**(*)
3-
Prijao mi je ovaj nesvakidašnji
domaći arty crno-beli film o čudnom odnosu između dve cure, drugarice od kojih
je jedna zaljubljena u drugu a druga baš i nije u prvu. I drago mi je što tako
nešto postoji kod nas. Gluma je znatno bolja nego što je delovalo u trejleru –
istina, ponekad se učini da glumci recituju tekst umesto da ga oživljavaju
(naročito sporedni), ali u ovako stilizovanom filmu čak i taj otuđujući učinak
ima smisla, makar bio i nenameran.
Crno-bela fotografija je
odlična, na momente i izuzetna, svetska. Slowburn
ritam je uglavnom dobar, stilizacija sa „odsecanjem“ lica svih osim glavnih
junakinja je dobra fora, a čak i ta Lakobrijina full-body kreatura na kraju solidno
izgleda.
E, sad, što se tiče
značenja i simbolike, tu već nisam siguran koliko to sve ispravno stoji. Nominalno,
film kao da stoji na strani LGBT populacije, ali u stvari, kroz prikaz
patološke „ljubavi“ (ako je ta opsesija
prava reč za to), kao da demonizuje i nju, pa time i ostale. Pretpostavljam da
reditelj nije ni mislio da pravi film o lezbijkama nego o ljubavi „uopšte“, ali
svejedno je ovakvo čitanje prilično nametnuto ovom dramaturgijom. Takođe mi
naprasno pristajanje i lezbizacija dotad nezainteresovane cure pred kraj deluje
ničim izazvano, naglo.
A tek o „monstrumu“ ne znam
šta da mislim: čitav taj kraj mi, i vizuelno i konotativno, oscilira između
sublimnog i ridikuloznog. Slično važi i za kulminaciju sa novim dečkom (kojeg „igra“
sam reditelj, i to ne baš dobro), koja deluje psihološki i motivacijski da
dolazi niotkuda – a u spoju sa sublimno-ridikuloznom odjavnom pesmom sve to kao
da svodi na nivo otkačene privatne šale.
Takođe, stiče se utisak da
je OTVORENA neopravdano razvučeni
kratki film jer nema tu „mesa“ dovoljno za glavno jelo, tj. dugometražni film
(iako to traje jedva nekih 70-ak minuta) i u smislu gledalačkog užitka moglo se
tu pružiti više, dinamičnije, zanimljivije.
Uz sve zamerke na tretman
teme i ideja, stilski je ovo zadivljujuće. Reditelj Momir Milošević u svojim dosadašnjim kratkim filmovima (a pre svega MRAK i MRKLI MRAK, ali i INTENZIVNI UDARAC U GLAVU) pokazao je sklonost ka hororu i mračnoj tematici, kao i hvale vrednu vizuelnu kulturu, ali - što je u njegovoj generaciji prilično retko, naročito među žanrovcima - i izrazite ambicije u pravcu građenja karaktera i istraživanja međuljudskih odnosa, uz manje ili više krvoliptanja. Od Momira imam umereno visoka
očekivanja i sa pažnjom ću pratiti njegove naredne projekte.
OTVORENA u bioskope kreće 29. septembra:
overite je tamo dok možete.
PS: OTVORENA je dobila spec. nagradu na Festivalu filmskog
scenarija u Vrnjačkoj Banji. To je lepo. Mada, kad pogledam koji su još „filmovi“
tu dobili glavne nagrade, ne znam baš koliku to sve težinu ima...
PPS: Zbog elemenata psiho-nadreal-horora ovo je naslov koji će dobiti detaljniju analizu u apdejtovanoj verziji moje knjige o srpskom (a sada i svekolikom ex-Yu) hororu, tako da je ovaj šturi rivju samo skica u tom pravcu. Tom prilikom ću i raščistiti s nekim stvarima oko kojih za sada, nakon jednog gledanja, nisam sasvim siguran.
PPPS: Ovde možete pogledati insert iz pomenutog kratkog filma INTENZIVNI UDARAC U GLAVU u kojem se načas javlja i Nenad Bekvalac, a u ubilačkoj ulozi je Dragan Mićanović:
PPPS: Ovde možete pogledati insert iz pomenutog kratkog filma INTENZIVNI UDARAC U GLAVU u kojem se načas javlja i Nenad Bekvalac, a u ubilačkoj ulozi je Dragan Mićanović:
