NOĆ VEŠTICA, naživo!

  

Neko slavi Noć veštica, neko tzv. Sv. Luku na svoju ruku...

Neko se maskira, a nekome maska i ne treba...

Neko se zajebava, a neko ladno ode na lice mesta, na lokacije gde je sniman legendarni Karpenterov masterpis, i otuda exkluzivno za ovaj blog pošalje slikoviti izveštaj!

 Mia, sestra mog drugara Vanje, čije ste artworke mogli gledati na ovom blogu, provela je svoj letnji raspust u sunčanoj Kaliforniji. Pošto je velika obožavateljka Karpenterovih dela (baš kao i njen batica), otišla je sa svojim dečkom na Ground Zero modernog slešera i otud poslala neke zadivljujuće fotke.

Iako ove slike dovoljno govore same za sebe, zamolio sam Miu da ih isprati kraćim tekstom, što je ona i učinila, pa joj se dvostruko zahvaljujem na celom ovom predivnom, hvale vrednom omažu genijalnom reditelju i njegovom remeku!

 KAKO SAM PROVELA LETNJI RASPUST 

by Mia (aka Sindi)

Pozno leto, Južna Pasadena. Još jedno sparno, pusto, nedeljno popodne. Kalifornijsko sunce probija se kroz visoke palme i hrastove koji su počeli da oblače svoje jesenje haljine. Bujno zelenilo polako počinje da se žuti i dobija po koji zlatni ukras.Tek ponekad, stidljivi cvrkut ptica-skrivalica i šum lišća na vetru, prekinu tu čudesnu tišinu.

Uberom stižemo do Mission ulice broj 1000. Obliva me hladan znoj. Trema... Uzbuđenje je sve jače. Nekada na drugoj adresi, Meridian Avenija broj 707, dobro poznata kuća sada ponosno stoji tik uz prugu. Umesto da bude srušena, zahvaljujući velikim poštovaocima ovog remek dela, čuvena kuća Majkla Majersa je premeštena na novu lokaciju.

Penjem se uz stepenice, prilazim vratima, virim kroz prozor. Nestvarno... Kao na filmu! Šunjam se oko kuće i dolazim baš do onog prozora, kroz koji je mali Majkl, davne ’63., u kostimu klovna, krišom posmatrao svoju sestru.

Uzbuđenje je vrtoglavo raslo. Zbog toga što ovaj objekat nama (kao i vama koji ovo čitate) predstavlja mnogo više od stare, istrošene, prazne kućerine, morali smo da smislimo prilično dobar razlog kako bismo napustili ovo „sveto“ mesto i nastavili svoj lov na filmske lokacije.

Krenuli smo ali nas je iza kuće Majersovih čekalo prijatno iznenađenje! U pitanju je bio maleni muzej po imenu „Sugarmynt Gallery“. Sadržao je veliki broj fotografija upravo sa snimanja Halloween-a, čija je autorka Kim Gottlieb-Walker.

Ona je bila angažovana od strane Karpentera i Debre Hil da fotografiše filmske postavke ne samo Halloweena već i Magle, Bekstva iz Njujorka, Kristine kao i Halloween dvojke. Osim izlaganja, muzej svake nedelje organizuje filmske večeri, projekcije, kao i različita okupljanja posvećena horor filmovima.

Na svega pet minuta laganog hoda čekala nas je sledeća lokacija – Oxley ulica broj 1115. Dolazimo spremni na čuveni ćošak. Naravno, ništa nismo prepustili slučaju. 

U obližnjem Dollar store-u  kupili smo mini repliku bundeve. Ideja je bila da napravimo omaž fotografije Laurie Strod koja sedi na ogradi, ali bez da teglimo pravu, veliku bundevu kakvu ona ima u naručju. 

Međutim, na tremu kuće primetili smo nekoliko pravih bundeva i obaveštenje „Poslužite se, slikajte se kao Jamie  Lee Curtis i posle ih vratite na svoje mesto“.

Sale se, džentlmenski, sagao da podigne najveću bundevu za slikanje, kada je shvatio da su, na njegovu veliku sreću, samo verne replike, teške svega nekoliko grama. Ganula nas je činjenica da su vlasnici kuće toliko mislili na nas, fanove. 

Sela sam na isto mesto na kome je Lori sedela pre tačno četrdeset godina, sa velikom bundevom u rukama, dok je čekala svoju drugaricu da dođe po nju.

Osećala sam se veličanstveno. Sale je našao savršeni ugao slikanja. Detaljno analizirajući fotografije, primetili smo da je čak i pukotina u zidu identična kao i te davne 1978. godine!

Sledeća stanica – Montrose Avenija broj 1019. Nije baš da zvuči poznato, ali to je tačka lokacije žive ograde iza koje je provirio Majkl Majers. 

Pitali smo se zašto baš ta živa ograda, kad ih u Pasadeni ima na svakom koraku? Iznenada nam je sinulo! 

Skoro u svakoj ulici, osim ove, postoje ogromne palme koje bi razotkrile masku da se ipak ne radi o gradiću Haddonfield-u, u Ilinoisu.  

Magloviti San Francisko bio je naša krajnja destinacija. Pod „magloviti“ mislim na najmaglovitiji grad na svetu! Potpuno nam je bilo jasno zbog čega je Karpenter izabrao baš ovaj deo Kalifornije za snimanje svog filma Magla. Već sledećeg jutra rešili smo da obiđemo čuveni svetionik u kome je Stivi Vejn emitovala svoj radio program.

Svetionik je smešten na litici, u nacionalnom parku Point Reyes, koji bi trebalo da predstavlja Antonio Bay, fiktivni kalifornijski gradić. Vozili smo se severno od San Franciska, dok su se na putevima smenjivali magla i sunce. Pejzaž je bio očaravajuć!

Što smo bili bliži našoj lokaciji, magla je postajala sve gušća i belja. Baš kao na filmu! Izgledala je kao lavina koja se obrušava niz padine.

