh… sad kad pomenu, da, čini mi se da je bilo i tako nešto… ma da, mora da sam ja to radio, ko bi drugi?'
ili drugi primer: pošto je englez, pitam ga ja zna li nekog od stare garde koja je radila maske za hamerove filmove, npr. les bowie i tako ta ekipa. tu on poskoči: 'les bowie! jeste! 100 mu munja i gromova! godinama pokušavam da se setim njegovog imena! koji je to majstor bio – najveći! pravi genije: kad je umro, njegovi asistenti su nastavili rad po njegovim principima, a nikad njegovo ime nisu pomenuli! les bowie, dakle! ženo, piši: les bowie. jao, fala ti ko bratu, sjajno, da, jeste, les bowie, pravi car, nema takvih više…' sutradan, usred neke druge priče, a pošto žena sinoć nije zapisala, on će meni opet: 'je li, kako beše onaj majstor iz hamera koga si mi sinoć pomenuo?' ja kažem: 'les bowie.' a kolin: 'da, jeste! les bowie! ženo, uzmi plajvaz i zapisuj, moram to da upamtim!' ovog puta je zapisala ime na nekoj cedulji…
uz sve te memorijske blekaute i magluštine, ispostavilo se da je kolin još ozbiljniji igrač nego što sam pre toga slutio: da nije bio samo neko levo smetalo u ekipama velikih filmova, nego ključni kontributor na nekima od njih. npr. u ODISEJI su upravo on i jedan kolega prokljuvili fazon kako da se ljudima maskiranim u majmune mehanički pokreću veštačke 'majmunske' usne ono kad reže i frkću jedni na druge. za DRAKULU je prvi prokljuvio fazon primenjen u završnoj sceni kada se drakula raspada izložen suncu – to je bilo toliko efektno da su cenzori isekli tu scenu (i zaista – nema je u današnjoj verziji filma!), ali je samo par godina potom kris valas primenio isti taj fazon za kraj INDIJANE DŽONSA ('od onog, spilberga, ili beše lukasa? stalno ih mešam!' kaže kolin).
u sredu, 04.08.2010. kolin je održao master klas o spec. efektima u 'gradskoj kući' pred 50ak posetilaca, mahom polaznika škole animacije, ali i uz 10ak niških filmofila (including 'shozo hirono', čije su neke od mutnijih slika kojima ilustrujem ovaj napis) došavših da pozdrave kolina i priupitaju ga za poneke filmove na kojima je radio. veći deo večeri sastojao se iz inserata koje je kolin puštao, pretežno iz kratkih filmova i reklama (poput one za koju je napravio life-sized NOSOROGA!), uz nešto njegove priče i objašnjavanja, i uz moj konsekutivni prevod.
prevođenje je išlo glatko i tečno iako odavno nisam razgibavao ove konkretne mišiće, tj. ovu vrstu on-the-spot živog prevoda. pošto sam stalno skakao sa engleskog na srpski i nazad između raznih pitanja i odgovora, u jednom trenutku sam zglajznuo i kolinove reči krenuo da 'prevodim' – na engleski! tek posle 3-4 rečenice i glasnog smeha publike shvatio sam šta radim i smesta se prešaltovao na srpski. posle su mi mnogi čestitali na ovome, uključujući kolina, kome je to bilo presimpatično, a i ja ga kao takvo navodim. uostalom, bio sam u afektu jer je upravo rečenicu pre toga kolin priznao da je upravo on kreirao MEDUZU u originalnom SUDARU TITANA. ('you made it? spontano sam uskliknuo svetitelju savi usred prevoda...)
sa manjim zakašnjenjem dešavanju se pridružio i miki lakobrija, sveže izleteo iz bg busa. njega sam pozvao i insistirao da dođe i ovo overi te lično se upozna s čovekom i predoči mu svoj rad jer nikad se ne zna... master klas se odužio na cela 2 sata, a posle njega – i još malo ćaskanja sa kolinom – odoh s mikijem i njegovim niškim drugarima prvo na kej, a onda s još nekom družinom i u stan jednog od njih...
posle jedva 4 sata sna probudih mikija, mog gosta, pa poitasmo u niš na ranojutarnje dešavanje:
četvrtak, 05.08.2010:
09:30 – 13:00, prepodnevni rad (izrada maski)
tu je kolin demonstrirao rabote koje su za mikija obična azbuka, ali su za mlađe polaznike kursa, kao i za novinare i ostale laike, bile sasvim atraktivne. jedna dobrovoljka očito nije znala u šta se upušta kada se prijavila da joj uzmu odlivak lica kako bi napravili appliances baš za njenu facu – ali jedno prelivanje prednjeg dela glave zubarskim i običnim gipsom kasnije nije delovala nimalo nesrećno što se javila. kolin je potom pokazao još neke svoje aplajanse: jedan od njih završio je kao 'ranica' na ruci jednog dečaka, a nešto malo krvi (lažne!) našlo se i ispod mog grla.
kolin je junački izdržao nalete dečurlije koja su mu pokazivala svoje crteže – strpljivo i dobronamerno im je ukazivao na razne stvari, savetovao, hvalio. s iskrenim oduševljenjem on i njegova žena pregledali su i nekoliko desetina odličnih promo fotki koje je lakobrija doneo da prezentuje svoj rad – njegov tuc-muc engleski i moj prevod bili su uglavnom manje bitni od slika koje su govorile same za sebe. stekao sam utisak da bi miki imao što-šta da poduči pomalo old-school kolina... čak su ga on i žena i zapitkivali kako je uradio i čime je bojio ovo ili ono...
potom su se novinari sjatili oko kolina, bližilo se vreme ručku, a kolin je ispao pravi džek kada je odbio ponudu organizatora da ga malo vodaju po gradu popodne, i umesto toga kazao da bi radije opet došao da se još druži s decom, da gleda njihove radove i pokazuje im svoje trikove. dogovorio sam intervju s njim za večeras, pozdravio se s mikijem koji je morao nazad u bg i otišao kući da odspavam bar sat-dva kako ne bih zevao celo veče, pošto me je čekao naporan rad.
uveče je bila promocija vicon firme za motion capture radove: tu sam takođe uskočio u pretposlednji čas i odradio još sat i po konsek. prevoda, na meni lično manje zanimljivu temu, but a man's gotta do what a man's gotta do. potom najzad odosmo u kafanu, gde nastavih s kolinom ranije započeti intervju uz obilato južnjačko gostoprimstvo i na zaprepašćenje okupljenih težinom hrane koju sam smazao u taj docni čas (rebarca na kajmaku). ipak, podsetio sam ih na saznanje koje mi je upravo vicon prezenterka iznela, naime – da konsek. prevodilac tokom svog rada izgori kalorija koliko i rudar koji kopa u rudniku!
uz obilato vino i sve kako treba i dolikuje ispratismo goste koji su za nekoliko sati potom imali da krenu put bg aerodroma, a ja ostadoh da se vajkam što sam nedavno prodao svoj poster za SUDAR TITANA. dakle, fino to beše druženje i zezanje, a detaljni intervju s kolinom arturom klarkom čitajte u FILAŽU br. 4.
