Glavni
gost ovogodišnjeg Grosman festivala u Sloveniji bio je Jaume Balaguero (suprotno opštem mišljenju, ne izgovara se Haume nego Žaume, zato što je Katalonac, pa treba poštovati čoveka i ime mu izgovarati
onako kako to on sam čini).
U
rivjuu za njegov najnoviji, vrlo dobar horor-triler SLEEP TIGHT kazao sam za njega da je "dečko koji
obećava", i to i dalje potpisujem. Time hoću reći da je svojim dosadašnjim
opusom pokazao da ima ozbiljne potencijale za odličan horor, ali ih dosad
uglavnom nije u potpunosti iskoristio, i zato vrhunske stvari od njega tek
imamo pravo da očekujemo. Do tada, osvrnuću se ukratko na njegov dosadašnji rad
– i na impresije iz druženja sa njim u Sloveniji. Uoči puta reprizirao sam
većinu njegovih filmova, i evo kako mi oni stoje, po redosledu nastanka.
THE NAMELESS (Los sin nombre, 1999)
*** (3-)
Odlična
atmosfera, izuzetna fotografija kao i sve drugo što ima veze sa vizuelnošću –
lokacije, scenografija, svetlo, boje, efekti maske (kao i uvek kod Balaguera).
Nažalost, scenario je polu-bulja. Ne znam koliko je tome kriv Remzi Kembel, po čijem romanu je rađen.
Kempbel je jedan od onih modernih opštehvaljenih pisaca horora koji me ničim
što sam mu do sada pročitao nije oduševio, a počesto je umeo i da me smori.
Pošto ima mega-obiman opus, možda mu samo nisam pročitao najvrhunskije stvari,
ali... Bojim se da je njegov romačić delom ipak kriv za idejnu površnost i
maltene besmislenost u tretmanu te kretenske sekte oko koje se sve vrti,
uključujući njenog karikaturalno zlog zlikovca (petparački Krouli) i njegove
isprazne tlapnje o potrazi za čistim Zlom – koje su još bezveznije kada na
kraju, u surovom ali praznom twistu, otkrijemo KAKO, tačno, i zašto radi to što
radi...
DARKNESS (2002)
**(*) (2+)
Tresla se
gora, rodio se miš. Ceo film je jedna dugačka i prilično uneventful priprema terena bez adekvatnog payoffa. Priprema je, sama po sebi, sasvim okej: ambijent te kuće
je zlokoban, pojedine scene izazivaju nešto jeze... ali sto mu grobova,
normalan film ove vrste treba da ima trodelnu strukturu: pola sata pripreme (nagoveštaji),
pola sata horor zahuktavanja (počelo je, počelo...) i pola sata kulminativne
akcije (sturm und drang)! Umesto
toga, ovde imamo preko sat vremena zahuktavanja i desetak minuta prilično
kilavog i nezadovoljavajućeg raspleta (plus, završnu scenu koja je dobra kao
ideja, ali fali joj impakt). Pritom, kao što je "Zlo" u BEZIMENIMA nekakav apstraktni kliše i trućanje
uprazno, tako je i ovde "Tama"
nekakva nedefinisana fill-in-the-blanks
sila, previše uopštena da bi stvarno bila zastrašujuća.
FRAGILE (Frágiles, 2005)
*** (3+)
Neopravdano
skrajnut a zapravo najbolji Balaguerov film do sada, bar što se mene tiče.
Zamisao je originalna, gnusna i istinski zastrašujuća (radi se o duhu koji u
dečjoj bolnici na jednom ostrvu klincima bukvalno – lomi kosti)! Ne samo što su
žrtve najkrhkije koje se mogu zamisliti, nego je i počinilac nevidljiv i
neuhvatljiv, što ozbiljno podiže ulog strave. Što reko Panonski Govnar:
"Decu vam neću oprostiti!" Odlična lokacija, gusta sablasna
atmosfera, nadahnuto vizuelizovan duh (kada se, na kraju, pojavi), puno jeze i
nekoliko baš stravičnih scena. Kraj je prilično dobar – najbliže što je
Balaguero ikada prišao hepi-endu, mada, kao i uvek, mučno je i bolno, i po
život opasno biti dete u njegovom filmu...
