**
2-
hrvatski KRVOPIJCI neizvežbanom oku mogu da deluju kao naivni, benigni filmić koji je još krajem 80ih bio beznadežno zastareo i irelevantan a koji je danas možda samo obojen jednom nenamernom patinom jugonostalgije i onih dana kada su zagrebačkom policijom vladali srpski kadrovi.
međutim, pronicljiviji pogled u filmu otkriva skrivenu agendu uperenu protiv same srži srpskog nacionalnog bića – odnosno njegove drevne veze i ponosa zbog reči 'vampir', navodno jedine srpske reči koja se koristi širom sveta (paprika se, iz nekog razloga, ređe izvlači u ovakvim raspravama)! hrvati perfidno pokušavaju da ovim besramnim falsifikatom podriju opravdani ponos zbog 'reči koja odjekuje' a vezane za čuveni austrougarski dokumentovan slučaj sela kisiljevo iz 1735. godine. da bi doakali praktično jedinoj srpskoj pretenziju na belosvetsku slavu, hrvati ovim filmom plasiraju priču o nekakvom svom slučaju vampirizma iz 1587. godine – neskromno pokušavajući da za skoro 150 godina 'preteknu' srbe! nije nimalo slučajn oda se ovaj film javlja baš 1989., kao reakcija na srpsku proslavu 500 godina od kosovske bitke, te velelepnog šotrinog spektakla. SELJAČKA BUNA je bila odavno snimljena – od strane istog reditelja koji je posle namerno uzeo najlepšu srpsku narodnu pesmu – 'Banović Strahinja' – samo kako bi je oskrnavio i naudio srpskoj tradiciji tim debilnim filmom, pa pošto nemaju istoriju kojom bi mu parirali, hrvati posežu za fikcijom i falsifikatom. 'ha, srbi imali vampire 1735-te? pih! hrvati su ih imali 1587-me! i još veštice, pride. i lovce na veštice.'
anticipacija srpsko-hrvatskog sukoba vidi se na još nekoliko mesta, kroz 'detalje' (neprimetne za naivnog gledaoca, ali ne i za Ghoula!). npr. policajac koji zaustavlja 'hrvatskog intelektualca' na groblju – izgleda kao srbin iz karikature (debeo i brkat i sa neizbežnim toki-vokijem) i očigledna je parodija onoga što su hrvati tada doživljavali kao 'represivni element'. (nenamerna ironija nalazi se u činjenici da 'hrvatskog intelektualca' u filmu tumači zadrto-nacionalistički, srbendistički glumac danilo lazović!)
pored toga, u jednom momentu jedan od likova maše glogovim kocem, i kaže: 'ha, vidi ga, prepilio bi i tenk!' a zna se u čijim rukama su tada tenkovi bili! te reči imaju naročitu težinu jer ih izgovara zagorac, dakle, esencija hrvatštine. on je hrvat, naravno, jer prisustvo srba u filmu nagovešteno je jedino kroz jednu srpsku lobanju iz jasenovca koja krasi doktorov sto!
na žalost, osim povoda za ovakva i njima slična 'tumačenja', KRVOPIJCI imaju malo toga da ponude. hrvati su oduvek bili neverovatno NAIVNI u svom pristupu fantastici: s IZBAVITELJEM im se još nekako i posrećilo pa ta naivna bajka-antiutopija uz žmurenje na jedno oko još i može da se pogleda; ali po 'ozbiljnosti' pristupa hororu, KRVOPIJCI se mogu porediti samo sa GOSTIMA IZ GALAKSIJE. koliko su i kakav su GOSTI SF, toliki su i takav su KRVOPICI – horor! mada groteske i detinjarija nema baš u tako sramotnim količinama kao u GOSTIMA, KRVOPICI se odlikuju vrlo trapavim disbalansom između 'ozbiljnosti' i nesigurnih, teturavih pokušaja komike (naročito kad u igru uđu 2 zatucana ruralca od kojih je jedan kao zagorski obelix!). po svojoj nekoherentnoj, sumnjivoj intonaciji koja je stalno na ivici samo-parodije, ovo je najsrodnije našem PUNOM MESECU NAD BEOGRADOM.
eto, prokleti bili, hrvati su nas i u tome pretekli: pre nas su snimili film koji se ladno mogo zvati PUN MESEC NAD ZAGREBOM, a skoro isto toliko je glup kao kresojin 'horor' (mada barem nema zločinačku 'muziku' pilota nego neko neslušljivo, ali ne previše iritantno synth sranje kornelijusa kovačusa).
sad tek počinjem da uviđam pattern: kad su hrvati pravili DOBRE filmove fantastike (kao što su IZBAVITELJ ili RITAM ZLOČINA) – oni su bili etnički čisti, sa hrvatima u glavnim ulogama. s druge pak strane, kad god su hrvati hteli da, iz samo sebi znanih razloga, snime glup film fantastike (odnosno – fantastično glup film), oni su za glavnu ulogu uzimali nekog velikana srpskog glumišta, kako bi nam se osvetili i izvrgli ga ruglu. tako je u GOSTIMA ljubiša samardžić morao da govori na jekavici i glupira se ko nikad, a u KRVOPICIMA su našli da nam skrnave sećanje na velikog srbina, danila lazovića! :(
o, ima li kraja njihovim zločinima? zar im baš ništa nije sveto?
PS: na vizuelnom planu film se odlikuje nesnosno bleštavim reflektorima koji sijaju kroz tu veštačku magluštinu kao da neće svanuti sutra! to je kao da je neko video bavinog BARON BLOOD, pa rešio da ga apstejdžuje i odvrne i maglu i svetla na 11/10. strašno. zaslepljujuća glupost.
PPS: a zahvaljujući spoljnom saradniku, a. bečanoviću, evo i sledeće iluminacije koja otkriva da ovo uopšte nisu naivne stvari. citiram cenjenog kolegu iz bara, CG:
Bio si na dobrom tragu, ali si previdio ključnu stvar: da je ovdje žrtva hrvatski film. Zar to nije simptomatično, indikativno i znakovito, zar može biti slučajno, neintencionalno i nenamjerno da su SF i fantastique filmove u Hrvatskoj snimali Crnogorci, Bulajić (Rat, Čovjek koga treba ubiti), Papić (Izbavitelj) i Vukotić (Sedmi kontinent, Gosti iz galaksije), a horore - Srbi, to jest dotični Šorak? Nisu tu bila čista posla!
