Posle poduže pauze, izašao je novi
broj LIBARTESA,
magazina za umetnost, kulturu i društvena pitanja. Tema ovog broja je STRAH, pa je stoga logično da veći deo
sadržaja može biti zanimljiv ljubiteljima horora
– a još je logičnije da se i dr Ghoul
neizbežno našao u sadržaju ovog broja, sa čak dva priloga.
Jedno je odlomak iz mog podužeg rada
na temu „Horor u teoriji na srpskom
jeziku“, koji je svojevremeno izašao u akademskom časopisu Književna istorija, a zatim se našao u mom
doktoratu, što će reći, naposletku, i u Poetici horora.
Drugi prilog je opširan intervju sa
mnom, koji je radio Miloš Cvetković.
Moram reći da je ovo jedan od najboljih intervjua koje sam u životu do sada
dao, a tome poprilično imate zahvaliti i zapitkivaču, čija su pitanja bila
nekonvencionalna, neuobičajena, a dobro promišljena i inspirativna. Evo šta me
je on pitao:
- Kakav je tvoj stav
spram akademskih radova i njihovog mesta među širom čitalačkom publikom...?
- Oba tvoja romana, i Naživo i Zavodnik, napisana su iz prvog lica. Zbog čega?
- Da li si razmišljao o pisanju romana (iz prvog lica)
čiji bi protagonista bio neko ko je radikalno drugačiji od tebe?
- Da li postoje autori čija dela iznimno voliš i ceniš
isključivo kao čitalac, ali se ne pronalaziš u njima kao autor koji bi
mogao/želeo da napiše nešto slično?
- Postoji li neki
iracionalni strah iz detinjstva koji je i dalje sa tobom, makar u smislu toga da te intrigira zašto te je nešto nekada plašilo, i koliko zapravo pišeš o
sopstvenim strahovima, bilo detinjim bilo i dalje prisutnim?
- Da li bi mogao da navedeš neke od romana ili priča koje
nikako žanrovski ne bi okarakterisao kao horor, ali koji kod tebe proizvode
snažnu emociju užasa, i šta ta dela zapravo imaju zajedničko?
- Kad je reč o horor
književnosti, dela kojeg stranog autora bi voleo da najzad vidiš prevedena na
srpski?
- Kako vidiš budućnost horora u Srbiji (u akademskom,
pop-kulturnom i svakom drugom smislu)?
- Postoji li nešto što
želiš da napišeš odnosno realizuješ, ali to iz određenih razloga još uvek nije
ostvarivo. Dakle, neka varijanta „projekta iz snova“, da li bi nam makar
nagovestio šta je to?
Šta sam mu ja iscrpno odgovorio na
ova pitanja, pogledajte u magazinu.
Ispod je kompletan sadržaj broja.
Moji prilozi su linkovani dole, pa
samo kliknite.
Sadržaj XII broja
Strašni
Libartes
decembar 2018.
Reč i misao:
Jelena Dimitrijević se može čitati i
kao školska spisateljica
Film i misao:
Đorđe Bajić – Fobije na filmu
Andrea Stojanović – Babaduk
Intervju:
Vladimir Tagić – Mi smo prerano
shvatili da je svaka promena nemoguća
Ivana Nešić – U moru glasova, niko
nam ne garantuje da će se baš naš čuti
Dragan Todorović – Danas je
novinarstvo čista i najprostija propaganda!
Olivera Đurđević – Ne može se pobeći
od straha, ne može se pobeći od biografije!
Misao o društvu: Adriana
Zaharijević – Brazilsko proleće
Prostor i oblik: Nekoliko reči o
strašnoj arhitekturi
Muzika i misao: Isidor Igić –
Kuće strave
Mesta i ljudi: Enesa Mahmić –
Samostalnim putovanjem protiv strahova
Proza:
Pavle Zelić – Rođen spreman,
Ivana Maksić – Bauk komunizma,
Ivana Milaković – Bubeštije,
Miloš Petrik – Monstrum,
Goran Segedinac – Glad,
Filip Rogović – Mrak,
Sanja Pavošević Alisa – F-139
Poezija:
Ana Seferović,
Odsustvo je tok svesti
Vladan Šipovac, Rodna mjesta su
grobna mjesta
Siniša Stojanović, Strah od vukova
Fragmenti: Cave canem! ili
Strašne misli Svetolika Jozića
Fotografija: Tamara Šuškić, Andreje
Momčilović
Crtež: Vanja Čanković, Saša
Džino, Miloš Ilić, proces crtanja (Searching for a perfection)
***
Čitav ovaj broj imate onlajn, pa sve
gorenavedene stvari možete čitati ako odete OVDE. Slobodno kliknite, ne bojte se...