Posle iznenađujuće dugačkog puta, stigli smo do litice, od koje se do svetionika stiže pešačkom stazom. Na našu veliku žalost, naišli smo na obaveštenje da je svetionik privremeno zatvoren za posetioce zbog rekonstrukcije.

Naravno, rampa sa obaveštenjem i zabranom ulaska nije nas sprečila i obeshrabrila da na svoju ruku i sopstvenu odgovornost pokušamo da pronađemo svoj put do svetionika. Nismo bili jedini koji su tako razmišljali.

Nekoliko najradoznalijih posetilaca, uključujući i nas, nepokolebljivo je marširalo kroz maglu, kada se iz beline iznenada pojavio američki rendžer (ne Blejk) i počeo da urla na prisutne. Videlo se da mu nismo niti prvi niti poslednji preterano radoznali posetioci tog dana i da mu je svega dosta! Probali smo sa susedne litice da slikamo svetionik, ali bezuspešno. Uspeli smo samo da uživamo u nestvarnom maglovitom pejzažu, iznad hladnog i dubokog Pacifika.

* * *

A evo i kratkog videa koji je Mia snimila dahćući oko Majklove kuće:

            PS: Ono što nije uspela Mia, uspeo sam, zamalo, takoreći, ja! Uskoro sledi moj slikoviti izveštaj sa MAGLOM obavijenog svetionika na Point Rejsu...

            PPS: Podsećam vas da ovo nije prvi, a nadam se ni poslednji, gostujući horor putopis na ovom blogu. Podsetiću vas samo na neke ranije: obilazak Poovog groba - Pou u pohode; ili THE EXORCIST lokacije: ekskluzivne fotke; ili u crkvi i kriptama gde je snimano SVETO MESTO...

            Zato koristim i ovu priliku da prizovem sve koji ovo čitaju: ako imate neka slična iskustva, putešestvija po gotsko-hororičnim i horror-related lokacijama u zemlji i inostranstvu (stara groblja, puste kuće, ruševine, zidine, zamkovi; mesta na kojima su snimani poznati horor filmovi i sl.), ako imate svoje sopstvene fotke sa tih mesta i ako želite da to bude okačeno ovde – pišite mi na dogstar666 at yahoo dot com. 

            Neka vam je srećna i berićetna Noć veštica!

HALLOWEEN (2018)

**(*)

2+

            Na ovom blogu, a i šire, dobro je dokumentovano moje obožavanje originalne Karpenterove Noći veštica, koju smatram jednim od šačice sasvim savršenih i besprekornih „ni dlačica mi tu ne fali – čista perfekcija“ horor filmova u istoriji. To je ultimativni izraz formule „sveta jednostavnost“ kojoj se divim do imbecilnosti, a primenjena je tu sa genijalnošću kakva se užasno retko sreće... 

– i, uostalom, Karpenter je jedini reditelj na svetu koji je nju vrhunski primenio čak dvaput u karijeri (drugi put, naravno, u Stvoru), što nije uradio niko drugi: ni Krejven, ni Kronenberg, ni Huper, ni de Palma, ni Romero, ni Arđento... Uz sve moje divljenje prema pomenutima, niko od njih nije napravio „ovde nemam ama baš ni najmanju zamerku“ horor film dvaput u karijeri, a kamo li više od toga.

Inače, moj osvrt na taj perfektni Halloween imate OVDE, pa bacite oko ako ste u mogućnosti. Moje bljuvanje po rimejku by Rob Zombi čitajte OVDE.

            Dakle, taj film stoji kano klisurina i niti sam očekivao niti je bilo razloga za očekivanje da se sa ovim istoimenim nastavkom (!) priđe igde blizu toj genijalnosti. Zašto? Zato! Pre svega, druga je sad klima, druga vremena, drugačiji su filmotvorci, industrija, nije to više ono vreme koje je rodilo Karpentera, drugačije se sad prave filmovi, i za drugačiju publiku, ne možemo više ući u tu istu reku, taj tok koji nam je dao gorepomenute veličine, odnosno grdosije. 

Ko/Šta su današnji vodeći horor filmmejkeri? Del Toro i njegove šećerlemice i bljuzgava liciderska srca (jebali ga Pinokio i sve amfibije Amazona!)? Flanagan i njegova pipkanja u mraku? Džejms Van i njegove vašarske fore i fazoni za polusvet? Ovi neki bezimeni faund-futidž odradeci što se deru BU! i drmaju kameru do glavobolje? Ove neke ženice sa njiovim Jaba-Daba-Babaducima, američkim Marijama, XX hromozima? Nemojte me zajebavati. Svu tu žgadiju samo jedan, bilo koji, od gorenavedenih, može da pomete u mišju rupu. Jebi ga, kad mačori odu, ovakvi crkveni miševi kolo vodu...

            Ali nemam ni vremena ni volje da sad ponovo analiziram stanje u horor filmu danas – uostalom, kroz seciranje novog Helovina naziru se konture skoro svega što ne valja sa današnjim hororom. Evo, dosta je bilo okolišenja i prepreme terena, odmah ću vam reći.

             Ovaj današnji patetični Halloween napravili su ljudi koji horor niti poznaju niti vole, i namenili ga ljudima koji horor niti poznaju niti zaista vole. Od horor-vikendaša – horor vikendašima. ZATO ova budalaština danas mlati pare kao nenormalna, jer nije zaista HOROR, za useravanje u gaće, nego tako neki surogat, šećerna tabla umesto čokolade, zidarski podrig-parizer umesto prave domaće šunke, jeftina imitacija koja samo konzumentima sa jeftinijim ulaznicama i siromašnijim nepcima može da deluje kao „Prava stvar“.

            Da, ono što nas je odmah zabrinulo već na samu vest KO će da radi ovaj film (pogledajte mu minuli rad, pa recite jel to bila priprema za OVO) pokazalo se kao opravdana briga: taj baja kojem ni ime ne želim da pamtim horor ne zna, ne razume, i ne ume. Njegova režija je u najgorem promašena: scene zbrzane, bez osećaja za tempo, za naglasak, za ono karpenterovsko dugačko golicanje, onaj dugi peting sa klimaksom u pejofu – ovo je maltene ko trapavo klinačko vatanje na žurci, zbrzano, tamte vamte abre ubre, a ne onaj Love Craft koji je demonstrirao Karpo 1978 Godina.

