Kao
što ja to uvek ponekad kažem: Niko još
nije uspeo da napravi tako loš sajam knjiga da ja na njemu ne nađem bar neku
knjigu za sebe. A to, evo, važi i za najnoviji, niški. Ujedno podsećam na
moje izveštaje sa niškog
iz 2011. i sa onog iz
2010. (kada sam baš ja bio pin-up maskota događaja)!
Naravno,
kao i svake godine u ovom milenijumu, i ove sam prethodno obišao veliki, beogradski sajam (pa čak nešto malo i učestvovao
kao gost na njemu), o čemu ste, kao i o mom
bogatom plenu, već izvešteni na ovom blogu. U poređenju s njim, ovaj
niški nije čak ni pitino dete, već samo patetična mrvica koja mora da deprimira
čoveka ne samo količinom nego i kakvoćom ponude, jer osim nekoliko vrednih
giganata (Službeni glasnik, CLIO, Zavod za udžbenike i sl), većinu ostatka čine
kič, šund, šarenilo, "hitovi" za žene i decu, preprodavci najnižeg
zajedničkog imenitelja, popovi i sektaši, desničari svih provenijencija i tako
neki frikšou-kripšou likovi, uz ponekog od upornijih antkivara.
Svestan
toga, i spreman na to, ipak nisam mogao da pomalo ne budem dotaknut čemernim
mislima. A još me jedan preprodavac pita: "Kako ste?" Ja mu kažem:
"Deprimirano... Ponuda je – nikad gora!" A on će stoički: "Tako
je kako je." Indeed.
Žali
mi se jedan simpatičan čikica-antikvar, od koga sam pre par godina kupio
komplet Bulgakova i od tad me redovno pozdravlja najsrdačnije, ko rođenoga,
kadgod ga vidim; kaže, od ove godine mora da plaća čak i propusnicu za
učesnika/izlagača (300 din), a zauzvrat ne može da izmoli čak ni da u WC
velelepno renovirane hale Čair stave malo tečnog sapuna da ne bi ruke prao
golom vodom!
Na
štandu Otvorene knjige (to su oni
što su izdali srednje-solidnu antologiju HOROR PRIČE, kao i Luisovog MONAHA,
Stokerovu DAMU S VELOM itd) vidim novo izdanje: FANTASTIČNE PRIČE. Prodavac je
istovremeno i prevodilac, kako izgleda, jer je dok sam ja tu stajao dvema
curicama objašnjavao kakve je muke imao prevodeći MONAHA ("dobro, batice,
u redu, imaš rečenicu na dve stranice, ali šta si ti time zapravo hteo da
kažeš, a?"). Mene je našao da ubeđuje da se sve to, u FANTASTIČNIM
PRIČAMA, po prvi put javlja u srpskom prevodu. Ja u sadržaju prepoznam barem
polovinu naslova za koje znam da već postoje na srpskom, ali nisam sklon da se
raspravljam sa polusvetom, pa samo vratim knjigu na štand. Sadržaj ovoga je
zbrda-zdola, isto kao i HOROR PRIČE: bez vidljivog kriterijuma, ali po principu
ćorave koke, ima tu i solidnih naslova, pa ko ne može da ih čita u originalu,
može da okuša sreću sa ovim. Vidim, recimo, da je preveo VELIKOG BOGA PANA od
Makena (kod njega: Mahen). Stavio je i BOJU IZVAN OVOG SVEMIRA, ali listajući
taj prevod zapažam da je srednje-žalostan. "Blasted heath" je u ovom
prevodu "uništena livada", pa vi sad vidite, i žalite se da vam je
NEKRONOMIKON skup...
Odem
onda do Službenog glasnika, nameran
da kupim SABRANE PRIČE Hulija Kortasara, kiklopsko izdanje u dva toma od oko
1300 strana ukupno, koje zbog te mase nisam hteo da vučem čak iz Beograda,
znajući da će mi doći ovde, na noge. Kad tamo, a ono – ispade da radnica na
štandu "nema šifru" za tu knjigu, ne može sada da mi je proda, nego da
se vratim tek narednih dana. Pa nemoj me
zajebavati! Još malo ubeđivanja s njom, ali ne pomaže. Ne može, pa ne može.
Pitam je za jedan drugi naslov: ona me tužno gleda – "Ja sam ovde samo za
Sajam." Kao, ja nisam odavde. Nema veze, kokoško, sam ću se snaći. Malo
kasnije, skoro slučajno, oči mi privuče baš ta knjiga, stavljena visoko iznad
nje.
