Posle par godina pauze, zbog Kovid-pandemije, jedva sam dočekao novu priliku da odem i overim novo, prvo normalno naživo (a ne online) izdanje festivala Kurja Polt u Ljubljani, Slovenija.
Sva sreća da u Ljubljani imam dragog i gostoprimljivog prijatelja Ervina (s kojim sam išao i u jedno gothic putovanje – vidi izveštaj OVDE) i sva sreća da Kurju Polt osmišljava i vodi draga i posvećena Maša Peče koja respektuje moj rad na promociji žanrovskog filma (tako da sam bio uredno akreditovan na festivalu).
RUE MORGUE u trejleru festivala |
Evo, ukratko, šta sam odgledao na ovom festivalu – a uzgred i nekoliko fotki gotski-tmurne Ljubljane: srećom, kiše je bilo daleko manje nego što su prognoze najavljivale, i nimalo mi nisu poremetile boravak i uživanje u gradu i u festivalu.
NOVI FILMOVI
ZHANYM, TY NE
POVERISH
Ernar Nurgaliev, Kazakhstan, 2021
***
(3)
Ko bi rekao da se iza ovakvog naslova krije tako neodoljivo duhovita, živahna, energična, otkačena, zabavna splater-bizaro komendija?! Ovo je, kako mi posle rekoše, igralo prošle godine na Grosmanu, gde sam takođe bio: ali tamo mi je prošao ispod radara (verovatno je igrao nekog popodneva ili rano uveče, paralelno s nekim kušanjem vina itsl. zezanjem). Drago mi je što sam ga sada uhvatio jer je pravi crowdpleaser, čak i ja sam se nekoliko puta glasno zasmejao, odlično je režiran, dinamičan, vrcav, nepredvidiv i čak pomalo i napet kad to poželi. Ukratko, tri blentava drugara odu na pecanje, ali nabasaju na neke krimi-ubice u najnezgodnijem trenutku, a u isti čas im se put ukrsti i sa jednim gadnim psihom, jezivom ruralnom njuškom dostojnom strejt slešera! Znači, mali film kakav bi se lako mogao snimiti u Srbiji – samo kad bi ovdašnji filmmejkeri imali duha i muda da se bave ovakvim bizarnostima!
(Za vas, besramnike koji se bavite piraterijom, ovaj film je nalažljiv i na netu. Ja, naravno, ne preporučujem tu ogavnu delatnost, ali samo kažem, da znate. Imate ga na netu.)
EJDEHA VARED
MISHAVAD!
Mani Haghighi, Iran, 2016
**(*)
(3-)
Vrlo bizaran iranski arty-triler sa nadrealnim dodirima i sa spektakularno izvanrednim muzičkim skorom – teško prepričljiv, treba ga iskusiti. Za moj groš malkice previše opskuran u svojoj zamršenoj naraciji i zamumuljenom simbolizmu, ali vredi mu dati šansu. Naročito u nekom budnijem raspoloženju (moram priznati da sam na ovome malo zadremao).
Imate ga na netu (Karagarga) ukoliko si ne možete priuštiti kupovinu originalnog DVD-a ili blu reja.
Jean Luc Herbulot, Senegal, 2021
****
(4-)
Kakav masterklas iz režije! Glume! Saspensa! Akcije! Strave!
Kreće military-krimi-macho akcijom a završava u psiho-natprirodnom, baš kao moje PROKLETIJE! Nije baš toliko slojevit i jeziv, ali... doseže poprilično!
Ovaj reditelj iz Konga je prva liga i treba mu overiti te kratke filmove koje ima dosad (SICK je na Jutjubu: vrlo solidan, sa finim twistom!) kao i taj dugački pre ovoga (DEALER: ne vidim ga nigde – ko ga spazi, nek dojavi). Režirao je i nekoliko epizoda intrigantne krimi-horor serije na temu ubistava sa zaleđinom u afričkoj crnoj magiji, sa vrlo neatraktivnim naslovom SAKHO MANGANE! Nikad za tu seriju ne bih ni čuo ni poželeo da gledam da nisam video ovaj film! Besramni skidači sa neta mogu naći celu 1. sezonu, svih 8 epizoda: možda je čak i ja overim ovim nelegalnim putem, ako mi to moje skrupule dozvole… Plus, sve što ovaj baja sprema takođe zvuči megazanimljivo!
Dakle, neverovatno dobar, ubedljiv, harizmatičan kast, nenormalno egzotičan a realističan, creepy ambijent, i krimi saspens koji neosetno sklizne u natprirodno, i to ne u onu ponekad smaračku „Možda jeste možda nije moje srce tajnu krije“ nego full-blown nema-zezanja balls-out vrtlozi ukletih zloduha i čudesa! Jedina krupnija zamerka: ja bih tu kulminaciju produžio, još izmuzao, razradio, moglo je i trebalo je još sa tim demonima čuda raditi.
