evo nekih okej i ne tako okej novih filmova koji mi nisu inspirativni za širu priču, a opet, nekoga će možda zanimati oni, ili bar moj sažeti sud o njima.
BATTLE OF LOS ANGELES
USA, 11
** 2
sasvim predvidivo, ovo je tipičan američki schweinerei u slavu njihove bajne vojske i njenih copina koje partizanskom borbom uspevaju da poraze svemirske marince, odnosno nekakva čuda koja prelete pola kosmosa samo da bi se na zemlji akali sa nama u rovovskoj borbi i tete-a-tete puškaranju, umesto da odrade poso onako kako to civilizovani narodi rade: iz vazduha, sa bezbedne udaljenosti, i bez direktnog kombata. sad, otkud uopšte američkim vojnicima sposobnost da se bore prsa u prsa, kad već decenijama svoje ratove izvode bombardovanjem svisoka, daleko izvan dometa 'neposlušnih' – ne se znaje. ipak je sve ovo 'samo kao na filmu' propaganda. to što su protivnici vanzemaljci, i to skroz-naskroz zli, olakšava priču, i svodi je na debilnu, neironičnu, jednodimenzionalnu varijaciju na fašistoidni hajnlajnov roman svemirski vojnici. kao takva, ova varijacija je inferiorna na svim zamislivim nivoima u odnosu na maestralno neprejebivu verhovenizaciju te tematike.
'likovi' su neraspoznatljive i nebitne karikature, empatije nema pa tako ni drame ni involvementa, i sve što preostaje jeste da uživamo u to malo prizora masovnog uništenja, explozija i razaranja po predgrađima LA-ja. efekti nisu loši. no, razočarava što su alieni underdeveloped, i vizuelno (jedva ih i spazimo kako valja) i motivacijski (šta oni uopšte oće, i zašto na ovako glup način?). ukratko, ako niste amerikanac, i ako imate IQ veći od 85, nema potrebe da ovo gledate, sem zbog nešto malo efekata i pirot-tehnike.
SOURCE CODE
USA, 11
*** 3-
ovo je prijalo dok je trajalo, ali sa distance od nekoliko nedelja polagano iščezava iz uma kao jedan pristojan, gledljiv, umereno simpatičan filmić, koji međutim nema trajnijih kvaliteta niti ne znam kako memorabilnih momenata. pritom, ja imam problem sa svim filmovima koji se bave putem kroz vreme, menjanjem prošlosti i sl. (kad bolje razmislim, rekao bih da ne postoji NIJEDAN s tom temom koji baš posebno cenim), i čini mi se da se ni ovaj nije najbolje izborio sa neminovnim paradoxima uključenim u te rabote – mada, barem dok traje, ima pristojnu dinamiku i saspens koji gura stvari napred (i ne pruža mnogo prilike za razmišljanje i preispitivanje), a ima i zanimljivih vizuelnih rešenja. zapažam da doni darko postaje sve darker & darker, mogo bi da igra osamu bin ladena u nekoj od apkaming adaptacija njegove upravo 'slavno' okončane asasinacije. istina, meni bi zabavnije bilo da gledam neki islamski SOURCE CODE u kome musli-naučnici i tehničari pokušavaju da preokrenu istoriju i spreče da im američki specijalci sjebu osamu, ali... teško da će to da se snimi.
THE EAGLE
USA/UK, 11
**(*) 3-
pristojna, ali konvencionalizovana i kablo-televizovana varijanta exkurzije u krajeve srodne onima viđenim u remek-delu VALHALLA RISING. mladi vođa jedne rimske legije kreće u divlju i neispitanu teritoriju, samo sa robom-domorocem kao vodičem, u potrazi za nestalom legijom (ne njegovom), te očevom i nacionalnom čašću. iako čujemo mnogo toga jezivog i mističnog o tamošnjim stanovnicima koji jedu živu decu sasve cipele (if any) pa čak i cele rimske vojnike pretekle od asterixa, jednom kad se 'naši' nađu na njinoj teritoriji, ne vidimo bogzna šta tako strašno i opasno od njih. relativno lako im se ušunjaju, otkriju šta treba otkriti, isprave šta treba ispraviti, povrate šta treba povratiti, i sve se okonča lepo i jasno i hepiendovski.
no, ambijent pradrevne britanije (i škotske) je privlačan, ima tu lepih lokacija (ali ništa VALHALLA-nivoa, ni u slici, a kamo li u zvuku; but, beggars can't be choosers, ko voli te planinčine u izmaglici, ima toga i ovde). odnos između rimskog šefa i domaćeg roba je umereno zanimljiv, iako i on u suštini holivudizovan. naravno, baš kao ni u američkim savremenim filmovima, niko ni na tren ne ulazi u PRAVO okupatora i kolonizatora da uopšte bude tu gde jeste: podrazumeva se da je okej da nekakvi rimljani zaposedaju nekakva brda i šume iljadama kilometra daleko od rima, a da su lokalci – nekakvi divljaci i primitivci kojima su ovi došli da grade puteve i kanalizaciju. ko je sklon političkom čitanju, može da rim zameni amerikom, a staru škotsku nekom od njinih novih kolonija, pa da razmatra odnos prema kooperativnim i onim drugim domorocima, itsl.
MAYAK aka The Lighthouse
RUS, 06
** 2+
ko voli brdsko-planinske predele u izmaglici, blatu, kišici, dimu i vatri... ima tih slika napretek ovde. u dugim kadrovima.
ko voli linearnu i jasnu naraciju – ko, šta, gde, zašto, dokle više...? – bolje nek zaobiđe. neki cinik bi mogo reći da je ovo 'kako mala đokinica zamišlja artsy film', i možda ne bi bio previše u krivu, ali... ima ovde mestimičnih vizuelnih kvaliteta, i ponešto atmosfere, koji prevazilaze puku fotogeničnost predela, iako ostajem oprezan da ovo nazovem filmmejkingom u nekom punom smislu reči. uostalom, ovo je 'režirala' žena, pa je time sve jasnije.
u suštini, daju nam se neki fragmenti duboke pozadine nekog rata – bez specifikacije, dekontextualizovano – a u toj planinskoj zabiti posmatramo fragmente iz života nekih osoba koje ne bih mogao nazvati karakterima, budući da o njima ne saznamo praktično – ništa. stoga je ovo nešto kao poetizovani, sub-tarkovski stilizovani dokumentarac iz koga su izvađeni svi fakti (fill in the blanks – and blanks is all you'll get here), ili pak kao pesma iz koje su povađene sve imenice.
--- u idućem nastavku, ko u nekom vicu, sreću se japanac, španac, englez i ghoul. naravno, na kraju ghoul ispada najpametniji! ---
