**
(2+)
OK, Picolato – sad si me zajebo, i
nikad više! Uz sve moje rezerve prema I sezoni, izrečene OVDE,
ipak sam imao pozitivnih stvari za reći o njoj, OVDE.
Za razliku od toga, II sezona me je izgubila već na 1. epizodi, i na nju
nadalje nisam ni hteo da traćim vreme. Opšti je konsenzus da je ona, blago
rečeno, nezadovoljavajuća, a strože rečeno – promašena i u koncepciji i u
izvedbi. Uprkos tome, kao osoba široka uma, uz to radoznala, rešio sam da dam
šansu III sezoni, jer je plot u najavi delovao kao pokušaj povratka onome
dobrom u I sezoni, a ne more of the same
crap iz II.
I najpodmuklija stvar vezana za ovu
sezonu je u tome što ona nije ubi bože
loša, i što svoju lošost solidno prikriva,
čuvajući ono najgore za pred kraj, a
pre toga se čini umereno zanimljivom i čak gledljivom. Umesto da pošteno, na
samom početku, kaže: „Ja sam govno!“, kao u II sezoni, III sezona počinje u
stilu: „OK, daleko je ovo od I sezone, ali dovoljno je intrigantno da ću pogledati i 2. epizodu.“ A onda pogledaš drugu,
pa kažeš: dobro, stvari se još zapliću, sporo je to, fali mu jača udica, ali ko
zna – ima tu nekog vraga, idemo dalje. Pa pogledaš treću, a ono – hm, i dalje
ništa spektakularno, čak se previše tu dave gugutke i cedi suva drenovina, ali
šta ga znam, kao da to ipak ide u nekom zanimljivom pravcu, makar i brzinom
sušenja farbe na zidu. Pa na četvrtoj kažeš – Au, Mile, al' ga udavi za sve
pare: dal da gasim seriju na pola, il' da izdržim još ovoliko, u nadi da će do kraja
ipak biti nešto vredno pažnje? I tako, sve mic-po-mic dođeš do kraja, a kraj
je, kao što si se od samog starta pribojavao ali si odbijao da poveruješ – UBI
BOŽE!
Ili, kako to napisah na Fejsbuku
odmah potom:
„ha ha kakav skubi
du kraj
sve što je delovalo kao potencijalno zanimljivo
ispostavilo se da ima mnogo gluplje i banalnije rešenje.
od karkose ostade samo onaj otpad i krš u I sezoni,
a u III od nagoveštaja velike zavere pedofila i sekte i paganskih rituala i ne
znam čega - OVA PETPARAČKA MELODRAMA
kakav trol ovaj pizolato
nesvestan da je trol
he means THIS
izumeo je novi žanr: mizerabilistička melodrama sa hepiendom!“
Jasno vam je da je đavo odneo šalu ako sam ja
prinuđen da se složim sa Lavkraftomrziteljem Džefom Vandermerom i čak da ga
citiram: "True Detective: What if a show could manage to get the emotional
beats of its ending wrong for three straight seasons? Because it doesn't
understand itself? Wouldn't that be...amazing?"
Plot ove sezone je takvo neverovatno trolovanje
(ILI – nesvest o svojoj nesvesti?) da je to prosto neverovatno. Kao da je
Picolato, s pištoljem na slepoočnici nateran da se vrati I sezoni, rešio da se
osveti i svojim producentima i svojoj publici (sad sve malobrojnijoj!): „Šta je
deco, oćete hita? Pico je malo hitova sit-a; evo vam, zato, malo shita!“ Ubacio
je neke lutkice, kao paganski fazoni, ubacio nešto nalik ritualnom ubistvu,
hintove sekte, urote velikih razmera, i bogati plaču (i u svojim podrumim đecu
jebu, i žrtvuju), crvene haringe i levo i desno, a na kraju – sve to što je
delovalo zanimljivo bacio kroz prozor a storiju sveo na sitnu i nebitnu anegdotu
bez ikakve poente i širih konotacija, sasvim nevrednu priče, a svakako ne
tolike, od skoro 8 sati. Mogao je od ovoga, pametno i selektivno bacajući
đubre, da skocka solidan krimi triler od sat i po. Umesto toga imamo osmočasovnu
gomilu zamajavanja koja NIGDE ne vodi – ili barem nigde gde bi iko s mozgom i
ukusom poželeo da ode i toliko vreme provede.
Da bi se donekle prikrila ispraznost svega, storija
je iseckana u čak tri vremenska perioda (poč. 1980-ih, sredina 1990-ih, i
manje-više sada) i skakuće sve vreme tamo-vamo, kao ruke ne baš mnogo veštog
mađioničara koji bi da vam skrene pažnju i zamaje vas kako ne biste videli iz
kog džepa će da izvuče svog sad već ofucanog „The light is winning“ zeku-peku!
Opet imamo osam sati zavlačenja i navlačenja kroz ljudsku mizeriju, nasilje,
crnilo, gubitak, drogu, pakao, mučenje, tumaranje, besmisao – a onda, hopla,
ćiribu-ćiriba, šalio sam se, nije sve tako crno, dapače, evo hepienda, idemo
pravo u SVETLO na kraju tunela.
Crtam za brzoplete: NIJE moj problem sa serijom to
što ima hepiend, nego što on, ponovo, dolazi niotkuda, i deluje fejk, veštački
nalepljen na još jednu orgiju mizerije: kad stanete pa pogledate koliko je
bola, patnje, gubitka, čemera prodefilovalo kroz neživote tih likova, biće vam
jasno da nikakvo jadno iskupljenje ili surogat toga na kraju ne može da baci
svetlo na toliku tmušu.