P.S. Trenutno nije dostupan organima piratskog gonjenja. Ako ga neko iskopa negde, nek dojavi.
2551.01
Norbert Pfaffenbichler, Austria, 2021
****
(4)
Ovo je jedan od najbolesnijih filmova koje pogledah u životu, kao da je MAD GOD pojebao ERASERHEAD i BEGOTTEN i napravio ovog austrijskog mizantropsko-apokaliptičnog mutanta.
U nekom paklu od sveta gde su svi pod maskama/mutantni i zli jedni prema drugima neki lik, koji me je zbog naočara podsetio na Ranxeroxa, na ulici nađe neko dete i snjim se probija kroz taj PAKAO.
Vrlo tanak privid zapleta, bez dijaloga, ali ugođaj jebe kevu, maske su spektakularno jezive a ima i nešto gnusnog iživljavanja nad mrtvim svinjskim fetusima i još koješta. Ovo traje 65’ i samo je prvi od predviđena tri dela. Drugi je u postprodukciji.
Reče mi reditelj da će ovaj film okačiti na Jutjub krajem maja…
Inače, naslov je poštanski broj u Austriji, u mestu gde je snimao veći deo filma.
reditelj, mračnjak, Fafenbihler |
+
A MESSENGER FROM THE SHADOWS
Norbert Pfaffenbichler, Austria, 2013, 60′
**(*)
(3-)
Found footage, izmontiran od parčića raznih filmova sa Lonom Čejnijem. Ima finih delova i montažnih fazona, ali predugo je, moglo je biti duplo kraće.
*****
(5-)
Već sam pisao o ovom filmu OVDE, a ovom prilikom reći ću samo da mi je drago što sam ga overio i na velikom platnu, gde sam još više uživao u minucioznim teksturama ovog detaljno izgrađenog PAKLA.
KLASIČNI FILMOVI
THE WITCH
HÄXAN
Benjamin Christensen, Sweden/Denmark, 1922
***(*)
(4-)
S velikim uživanjem sam odgledao ovaj film, po prvi put u bioskopu, pa još sa
lajv muzikom (experimentalna: malo sax, malo sint, malo bubnjevi). Nije mi
nimalo smetalo što sam ga već reprizirao ove godine, pre par meseci, povodom
opširnog članka koji sam pisao za RUE MORGUE…
Ovo je film koji se lako može gledati na svakih nekoliko meseci. Ako ne ucelo a ono barem scena Prvomajskog uranka…
THE UNKNOWN
Tod Browning, USA, 1927, 55'
***
(3-)
I ovaj nemi film (triler-horor) pratila je živa muzika, na klaviru i violini.
Prvi put sam ga gledao sada. U pitanju je zapravo, kao i skoro svi filmovi sa
Čejnijem iz tog perioda, pre svega senzacionalistička melodrama-triler
granginjolskog tipa, o čoveku koji se pretvara da je bez ruku, u jednom
cirkusu, koji se zacopa baš u ženu koja ne voli da je muški pipkaju pa joj ovaj
bezruki super legne. I taman kad ovaj reši da se reši svojih ruku hirurškim
putem kako bi mogo biti uz svoju draganu, a ono, dok se on oporavlja bez udova
(ostali mu oni najbitniji!), a ova prevrtljivka se spanđa sa snagatorom čije
pipanje joj odjednom ne smeta. Pa to je da čovek poludi! Što sada stvarno
bezruki, ali i bezumni Čejni i učini! Vrlo simpatično, pa i smelo za svoje
vreme. Horor varijanta one glavolomke – imaš konzervu, nemaš otvarač: dobiješ
otvarač, izgubiš konzervu.
John Sturges, USA, 1955
***
(3)
Fin old skul krimi-triler, možda malkice preblag iz današnjeg ugla – reko bi neko da je Spenser Trejsi možda zajeban baja, ali baš da sam samcit okrene naglavce jedno zabito mestašce i sve zlikovce u njemu, i čak da jednom rukom (druga mu je ukočena: ratna rana) isprebija mlađeg Lija Marvina i razbacanijeg E. Borgnajna, pa… malko ga prećeraše. Ali fino je to, za 1950-e. Ne znam samo zašto sam bio ubeđen da postoji i engleski rimejk, možda sa Kejnom u glavnoj ulozi?
NON SI SEVIZIA UN
PAPERINO
Lucio Fulci, Italy, 1972
***
(3)
Lepo beše overiti sa 35 mm trake ovaj klasični ruralni đalo, iz vremena kad je Fulči pravio „proper“ filmove – mada, da se ne zajebavamo, on je svoj vrh dosegao ne u normalnoj (rane 1970te) nego u nenormalnoj (1977-1981) fazi.
Ipak, prijalo je podsetiti se da je on umeo da režira prilično konvencionalno i mestimično inteligentno (osim u delovima sa krupnim planovima lutke koja se grebe o ivice litice).
William Friedkin, USA, 1977
*****
(5)
Malo bješe takijeh junaka kojima ja ni najmanju stidnu dlačicu mane naći ne mogadoh, al evo jednoga od tijeh: savršeno savršenstvo od besprekornog filma! SORCERER u nehororu i THE THING u hororu, to je savršeni dabl-bil muškog, herojskog-bez-herojstva, stoičkog upinjanja naspram metafizičkog užasa bezbožnog, monstruoznog univerzuma. Te, stoga, i jedan od naj-najdražih mi filmova u životu. I, zajedno sa STVOROM, jedan od dva najgenijalnija završetka, jedna od dve najbolje finalne scene, u svekolikoj filmskoj umetnosti. Prikazivanje ovog remek dela bila je kap u čaši koja me je prelomila da zapnem iz Niške Banje u Beograd, a iz Beograda u Ljubljanu, samo da bih ovaj masterpis overio sa besprekorne DCP kopije u besprekornim uslovima.
Russ Meyer, USA, 1965
**(*)
(2+)
Baš nimalo ne delim Mejerove infantilne sisofilne fetiše (što se mene tiče, sisa ne treba da bude veća od muške šake, a ove lubenice na koje on otkida me ostavljaju ladnim) ali ovaj nebulozni treš nije bez svog rudimentarnog gonzo šarma. Izlišno je reći da, ako bi već trebalo da gledam loše glumljenu kvazifeminističku feminocentričnu sexploataciju o odbeglim kriminalkama koje zaglave među toxičnim mužima na izolovanom mestu gde ih sve odreda prejebu – radije bih to gledao goticizovano, lepše snimljeno, sa lepšim ženama normalnih sisa, ukratko: kod Žana Rolena.
LA ROUTE DE SALINA
Georges Lautner, France/Italy, 1970
***
(3)
Kakvo prijatno otkrovenje! Nisam znao ni da postoji ovaj film, a kamoli da bi me mogao zanimati! Ali zato postoji KURJA POLT, da otkriva i podučava! Nije ovo veliki film, ovo je veliki mali film – u kojem je, pored lepog ambijenta španskih pustara, najveće otkrovenje koliko je Mimzi Farmer bila velika glumica! Naravno da sam je znao iz drugih Italo hororčića iz ranih 1970-ih, ali tek sad i ovde sam video i koliko je zapravo seksi (a ogoljava se ovde poprilično!) i koliko je odlična glumica!
Kako ta žena lako, glatko, neosetno prelazi iz lika „Anđeo sa Sedmog Neba, da se vežeš za nju zauvek i izrodi ti barem Devet Jugovića“ u lik „Demon iz psihotičnog pakla, iracionalna veštica koja će ti se posrati posred života i unakaziti te doveka, ako uopšte preživiš“!!! Neshvatljivo mi je kako ova glumica nije bila slavnija, hvaljenija!
Vrlo, vrlo prijatan triler koji bi znatno bolji bio da ima življeg i manje mlohavog glavnog junaka (bukvalno je trebalo napraviti rokadu između kakosezvaše glavnoga i njegovog „alter ega“, tj. prethodnika, Marka Karela).
Arthur Penn, USA, 1966
***
(3-)
Više sam očekivao od ovog filma, iako je sasvim dobar za svoje vreme. Ipak je to zalazak klasičnog i najava zametaka Novog Holivuda koji pristiže, ali… previše mi to miriše po pozorištu, po klasičnom i konvencionalnom, iako sadržinski to jeste skoro-apokaliptično. Ali, meni nedovoljno za puni užitak.
Nego, kad smo već kod slovenačkih žanrovskih festivala: ove godine će Grossmann u Ljutomeru imati tako spektakularne goste (jednog kultnog, meni vrlo dragog, i jednog mega-poznatog, za kog svako zna) i tako prvorazredan filmski program da vam je bolje da smesta počnete da štedite novce i planirate da se početkom jula bar na pet dana premestite u ovo malo simpatično mesto u vinskom kraju, jer... ljudi: svašta će biti! I ne vucite me za jezik, jer do zvanične objave na sajtu festivala ništa konkretnije od ovoga neću reći.