Važno obaveštenje za sve ljubitelje
mraka, ludila, delirijuma, košmara – naročito onda kada su ovi originalno i
moćno estetski uobličeni: nipošto ne propustite najnoviji broj Stripoteke (tačnije, br. 1155), u kojem
možete naći kompletan strip album IZVEŠTAJ O SLEPIMA velikog
argentinskog umetnika, Alberta Breće.
Ovaj strip je zasnovan na istoimenoj
deonici romana Ernesta Sabata O JUNACIMA I GROBOVIMA ali mu, za razliku od
većine drugih strip-adaptacija književnih klasika, nije neophodno oslanjanje na
respektabilniju umetnost i poznatije delo kako bi, posredno, zadobio auru nečeg
većeg i dubljeg od onog što jeste: ovaj strip je, nezavisno od predloška,
naprosto izuzetno umetničko delo samo po sebi.
Ako postoji nešto što fali čak i
najvećim predstavnicima umetnosti horor stripa o kojima sam do sada pisao (npr.
Korbenovi i Minjolini radovi, DILAN DOG, itd.) onda je to – atmosfera. Naravno,
ima je tamo, u manjoj ili većoj meri, ali najčešće je kompromitovana potrebom
da se ne prekida, bar ne zadugo, sa akcijom, da se čitalac slučajno ne ugnjavi
sa previše kadrova na kojima neko nešto ne blebeće ili radi.
U komercijalnom stripu stalno mora da se nešto
konkretno dešava, da se negde jurca,
beži, viče, pada, ubija; a tome treba dodati i neprestanu potrebu da ta
dešavanja budu senzacionalistička:
sisate dame, zubata čudovišta nakaznih, detaljno prikazanih fizionomija,
otkinute glave, mlazevi krvi itsl.
Horor je, na zapadu, već toliko dugo
poistovećen sa splaterom da je taj brak danas već prihvaćen kao
samopodrazumevajući, odnosno neupitan. To su, u svesti većine, a naročito u pop
kulturi, sinonimi. Horor = splater / slešer. Ako nema pljuštanja krvi i
jurcanja hladnim oružjem – nema horora.
E, pa – neće biti. Ovaj Brećin strip album savršeno
pokazuje da je prava strava negde drugde: u mraku, u najcrnjoj tmini, ili bar u
senkama, gde su stvari tek nagoveštene, jedva skicirane, poluopažene, nejasne i
baš zbog toga dvostruko moćnije i strašnije od svih plastično iskeženih zveri i
nakaza, ogoljenih pod crtačkim reflektorima do poslednje kandžice i komadića
krljušti, do poslednje bradavice i rupice u ljigavoj koži.
Iako vrstan crtač, Breća ne robuje foto-realizmu
ogromne većine strip industrije, već autorski, smelo, čak ludački hrabro, ide u
apstrakciju, i pruža strip koji je manje crtan a više – slikan. I to slikan
korišćenjem višestrukih tehnika čiji je zajednički imenitelj – razbijanje
figuracije, rastakanje tzv. realizma, distorzija obličja i svođenje svega na
primarne činioce, na osnovne konstitutivne elemente.
Tako, krajnji rezultat najviše
podseća na strip-verziju Kabineta doktora
Kaligarija koju je naslikao Pikaso nakon što se nagutao LSD-a i načitao
Ligotija.
Zaplet je minimalan, i 50 strana ovog albuma može
se lako prepričati u par rečenica. Glavni junak naprasno stekne fiksaciju
svetom slepih: on slepce doživljava kao fascinantnu, istovremeno odbojnu i baš
zato privlačnu vrstu pod-ljudi hladne lepljive kože i neodređene mistike za
koje sluti da predstavljaju zaseban, paralelni, podzemni svet – i rešava da im
se po svaku cenu približi, da spozna carstvo tame u kojem obitavaju.