            Scena Majklovog rempejdža po predgrađu – maznuta s početka H2 (1981) – prekratka je, nedovoljno hvata ugođaj tog ambijenta, šusterski nenadahnuto je izvedena (i Šotra bi, danas, ovo umeo ovako!) i – prekinuta prebrzo, taman kad je postala bar polu-zanimljiva. Scena u klozetu je okej, samo što bi se takva, ili bolja, mogla naći u bilo kom random slešeru u zadnjih 40 godina. I fali joj dobar pejof, jer zaginuće to dvoje u njoj krajnje je nemaštovito, neupečatljivo. A to je sve u prvoj trećini filma, kad se još čini da za ovo ima neke tanke nade. 

            Od svega što usledi kasnije jedino je u zamisli dobra još scena u kojoj strada Zagoreli Kreten, na travnjaku ispred kuće kojoj se pali-gasi senzor-svetlo. Set-ap je dobar: taj moron je prikazan kao toliko iritirajući gusan da sam čak i ja, po prirodi miran i samokontrolisan, u bioskopu spontano uskliknuo „Pa, daj, umri već jednom!“ – i to krene solidno, sa Majklom u senkama, pa u mraku, pa sad ga vidiš – sad ga ne vidiš... U rukama dobrog reditelja ovo je mogla da bude antologijska scena, jer Majkl i jeste pre svega to, babaduk, ovaj, babaroga iz mraka, ALI, dve stvari ovde sreću kvare.

1) Žrtva ovde je bolid kojem samo što nije na čelu tetovirano „Topovsko meso“ a na grlu isprekidana linija „Ovde seći“, dakle kreten telepromptovan iz Petka 13, V deo, a NE, kao kod Karpa, osoba za koju navijamo, kojoj želimo da preživi, da se spase, za koju strepimo. Ne, ovo je kartonski odrezak kojem želimo samo „Pa, daj, umri već jednom!“ A to baš i nije neki recept za stravu.

2) Čak i kad je tomu tako, dobar reditelj bi barem izmuzao maksimum iz postavke (što ovde nije učinjeno skroz) i, naravno, dao bi nam pejof u vidu zaista gnusne i bolne smrti „lika“ čija je jedina uloga ovde da što gadnije pogine. I kad je ovaj krenuo da se vere preko ograde sa šiljcima, rekoh (ovog puta, začudo, u sebi): „Oho-ho, to mi daj, Majkle, ne pričaj sa njim – nabodi ga!“ Međutim, šta umesto toga vidimo na velikim ekranima naših bioskopskih prijemnika? Majkl ga samo banalno bocne nožem u leđa (Šotra, molim te dođi i režiraj ovo!), njegova smrt se desi offscreen, u elipsi, a tek kasnije vidimo krajnji rezultat – njega nabodenog na ogradu, sa šiljkom koji mu viri iz usta.

Karpo bi, u ono vreme, to režiro tako što bi nam pokazao kako ga Majkl hvata za noge i vuče nadole, montažom detalja bi nagovestio njegovo nabadanje, bez krvi, čuli bismo krckanje lobanje koju probija šiljak i videli bismo kako se noge džilitaju sve sporije i sporije...

Kaningem ili neki njegov klon bi (idealno, uz pomoć Toma Savinija) prikazao kako šiljak momku prolazi kroz usta i izlazi kroz oko uz vodoskočić krvi.

Umesto toga, ovaj naš Nou-nejm (znam bre kako se zove, al neću da znam!) nam scenu prekine pre vremena, da bi nas „šokiro“ kasnije, sa jednom ili dve sekunde after-the-fact prizora. Uuuu, usro sam se, živ nisam gde se nalazim, žmarci mi samo klize niz kičmu!

Ali to je simptomatično za današnja vremena, kad je sveukupni američki (a i šire) horor sveden na vašarske jevtine fazone, na plitku zabavu, a ne na dubinsko uznemiravanje i potresanje. Horor film danas ne sme da uznemiri zadugo, nego samo nakratko, i mora da ima velike količine sira (cheese) a ne mesa, ili ne dô bog krvi!

Dakle, da ponovim i naglasim: ovo je film za one koji NE vole horor ili misle da ga vole, ali su zapravo površni fanovi koji su nestrpljivi, traže jeftinu zabavu i jeftine fazone, nikakav iskorak od formule, i da im se sve jasno nacrta, poželjno kroz dijalog, kao što se to ovde i čini: sa ovako bledunjavo-nikakvim kastom (gde li nađoše ove i ovakve? s budžetom od 10 miliona mogli su platiti i neke malo filmičnije glumce i glumice) nikakva drama nije se ni mogla praviti (eee, vrati nam se H2O, curni kreni horor vodo, prestrogi smo bili oniiih dana...) i svi odnosi, takvi površno skicirani kakvi jesu, doslovno se daju u ekspoziciji, kroz sažete definicije međuodnosa koje „likovi“ izgovaraju jedni drugima.

Lik Lori? Budalaština! Spoj dr Lumisa (lujka kojoj niko ne veruje) i Sare Konor (zajebana madrfakerka), ali traumatizovane – čas deluje paralisana traumom od pre fucking 40 godina (get over it, bitch!), čas oličava, krajnje površno, taj danas moderni kvazifeministički wish-fulfillment (kojim se, recimo, završava i mega-hit A Quiet Place) u kojem žena s puščetinom brani sebe i svoju familiju. 