Pritom, ovo nije majstorsko trolovanje a la Dejvid
Linč, tipa: „Šta je, deco, oćete Kupera? Ja sam malo Kupera sit; evo vam, zato,
malo retardirano-katatoničnog Dagija umesto njega! Bon apetit! Damn good pita
od detlića!“ A javlja mi se da je Pico deo hrabrosti za svoju storiju pokupio
od Linča, nesvestan da Quod licet Iovi
non licet bovi, misleći: „Kad je mogo Linč da temeljno podrije
viteško-spasiteljski poriv svog detektiva i baci ga u zaludnu petlju jurnjave
za svojim repom bez kraja i konca i smisla, ajd' sad ću i ja da skockam priču o
detektivima koji ništa jebeno ne otkriju ni o slučaju koji, kao, istražuju
trijes' godina, ni o sebi i svojim životima, osim kad za sve to bude prekasno.“
Linč je to svoje mogao da uradi iz 200 razloga koje
me mrzi da navodim, među kojima je i taj da je, tokom tog svog (po meni i dalje
misguided) podrivanja i reimaginiranja i, praktično, negiranja nekadašnjeg
glavnog junaka i smisla njegove potrage i njegovih vrednosti, on ipak pružio
toliko mnogo jebeno genijalnih momenata i čitavih scena, ako ne i epizoda,
toliko memorabilnih set-pisova i slika i replika i likova i ludila da se meni,
ovog trenutka, PONOVO gleda III sezona TP-a (po treći put!), dok ću ovo đubre
od TD III da obrišem s harda, jer ono nije našlo za shodno da, tokom svog
trajanja, pruži bilo kakav bitniji i memorabilniji entertejment velju kojem bih
poželeo da se vratim.
Drugim rečima, čak i najbolje stvari u ovoj sezoni
tek dobacuju do nivoa „korektnog“, „pristojnog“, „umereno zanimljivog“; ništa
više od toga. Režija je okej ali nememorabilna TV odrada, bez ingeniozne
atmosfere i napetosti i energije koju je Fuck-You-Naga majstorski proizveo u I
sezoni, gluma je solidna (izuzev brke koji igra ćaleta nestale đece) ali osim
ovog crnog što upravo dobi Oskara, ništa za pamćenje (vidim neki hvale Dorfa;
meni je on ružno ostareli bebifejs koji je u seriji dodatno „ostareo“ šminkom,
ali mi njegova perika i facijalne bore i veštački stomačić deluju napadno fejk,
i dodatno su mi smetali da „kupim“ ionako nedorađeni lik).
Dijalozi su izveštačeni do bola, nenamerno
tragikomični (ono kad ženi kaže „You're the asshole“ je genijalno; ili kad u
viii ep. pajkan kaže crncu s jednim okom: „You cyclops motherfucker“), odnosi
likova prepatetični a razgovori muža i žene (crnih) su toliko usiljeni i
nenamerno smešni da sam imao transfer blama to gledajući. O dramaturgiji i
zapletu ne mogu da gubim vreme, nije vredno podsećati se svega toga i čistiti
sitna crevca svih tih ćorsokaka i bezvezarija i jadno ubačenih kvazi-hintova koji ništa značajno ne nagoveštavaju niti označavaju niti zaigraju na kraju.
Što se mene tiče, ovo je poslednji put da me je
Picolato zajebo da gubim vreme na nešto što je napiso. Ćao, Pico, neke druge
ovce šišaj idući put, ako ga bude bilo.
PS: Nešto su me ovih dana pitali o Picovom
„plagijatu Ligotija“ u I sezoni, pa će možda nekoga zanimati da i ovde prenesem
šta tamo rekoh.
„Složeno je to sve da stane u jedan kratki tekst,
ali a) ni Ligoti nije izmislio antinatalizam - dapače, on explicitno navodi
svoje uzore i izvore (za razliku od Pizdobata) na početku svoje knjige The
Conspiracy Against the Human Race kojom se Pico akademski nekorektno
poslužio, pa ne može sam imati kopirajt za osnovne tvrdnje i teze te
filozofije/ideologije, što je verovatno jedan od razloga što b) Ligoti nije hteo da se oglašava o
ovome, da učestvuje u medijskoj hajci, a još manje da ide na sud oko ovoga; c) ja nisam pravnik i ne znam koje i
kolike osnove treba da ima tužba za plagijat, ali javlja mi se da u ovom
slučaju Ligoti da je išao na sud ne bi baš imao „jak“ slučaj, iz gorepomenutog
razloga, ali i iz drugih...
Ja, koji obožavam Ligotija (i upravo uređujem drugu
njegovu zbirku priča na srpskom koja izlazi za par meseci; upravo opet uživam u
prolaženju kroz divotu zvanu NOCTUARY) nisam ni pomislio da
bojkotujem Picolatove detektive: pokušao sam da gledam 2. sezonu, pa to bacio
posle 1. epizode; a 3. sezonu sam odgledao do kraha, i to što neću nadalje
gledati tu seriju, ako je bude bilo, nije zbog „bojkota“ Picolata nego zato što
se on definitivno ogolio kao vrsta pisca koji meni nema šta da kaže, čija me nedokuvana smuti-pa-prospi poetika ne
zanima.“
PPS: Često me u zadnje vreme pitaju i za pomenutu Ligotijevu knjigu, The Conspiracy Against the Human Race, ima li je na srpskom tj. kad će biti. Ne, ona nije sada dostupna na srpskom, a da li će biti u budućnosti - čuće se. Možda.