Kada
njegov prijatelj nesrećnim slučajem izgubi vid, ovaj krene da ga prati i da
čeka da sekta slepih načini prve korake kako bi ovoga zavrbovala... A onda i
ovaj naš krene za njima, kroz lavirinte tame...
Lavkraft je, svojevremeno, s pravom isticao atmosferu kao vrhunski kvalitet dobrog
horora, ali je retko uspevao da dosegne visine Blekvudovih „Vrba“ i da svoje
zaplete, porobljene i ograničene zahtevima palp magazina, rastoči toliko da se
rasplinu u apstrakciji. Taj ideal daleko je bolje dosegao Lavkraftov jedini
pravi naslednik, Tomas Ligoti, čijeg
sam PISARA
TAME nedavno doveo u Orfelinovu ediciju „Poetika strave“.
I zaista, nimalo ne čudi da je Brećin strip fundamentalno lavkraftovski – jer ipak
je upravo ovaj umetnik zaslužan za daleko najvernije strip-adaptacije HPL-ovih
dela koje iko ikada nacrtao.
Njegovi LOS
MITOS DE CTHULHU su apsolutni masterpis horor umetnosti u stripu čak i
nevezano za Lavkrafta, naprosto to je toliko genijalno košmarno vizuelno
fascinantno čak i ako se gleda izvan svakog poređenja sa književnim predloškom,
ali što je još lepše – i u smislu adaptacije duha lavkraftovske strave, to u svetu nema premca.
Tim više raduje ovaj broj Stripoteke, jer već na prvoj strani, u okviru kratkog prigodnog
teksta o Breći, najavljuje se da će Darkvud
tokom iduće godine (verovatno negde oko Sajma knjiga) izbaciti ne samo KTULU
MITOVE nego i integralni album MORTA CINDERA, još jednog prvorazrednog
mračno-hororičnog stripa koji je Breća crtao (i slikao)!
IZVEŠTAJ O SLEPIMA je fundamentalno ligotijevski u svom insistiranju na tami, u svojoj razularenoj košmarnosti koja ni ne pokušava da bude „opravdana“ nekakvim
tzv. zdravorazumskim logikama i motivacijama, u korišćenju unapred-izgubljenog protagoniste vođenog iracionalnim težnjama, u nalaženju užasa usred urbane monotonije i ispod najprozaičnijih
lokacija – pustih stanova, beskrajnih hodnika, ruševnih kuća na periferiji
i u potpunom crnilu svetonazora koji
se prepliće sa tim zastrašujućim slikama.
Ako ste ikada sumnjali da se ugođaj košmara može
efikasno i bez ostatka preneti slikovnim jezikom stripa, ne sumnjajte više nego
pohitajte na kioske ili u striparnice i kupite sebi što pre Stripoteku br. 1155 sa albumom IZVEŠTAJ
O SLEPIMA jer tu ćete otkriti možda dosad neslućene izražajne mogućnosti
medijuma koji se često smatra umetnički infeoriornim, infantilnim,
drugorazrednim, itsl.
IZVEŠTAJ O
SLEPIMA je zrelo, slojevito, opsesivno, zastrašujuće i zadivljujuće umetničko
delo iz pera jednog od najvećih umetnika stripa koji je ikada živeo. Ovo je
horor potpuno izvan uobičajenih BAU-BAU babaroga, klanja i vrištanja sisatih
djeva – ovo je kosmička strava (da, u svojim finalnim stranama strip odlazi
mnogo dalje od ovozemaljskih užasa) kakva je retko kad bila zarobljena u slici
– a sve to, zahvaljujući Darkvudu i Stripoteci,
za smiješnih 150 dinara!
Šta još čekate? Da se ovo rasproda?
Ovaj broj Stripoteke
biće na kioscima još nekih 10-ak dana, a ko baš mnogo odocni neka ga posle
juri po striparnicama, Kupindima, Limundima i drugde.
Po'itajte odmah, zahvaljujte mi se kasnije.