Da sad ne ulazim u šizofreniju današnjih „liberala“, koji su suštinski protiv vatrenog oružja i srodnih „prava“ (koja republikanci brane), ali kad se te dvocevke i bazuke nađu u ženskim rukama, onda je to ok, to je onda liberation, a naša Lori postaje heroina ME TOO pokreta koja se sveti opresivnom patrijarhatu u liku Majkla Majersa. (SPOJLER: Zapazite samo onaj kadar na kraju, kad tri generacije žena iz familije Stroud, baba, mama i unuka, sede zajedno na stepenicama i odozgo gledaju Majkla, zatočenog u podrumu, dakle u temeljima opresivnog patrijarhata, kako ih tužno i nemoćno gleda odozdo i najzad progovara: „Šta će biti s kućom?“ A Lori će: „Zapaliću je!!!“)

Majkl? Izvin'te me, ali MM postoji i jeste to što jeste samo s maskom na licu. Čak ni tu jednostavnu istinu nisu pojmila čak trojica potpisnika ovog kilavog, ispraznog i misguided scenarija. Čemu služi taj poduži prolog u kojem imamo videti matorog Majkla u ludnici – pa makar i s leđa? Vidi se jebeno previše! Ja ne želim da znam da je Majkl sada čilager proćelave i osedele lobanje! Ne želim da vidim čekinje njegove brade i dlake u njegovim ušima! Majkl je jebeno večan, kao i guma njegove maske (koja je, ovde, omatorela i nabrčkala se više nego i sama Džejmi, verovatno jer je Made in Taiwan) i prosto ne želim film koji mi ga prikazuje kako penzionera sedih vlasi, koji me bez ikakve potrebe podseća da je prošlo punih četres godina otkad je ovaj bio u naponu snage!!!

Sve sa tim prologom je bezveze, i ti Englezi koji su preleteli okean i koji olako daju 3.000$ našoj Lori za 3 minuta razgovora za fucking PODKAST! Možda sam ja mator i ne znam kako to funkcioniše, ali moj je utisak da su ti podkasti nekakvi low profile, jeftini projekti, a ne BBC produkcije na koje se troše desetine iljada dolara samo za jednu emisiju – pa još o tamo nekom opskurnom američkom ubici koji je, pazi čuda, ubio čak PET (slovima: 5!) ljudi pre cele 4 decenije!

(Naravno, opšte je mesto da se u hororima ovog tipa ignoriše pitanje NOVCA. Kao što se niko ne pita odakle bre lova jednoj osrednjoj familiji da kupi čitavu ogromnu kućerinu tamo negde, u nekom filmu o ukletoj kući, bilo u Amitvilu ili u Konjuringu ili gde god, tako se ni ovde niko ne pita koliko košta povratna prekookeanska karta za dvoje podkastera iz Engleske – a ne pita se ni koliko košta ona vojna baza sa ogradom, specijalnim rešetkama i podzemnim atomskim skloništem koje je Lori, sama samcita (od kojih para?), napravila...)

Film je jezivo nezainteresovan da BILO ŠTA kaže o Americi DANAS, koja nije ista ona od pre 40 godina. Kako deluje i šta radi i šta znači jedan spree killer DANAS, kad ne prođu tri povezana dana a da u nekoj školi ili šoping molu ili već gde neki psiho ne pobije i više ljudi nego Majkl ONE noći?! Danas, kad svaka kuća u predgrađu ima bar po jednu pušku na lageru – da neki patetični oldtajmer krene sa jebenim NOŽEM od kuće do kuće? Pa razneli bi mu glavudžu na prvom travnjaku, a ne da se šetka okolo s nožekanjom, Helovin ili Nehelovin! (Uostalom, kako to da ga ne ubi domaćin, u sceni gde je više puta aktivirao senzor-svetlo, u goreopisanoj sceni?) Gde je tu fejsbuk a gde instagram, gde su mediji?

Ignorišući sve nastavke, u kojima je Majkl poprimio mitski status i zavidan body-count, ovaj ga film na početku svodi na zaista jadnog čilagera kojeg se samo ludaci plaše.

Ovaj film nema šta da kaže ni o čemu, nema nikakvu priču ni poentu – on samo započne brdo njih, pa ih ili baci ili zaboravi ili odvede u neki predvidivi i prostodušni rezultat, ali ovo je jedan jezivo nekoherentan film koji oscilira između maltene naturalističkog realizma (u pokušaju) pa čak i dokumentarizma (FFF, mnogo tišine...) preko stilizovanog cheesy žanra (u plićaku: najotrcaniji klišei, kao da se nije desilo tih 40 godina istorije i razvoja slešera do danas) do brda površno zabavnih ali zapravo prebrojnih i prebesmislenih varijacija-inverzija scena iz originala koje na svakih 10ak minuta služe samo da nas podsete kako je ovo jedan derivativan, bezidejan film ni o čemu. Bolje da bi im bilo da su od Karpa učili kako se odaje pametan i kreativan omaž ex-velikanu (Hoksu, u Stvoru), nego što su slepački prepisivali-varirali na taj klinački mig-mig, muv-u-rebra, say no more način.

Ovaj film je bezdušni korporativni mehanički sklepani produkt a ne autorska vizija ili respektabilni žanrovski rad. Ovaj film je za one koji su se ježili i vrištali na Opatici iz pakla (The Nun) a ne za one koji su uopšte gledali Halloween i koji znaju ko je Džon Karpenter (Džon Ko?!). Ovaj film, upravo zbog toga, danas mlati milione (već je prebacio stotku, verovatno će prebaciti i dvesta i sigurno će dobiti još nastavaka): ne zato što je to odličan horor a svet pun publike koja obožava dobar horor (eh, da bar jeste!) nego baš zato što je njanjav i nikakav kao horor, što nema ni trunku svežine, što ide na siguricu i današnjim nezahtevnih bioskopskim retardima daje tačno ono što su tražili – i zaslužili.

Pa dobro, zar ovo baš ništa ne valja?

Suštinski, da, ali gledano na parče, recimo sledeće: muzika je odlična, nikad bolje nije bila reimaginirana još od originala; Džejmi je lepo gledati, mada joj kretenski scenario daje vrlo malo zanimljivog da radi; ima to nekoliko poludupastih, polu-okej, polu-ajd-da-kažemo-neloših scena kao-strave u najavi, plus dovoljno je dinamično i nedosadno da tih preko 100 minuta prođe neosetno.