Films to Keep You Awake: TO LET (Películas para no dormir: Para
entrar a vivir, 2006)
*** (3-)
Ovde je priča
izrazito besmislena i bez ikakvog privida poente (osim ako poenta nije: čuvaj
se psihotičnih stanodavki u jezivo zapuštenim bad-news zgradurinama u sumnjivom delu grada), ali je svejedno od
nje napravljen izgovor za vrlo dobar horror rollercoaster. Kao da je Balagueru
malko dosadilo da se bavi slowburn atmosferičnim gotikom, pa ovde pruža zaokret
prema dinamičnom i efektnom hororu koji je pun akcije, napet, zabavan i
uzbudljiv tokom sveg vremena trajanja. Takođe, i ovde uspeva da postigne onaj u
hororu retko viđen, dragocen efekat nepredvidivosti – pritom mislim na
konkretne situacije (znate ono: "Auh, kako li će se IZ OVOGA
izvući?") a ne na rasplet, koji se može naslutiti. Imajući u vidu da je
ovo rađeno za TV, TO LET je
definitivno iznad proseka made-for-TV filmova. Zapravo, fali mu manje od 10-ak
minuta pa da se može smatrati dugometražnim filmom.
REC (2007)
*** (3-)
&
**(*) (3-)
Oba Reka su živahni, zabavni, mračni i
gadni horor-rolerkosteri – ponovo, kao i u TO LET, imamo jurnjavu uz i niz
mračnu gotsku zgradurinu, ali ovog puta sa pomahnitalima, odnosno zombijima,
odnosno opsednutima, odnosno... ne sumnjam da nas čeka novi twist u
predstojećem IV delu po pitanju toga šta su zapravo ovi. Alieni? Anyway, uz sve
zadrške koje imam prema formi found
footage kao takvoj, moram reći da oba ova filma predstavljaju sam samcit
vrh njegove kvalitetne upotrebe (zajedno sa nekim nedostacima, ali manje
izraženim ovde nego u produkcijama sirotinjskijeg budžeta i rediteljskog
talenta). Da se ne bih ponavljao, kliknite na ovaj
link da se podsetite šta sam povodom REC 2 kazao o svemu tome.
Najzad, o
njegovom najnovijem filmu već sam pisao na blogu, pa evo te kratke kritike:
Da
sumiram: Balaguero definitivno ima izgrađen stil, ima oko za upečatljivu sliku,
atmosfera i vizuelnost su mu svakako jake strane, tendencije ka drami i karakterima
su takođe za pohvalu. Opus mu je izrazito ujednačen, bez velikih padova. Podjednako dobro se snalazi u suzdržanim nagoveštajima i
jezi kao i u razuzdanom užasu i horor akciji, a vala ume efikasno da upotrebi
žešće efekte maske i da prolije krv sa impaktom kakav se u hororu sve ređe
viđa. Dakle, pokazao se kao majstor u širokom dijapazonu horora, od najtišeg do
najbučnijeg, od suptilnog do najsirovijeg, dokazao je da ume mnogo toga – samo
još da to svoje umeće adekvatno osmisli nekim pametni(ji)m scenarijima i da
pruži priče koje će zaista biti za antologije.
Glavni
nedostaci su mu odsustvo intelektualne dimenzije odnosno žanrovske refleksije –
kad krene da nakalapa o "Zlu" i "Tami", to su apstrakcije,
opšta mesta, fraze ništa bolje od onih Zekinih iz T.T. SINDROMA o "Kloaci". Jasno je da je Balaguero
reditelj intuitivac, a ne kontemplativac, i to je okej. On nije čovek od mnogo
reči. Ipak, malo više pameti i promišljenosti ne bi mu škodilo. Većina njegovih
filmova, čak i kad nagvaždaju o "nečemu", zapravo nisu ni o čemu –
tanki su psihološki i motivacijski i konotativno. Ovo ponajviše važi za THE NAMELESS, DARKNESS, TO LET i REC filmove (zbog toga su neki, poput
Marcela Štefančiča, "prinuđeni" da u njihovu prazninu projektuju
svoje socio-opsesije – npr. REC
kao film o 9-11!).
FRAGILE je vrhunac njegovog gothica, SLEEP TIGHT njegovog triler-horora a
pretpostavljam (nadam se) da će REC 4:
APOCALYPSE da bude vrhunac njegovog horor-rolerkostera. Kad to izbaci iz
svog sistema i zaokruži REC priču, očekujem da se posveti pravljenju nečega
zaista vrednog i izrazito natprosečnog. E, onda ćemo videti da li ovaj dečko,
pored obećavanja, ume i da deliveruje nešto za enciklopedije (odnosno, jače od
trojke po Ghoulu). On to ume i može... A da li će...?