Nerviram se
što ću, izgleda, morati da nekome ovde ostavljam pare da mi knjige kupi
narednih dana, i da se akam s tim preuzimanjem, jer ovi nisu tehnički spremni
došli na sajam, i odvraćaju zainteresovane mušterije zbog ovakvih gluposti,
Srećom, malo kasnije tu spazim jednu drugu radnicu-službenicu, pa okušam sreću
i s njom, i uz malo cimanja, jedan njen telefonski poziv u ko zna koju Centralu
kasnije, smiluju se da mi uzmu iz ruku dve crvene za ove dve knjižurine, kad sam baš tol'ko zapeo! Baš me čudi
ovakva neozbiljnost od inače najboljeg i najozbiljnijeg živog izdavača u
Srbiji!
No, dosta je
impresija, da vidimo koje sam naslove doteglio sa sobom iz Niša u Banju:
SABRANE PRIČE 1 & 2 – Hulio Kortasar
Službeni
glasnik, 2012.
1890 din.
Čito
sam mu samo par priča do sada, i sad planiram da taj propust ispravim, jer
javlja mi se da vredi truda (i para).
ŽIVI POKOJNIK – Vesna Marjanović, Deksa
Pantalejski
Ilustrovao: Mladen
Anđelković
Službeni
glasnik, 2012.
650 din.
Kakav spoj:
jedna etnološkinja i jedan kafedžija između istih korica, pišu o vampirima! Prvi
deo čini studija "Predstave o vampiru" dok drugi deo čini novela "Upitaj
Mrak". A sve to ilustrovano sa par kolor crteža čiji se uvećani detalji
zatim recikliraju kroz čitavu knjigu. Mada imam obilje literature o vampirima u
Srba, kupio sam i ovo, da se nađe – naravno, zbog prve polovine knjige, mada,
naravno, kad je već tu, baciću pogled i na Deksino vampirovanje.
Kod
Klija (CLIO) sam dobio neki manji
popust, kao "njihov" autor, pa sam za 1500 din. kupio dve knjige koje
će mi možda trebati za posao:
ESTETIKA FILMA
Žak Omon, Alen Bergala, Mišel Mari, Mark Verne
tvrdi povez sa
omotnicom, latinica
F 14,5 x 21, S 320
ANALIZA FILM(OV)A
Žak Omon,
Mišel Mari
tvrdi povez sa
omotnicom, latinica
F 14,5 x
241, S 312.
Na
jednom drugom šarenom preprodavačkom štandu nađoh još nešto što bi moglo biti
od izvesne koristi za moje predstojeće planove:
DRAMATURGIJA IGRANOG FILMA – Petrit Imami
NNK
INTERNATIONAL, 2012
Format: 24
cm, 310 str, broširani povez
1000 din.
Udžbenik o
dramaturgiji profesora FDU, Petrita Imamija. Dao sam celu jednu crvenu za
knjigu nikakvog dizajna, papira, štampe... Tokom kasnijeg prelistavanja u busu,
na vrlo malom i slučajnom uzorku, uočio sam nekih 15-20 grešaka - negde su
typos (METROPILIS; POLIVERNI POLIVAČ... Spajk Lik), česte su netačne transkripcije imena (Krišton umesto Krajton)
pa čak i bizarne verzije naslova vrlo poznatih filmova (npr. prvo pominje
PRINOŠENJE ŽRTVE - a onda u zagradi doda da je taj Tarkovski kod nas igrao kao ŽRTVOVANJE)...
Vrlo neozbiljno i inače, a naročito pogubno u nečemu što treba da se koristi
kao UDŽBENIK! Malo više pažnje i ozbiljnije lekture ne bi bilo na odmet...
Kod
antikvara sam kupio dve knjižice za sitne pare:
ZLOČINI U LOGORU JASENOVAC
Zemaljska
komisija Hrvatske za utvrđivanje zločina okupatora i njihovih pomagača 1945
/Besjeda Banja Luka 2000,
100 din.
dokumenti,
fototipsko izdanje, potpuno novo, mek povez, latinica, ilustrovano (c-b),
dvojezično srpsko /engleski XXIX + 81 strana + 120 strana
KOLEKCIONAR – Džon Fauls
200 din.
Ovaj odličan
roman čitao sam, pozajmljen, pre 20 godina, i mada u načelu knjige pisane na
engleskom ne držim u srpskom prevodu ako baš ne moram, ovde sam popustio pred
tom cenom i kupio je sebi za neku predstojeću reprizu.
I
to mu beše to.
Te
večeri kad sam ja bio u Čairu, u 18h je, na Sajmu, u okviru njihovog kulturnoumetničkog programa, bila
nekakva promocija DVERI (!). Taj
dragoceni biser kulturnog uzdizanja morao sam da propustim jer je u 19h, u
Narodnoj biblioteci, bio Goran Skrobonja sa svojim odbeglim Hitlerom (SIVI VUK), vampirima i vampiricama, pa
odoh na to umesto na OVO!
Sajam
je otvoren do 28. novembra, a ulaznica košta 100 din.