Imao bih još svašta nešto reći, npr. o nekritički prepisanoj i nimalo neironizovanoj „ideologiji“ slešera, po kojoj sex, pa čak i samo napaljenost, vode u smrt, a nevina su samo vrlo mala deca; ili o imbecilnom twistu sa ludim doktorom; ili o propuštenoj šansi da dečko glavne junakinje, u dregu, odnosno haljini, pošto je bio maskiran u Boni (a ona u Klajda), provede završnicu filma u tom aljinčetu i sa šminkom, boreći se tako s Majklom, i da kao takav preživi, i da tako varira-potvrdi nepisano pravilo da u slešeru samo oni-one u suknjama smeju da prežive (umesto toga, scenaristi ga naprosto ostave na pola filma i skroz zaborave kao nebitnog; možda ga nađemo u nekoj „deleted scene“ na DVD-u, ako i toliko) – imao bih, kažem, ali neka i ovo gore bude, za sada, dovoljno. I previše.

PS: Ne gledajte trejler, ako do sad niste, jer su debili u njemu spojlovali otprilike sve iole vredne momente iz prve 2/3 filma!

Festival srpskog filma fantastike 2018

  

            I ove jeseni biće održan festival koji ja od milja, nezvanično, nazivam JOR-FEST, jer mi ga je tako lakše preko jezika prelomiti, iako bi jednako tačno, ako ne i tačnije, bilo zvati ga LAKOBRIJA-FEST. Uglavnom, znate dril, pisao sam o tom zbitiju i prethodnih godina na blogu (potražite!), neretko i učestvovao na njemu: pretežno kratki fanta-hororični filmovi iz zemlje i sveta, uz poneki dugometražni, uz pokojeg stranog gosta, itd.

            Ove godine su svojevrsnu najavu festivala (ali i otvaranja Lidla) održali 13.10. kroz Zombi-paradu ulicama Beograda. Odličnu galeriju slika sa tog događaja imate OVDE, a ako hoćete da vidite kako imbecilni pripadnici srpskog naroda lupetaju ovim povodom (KUKU PRAVOSLAVLJE, JAO SATANIZAM, AVETINJE I ANTIHRISTI SA TRULOG ZAPADA, JAO PROPADOSMO, ODE SRPSTVO itsl) – bacite oko na komentare ispod vesti OVDE!

            Sve se dešava u SKC-u, a evo i ŠTA:

STUDENTSKI KULTURNI CENTAR

ČETVRTAK 25. OKTOBAR

19.00
SVEČANO OTVARANJE 12. FSFF
PROJEKCIJA FILMA
ZLOGONJE (2018), r: Raško Miljković (90:00), Srbija

21.00-22.00
TAKMIČARSKI PROGRAM FSFF
Griža savesti, Strahinja Mlađenović (12:13) Srbija/Slovenija
Mask of Sanity, Fran Casanova (20:00) Španija
Mamon, Alejandro Damiani (5:00) Mexico, Uruguay
Ne vidiš da vidiš, Aleksa Mirosaljević (12:49) Srbija

PETAK 26. OKTOBAR

17.00-20.00
TAKMIČARSKI PROGRAM FSFF
Trip, Pascal Stervinuo (20:00) Francuska
Neputovanja, Nikola Majdak mlađi i Ana Nedeljković (9:29), Srbija
Poslednji bunar, Filip Filković (20:00) Hrvatska
9 Pasos, Marisa Crespo (7:26), Španija
Zemlja 2.0, Igor Stanojević (12:00), Srbija
Estigma, David Velduque (14:00) Španija
La Peste, Guillermo Carbonell (9:00) Uruguay
Žetva, Aljoša Dakić (19:21), Srbija
Poslednji zapis Leonida Šejke, Zlatko Stojilović (14:31), Srbija
Poslednji otpor, Hrvoje Habljak (8:07) Hrvatska
Atomic ED, Nicolas Hugon (19:00) France
Caronte, Luis Tinoco (15:50) Španija
Ukupno: do 170 minut

20.00-22.00
FSFFantasy
Specijalni gosti: Luca Boni i Marco Ristori, reditelji iz Italije
PROJEKCIJA FILMA I RAZGOVOR:
HOUSE OF EVIL (2017) r: Luca Boni & Marco Ristori (85:00)

 

SUBOTA 27. OKTOBAR

17.00-20.00
TAKMIČARSKI PROGRAM FSFF
And the Devil Laughs With Me (25:09) Francuska
Project-H Part I The Salt Gleb Klukov (7:00) Rusija
Kamen, Janko Đurić (2:18), Srbija
Poslednji izazov, Božidar Trkulja (15:54) Hrvatska
Kroz oko aparata, Žikica Jovanović (2:17), Srbija
Kutija, Dušan Kastelica (12:13) Slovenija
Herd, Mattia Temponi (13:54) Italija
Zombie time, Alfonso Fulgencio (6:00) Španija
Strašno mesto, Milanče Marković (39:46), Srbija
RIP, Caye Casas (16:00) Španija
Moj prijatelj Leon, Ana Radulović (5:36), Srbija
Nuke them all, Oilivier Nelli (12:42) France
Ukupno: do 160 minuta

20.00
FSFFokus
Alaa Safi, glumac, kaskader i producent iz Francuske
Projekcije filmova i razgovor sa gostom:
POINT ZERO (2014) r: Arthur Cauras (18:00)
INCOMING (2018) r: Eric Zaragoza (89:00)

22.30
ZEMLJA GOST FSFF: JUŽNA KOREJA
Soh, r: Bohyung Seo (17:00), Južna Koreja
Ship of Fools, r: Sanghak (15:00), Južna Koreja
Sigh of Sighs, r: Gim Boseong (5:50), Južna Koreja
So Sorry, r: Jun-Hee Yoon (16:13), Južna Koreja
The World of MiMi, (21:31), Južna Koreja
Transfusion, r: Seong-Man Lee (20:00), Južna Koreja
Hana, r: Mai Nakanishi (12:42), Južna Koreja

NEDELJA 28. OKTOBAR

18.00
SVETOVI FANTASTIKE
Filmovi van konkurencije:
Trejleri novih filmova u nastajanju
Bloody Popcorn (pretpremijerno) Miroslav Lakobrija, Rusija-Srbija
Oni žive, Goran Nikolić, Srbija
Cameraman, Michele de Angelis, Italija
Project-H Part II Smoking Kills, Gleb Klukov (16:16), Rusija
Project-H Part III Vardoger, Gleb Klukov (12:47), Rusija

20.00
DODELA KOSKARA
Svečano zatvaranje FSFF i projekcija nagrađenih

SAJAM KNJIGA 2018: ŠTA KUPITI?

Sajam knjiga počinje u nedelju 21. oktobra u 10 časova i traje do nedelje uveče, 28. oktobra. Zato, no time Toluse, evo šta vam dr Ghoul savetuje da nikako ne propustite dodati na svoju gomilu nepročitanih knjiga! 

ORFELIN

Dolaze pravi jesenji dani, kišice, hladnoća i izmaglica – pravo vreme da zaronite u vrhunsku prozu jeze i strave, pa još prikladno tretiranu (odličan izbor, prevod, lektura, pogovori, ilustracije, opšti dizajn, štampa, povez...).

Pre svega, tu je megahit u nastajanju, ultimativno izdanje knjige

Nekronomikon – H. F. Lavkraft

u kojoj imate 25 najboljih Lavkraftovih priča, plus vrhunske originalne ilustracije, stručan pogovor, napomene itd. itd.

Svi detalji o sadržaju i prikaz unutrašnjosti te knjige su OVDE.

GHOUL na ilustraciji iz ultimativnog NEKRONOMIKONA

More, poput vina tamno – Robert Ejkman

Vrhunski, prvorazredni, neprevaziđeni majstor književne strave i neiskorenjive jeze, Ejkman, ponovo među nama, sa još jednom zbirkom izuzetnih priča. Detalji o sadržaju su OVDE. 

Na Sajmu će Nekronomikon koštati 2.400 din, a More... 1.000. Samo na Sajmu ćete moći da iskoristite priliku da ove dve knjige, ako ih želite obe (a zašto ne biste?) kupite zajedno za 3.200 din.

Naravno, moći ćete da nabavite i druga izdanja Orfelina, ali imajte na umu da je roman Ukleta kuća na brdu već rasprodat (ima poneki primerak u knjižarama: jurite Delfi i Vulkan dok ima) a da je Veliki bog Pan na izmaku, sa vrlo malim brojem primeraka, pa ako želite ovog Makena a još ga niste nabavili, požurite jer je izvesno da će na Sajmu biti rasprodat!

Od prošlog Sajma izašle su, tokom ove godine, tri nove knjige u ediciji „Poetika strave“, pa ako ih dosad niste nabavili, po'itajte! Podsećam: Blekvudova Drevna svetla, Hodžsonov Glas u noći  i novi prevod Lavkraftovih U planinama ludila

Pored toga svega, tu je i nova knjiga za ljubitelje gospođice Peregrin,

Mapa dana – Ransom Rigs

Na četvrti roman Ransoma Rigsa o čudnovatoj deci gospođice Peregrin – Mapa danâ. Knjiga je i ovog puta bogato ilustrovana sablasnim starim fotografijama, koje su sada – u ovoj potpuno novoj američkoj pustolovini što se proteže kroz razne epohe – u punom koloru (480 strana).

Puna cena 1.870 dinara, pretplatna cena 1.400. Pretplata traje do 12. novembra. Pretplatnici koji izvrše uplatu do 20. oktobra mogu svoj primerak knjige preuzeti na Sajmu knjiga u Beogradu.

Na sajmu će, dakle, biti 1.400 din.

DRUGE KNJIGE

Dereta

Soba za snove - Dejvid Linč, Kristin Makena

Room to Dream

Nešto kao (auto)biografija, bogato ilustrovano i vrlo obimno: 571 str. 24 cm.

U memoarima Soba za snove proslavljeni reditelj Dejvid Linč govori o životu ispunjenom neobičnom kreativnošću, prijateljstvima i preprekama na koje je naizlazio u svom stvaralačkom radu.

Galveston - Nik Picolato

Krimi triler koji je napisao autor serije TRUE DETECTIVE. Film po ovom romanu upravo je procurio na net...

Sabrane priče. 1 - Vladimir Nabokov

Genijalan pisac i priče od kojih mnoge nikada do sada nisu bile prevođene na srpski.

Dom kulture Studentski grad

Između svetova - Dragan Dimčić

Šta da radimo kada dođemo do granice mogućeg u predstavljanju vizuelnim i zvučnim sredstvima?
Kako pokazati nepokazivo i iskazati neiskazivo?

U pet predavanja o kultnim rediteljima i istraživačima skrivene strane sveta autor nam pokazuje kako obično i svakodnevno mogu postati vrata ka fantastičnom i okultnom i kako gledalac, umesto odgovora koji očekuje, može dobiti pitanja na koja mora sam potražiti odgovor.

Pitanja u sebi nose klicu transformacije na koju možda nismo spremni. U filmovima Rouga, Kronenberga, Malika, Linča i Hodorovskog pitanja postaju sredstvo za nanošenje ožiljka koji skriva ranu koje nismo svesni. A kada je postanemo svesni i ona se jednog dana otvori, otvoriće s ei mogućnost stupanja u kontakt sa svetom izvan vidljivog i shvatljivog.

ARETE

U potpisu

Prvi deo ljubavnih pisama Zelde i Skota Ficdžeralda! Potresna i strastvena sudbina intrigantnog bračnog para ispripovedana od strane samih aktera ove ljubavne sage!

Skrivena lica - Salvador Dali

Skoro je nadrealno da jedini roman Salvadora Dalija nikada nije objavljen na našem jeziku. Roman Skrivena lica uvešće vas u neverovatni svet imaginacije Salvadora Dalija, provešće vas kroz jednu tubulentnu istorijsku epohu i upoznati sa junacima koje samo Dalijev um može da kreira i izmašta.

Lov na veliku ribu - Dejvid Linč

„Tridesettrogodišnje praktikovanje programa transcedentalne meditacije bilo je ključno u mom filmskom i slikarskom stvaralaštvu kao i u ostalim oblastima mog života. Za mene je to bio način da ronim dublje u potrazi za velikom ribom. U ovoj knjizi želim da neka od svojih iskustava podelim s vama.“

Dejvid Linč

U ovom međunarodnom bestseleru, filmski režiser Dejvid Linč opisuje svoje lične metode stvaranja i rada sa idejama, kao i velike kreativne prednosti koje je doživeo iz prakse meditacije.

KONTRAST

Dostojno jest

Čitajte najbolje od naših autorki i autora i podržite borbu za bolje uslove i dostojanstvo terminalno obolelih od karcinoma u Srbiji.
Svratite i kupite knjigu po ceni od 699 RSD, koji će biti donirani organizaciji BELhospice.

Detaljnije o ovoj knjizi OVDE.

Dete božije – Kormak Makarti

Filip K. Dik:

Da li androidi sanjaju elektronske ovce
Čovek u visokom dvorcu
Tri stigme Palmera Eldriča
Suvišni izveštaj

Ubik

Tecite suze moje, policajac reče

Valis

Prodor božanskog

Blizanačka trilogija - Agota Kristof

Nadja + Manifest nadrealizma - Andre Breton

 

Kuga - Alber Kami

IK Zorana Stojanovića

Đavo u svakodnevici - Aleksandar Amfiteatrov

LOM

Razgovori : izabrao i priredio Flavio Rigonat - Vilijam Barouz

[preveli s engleskog Mina Rigonat, Flavio Rigonat]

288 str.

Службени гласник РС

Odlične knjige sada na neverovatnim popustima. Ja za sebe odabrao nekolicinu, a vi vidite sami – stvarno se ČUDA mogu naći u rasponu od 50 (pedeset!) din pa do oko 220!

Безгранична забава: успон масовне културе 1850–1970 - Каспар Мазе - 330,00

Занимљива времена, немирна времена, књига 1 - Лешек Колаковски - 49,50

Речник пакла - Колен де Планси - 330,00

Модерна српска проза, Крај XIX и почетак XX века - Радован Вучковић - 220,00

Историја модерне српске књижевности, златно доба 1892–1918 - Предраг Палавестра - 330,00

Laguna

Black light – Miomir Petrović

U ne tako dalekoj budućnosti, Evropa je rasparčana na kantone kojima upravlja centralizovana svetska vlast a stanovništvo većeg dela sveta živi život sličan logoraškom, tu i tamo pokušavajući da se odupre sveprisutnoj represiji. Beograd je Vavilonska kula podeljena na strogo kontrolisane kvartove po kojima gamižu milioni emigranata svih rasa i vera nastanjeni tu iz nužde ili po kazni. Na raskrsnici Bulevara Despota Stefana, Drinčićeve, Gundulićevog venca i Carigradske, jedna žena će na misteriozan način izgubiti život. Šestoro ljudi, komšija i poznanika, biće svedoci njene smrti i svako će tvrditi da je video nešto sasvim drugo.

Strahor

Kal Juga – Mladen Milosavljević

Vrlo solidan roman fanta-istorijske fikcije.

Otvorena knjiga

Srce lutke – Boban Trifunović

U Beogradu, prestonici Kraljevine Jugoslavije, između Prvog i Drugog svetskog rata, pojedinci se, iz pripovetke u pripovetku, susreću sa stravom van svakog poimanja – sa preobražajima, prizivanjem duhova, oživljavanjem mrtvih, sa srpskim mitskim bićima, drevnim obredima, tajanstvenim kultovima, zaboravljenim paganskim božanstvima, zabranjenim knjigama… 

U pripovetkama Bobana Trifunovića svakodnevica, stvarnost za koju se svi čvrsto drže - kao što se dete, uplašeno, drži za suknju svoje majke – počinje da popušta pred našim očima, jer ništa nije onako kako izgleda. U svakoj pripoveci, strava je prisutna u svakom kutku našeg sveta, ali to je tek nagovešteno; užasi se naziru, a oni koji se sa njima susretnu, nisu sigurni šta vide, čuju ili dodiruju, jer to je sasvim u suprotnosti sa logikom, sa zdravim razumom.

Ovaj autor se napajao i inspirisao vrhunskim piscima strave – Lavkraft, Ejkman, Ligoti... Koliko je od njih zaista razumeo i preneo, proveriću vrlo uskoro. Do tada, ova knjiga svakako zaslužuje vašu pažnju.

STRIPOVI

DARKWOOD

- Mitovi o Ktuluu – A. Breća

Vrhunski primer Lavkrafta u stripu i savršen kompanjon vašem novom izdanju NEKRONOMIKONA!

Detaljnije o ovome OVDE.

- Mort Sinder – A. Breća i Osterheld

Izuzetan strip fantastike i strave: ako se dr Ghoul pita, najobimnija storija u ovom albumu („Ljudi olovnih očiju“, zauzima jednu trećinu ovog izdanja) je daaaleko, ali zaista daleko najbolji primer vrhunskog HORORA u stripu koji sam ikada i igde pročitao!

U ovom izdanju imate i moj pogovor, a pisaću detaljnije o njemu posle Sajma. Ne oklevajte, ne kenjajte, nego zlatnike spremajte – ovo je VRH umetnosti stripa, i vrh horora u stripu!

- Korto Malteze 4: Kelti  
- Korto Malteze 3: Uvek malo dalje

Korto Malteze je, kao što svi dobronamerni građani odavno znaju, takođe sam samcit VRH umetnosti stripa. Već sam na blogu pisao o prva dva toma ovog remek-dela, i to OVDE, a sada možete uživati u još dva albuma. Osvrnuću se i na njih u bliskoj budućnosti... 

- Duh u oklopu

Manga iz koje je rođena genijalna anima, najzad na srpskom!

I još dva vrlo zanimljivo-izgledajuća izdanja, barem za moj njuh i senzibilitet, koja ću svakako overiti:
- Betmen: Dvor sova

- Supermen: Crveni sin

Plus, tvrda erotika od tvorca Torpeda:

VESELI ČETVRTAK

Dilan Dog – Dnevnik

Knjiga izdata povodom 30 godina izdavanja stripa

Neuobičajeni format, neuobičajeni koncept, te nadasve (i iznad svega) neuobičajeno izdanje. Šta bi bilo da su trideset i kusur Dilanovih autora vodili dnevnike tokom pisanja/crtanja najčuvenijih epizoda serijala? Ova tvrdokoričena, luksuzno opremljena i bogato ilustrovana knjiga trudi se da pruži odogovor na to pitanje.

Sklavi se priseća kako je sve krenulo, a u ispovedanju se za njim ređaju, između ostalih, stare kuke Roi, Pikato, Kjaveroti, Stano, Kazertano, Venturi, Markezeli, Manfredi, Ambrozini, Minjako, Kasteli, Brindizi, Montanari (bez Grasanija), ali i predstavnici "nove škole": Mari, Farači, Čeloni, Akatino, Ena, Marcano, Di Gregorio, Baraldi, Simeoni, Bilota i, neizbežni, Rekioni i Barbatova.

Gomila nikada ranije viđenih skica i ilustracija rađenih isključivo za ovo izdanje, isčeci iz scenarija, odbačene table, Sklavijeva pisma crtačima, Viline studije glavnog lika i još gomila toga sa sve kratkim stripom od 24 table oldskul tandema Montanari–Grasani napravljenim isključivo za ovu priliku. Obavezna literatura za sve iole ozbiljne ljubitelje Dilana Doga koja će se, po svemu sudeći, rasprodati i brže nego "Majke i očevi".

Obojeni program #27

Rimejci su svugde u modi, pa čak i u Dilanu Dogu. Istina, ovde se to ne dešava u okviru redovne serije (pride je i u boji), što će reći – nikako ne narušava "originale", a svakako je zanimljivo videti kako su se autori mlađe generacije poigrali sa kultnim klasicima kao što su "Dugi pozdrav" (Paola Barbato & Karmine di Đandomeniko), "Lov na veštice" (Tito Farači & Nikola Mari) i "Golkonda" (Fabio Čeloni)...

Pored toga, od onoga što Gula veseli, za Sajam Veseljaci spremaju još i ovo:

- OP knjiga 23 - Dilan Dog CF 13
- OP knjiga 24 - Čiko kolor
- OP knjiga 25 - Dilan Dog CF 5
- OP knjiga 26 - Marti Misterija: Melodija koja ubija
- Dilan Dog 136 - Duhovi čuvari
- Dilan Dog 137 - ... i u prah ćeš se vratiti
- Dilan Dog 138 - Napušteni
- Dilan Dog 139 - Pogrešna ruka
- Dilan Dog SB 46
- Zagor OP 44 - Stravična magija

 

Uz malo sreće i Azatotovu volju, možda tokom Sajma stigne i nova DD knjiga u kojoj imate i nove tekstove Ace Radivojevića, Igora Stanojevića i D. Ognjanovića.

BESNA KOBILA

- Čudan zvuk motora

Dečak-serijski ubica... deluje zanimljivo...

- Čovek bez jezika i druge priče – Dejan Atanacković

Zbirka priča autora NINO-pomazane Luzitanije...

- Doživljaji Njevzorova ili Ibikus - Aleksej Tolstoj

Njevzorov, junak-malograđanin, nekulturan i sujeveran, u svom nemoralu apsolutno savremen, iz svog bednog života beži u naslove žute štampe o provodima bogataša i aristokratije. A kada mu gatara predskaže da će i on uskoro postati bogat i slavan, neće se libiti da rat, revoluciju i patnju mnogih iskoristi kako bi se proročanstvo obistinilo.

MAKONDO

- El Topovi sinovi – Hodorovski!


Čarobna knjiga

- Neonomikon – Alan Mur

(Post)Moderna (anti)Lavkraftijana zanimljivog scenarija i osrednjeg artworka...

Ponovno objavljivanje Asteriksa na našem jeziku (nakon punih 20 godina). U najlepšem ruhu i izvanrednom prevodu, luksuzni tomovi kultnog strip-serijala: u prvom tomu su prve tri epizode, u dvanaestom tomu su epizode 34–36, a u zasebnom izdanju, u mekom povezu, predstavljamo poslednju objavljenu priču: Asteriks na Trci kroz Italiju.

- Asteriks integral I/1-Asteriks galski junak/2-Zlatni srp/3-Asteriks i Goti

- Asteriks integral II/4-Asteriks gladijator/5-Zemlja gurmana/6-Asteriks i Kleopatra

- Asteriks integral XI/31-Asteriks i Latraviata/32-Asteriks i povratak u klupe/33-Dan kad je nebo palo

- Asteriks integral XII/34-Asteriksov i Obeliksov rođendan/35-Asterik među Piktima/36-Cezarov papirus

- Asteriks 37/Asteriks na trci kroz Italiju

SYSTEM COMICS
- Hellboy: Čudni poslovi

Zbirka priča majstora horora i fantastike, sa Minjolinim ilustracijama...

Bezimena – Nina Bunjevac

Nemam pojma šta je ovo i o čemu, ali artwork je prva liga!

FORMA B

- Morgan Lost 19: Sećanje video-kamere
- Morgan Lost 20: Tuđi snovi
Veoma zanimljiv i vizuelno fascinantan crno-crveni slešer-horor-alter-istorijski strip po scenariju Kjaverotija... Uskoro stiže moj rivju prvih epizoda, ali ne čekajte to nego nabavljajte ovo po sajamskim cenama – vredi pažnje!

NIŠKI KC/UDRUŽENJE BRANKO PLAVŠIĆ
- Blek integral

ANTIREKLAMA

Ne kupujte kod Čobana Kneževića SNOVIĐENJE KA NEZNANOM KADATU – to je lopovska, loše posrbljena verzija hrvatskog prevoda, piratsko izdanje, loše na svakom nivou. Detaljnije o tome OVDE.

Kupite radije originalan i kvalitetan srpski prevod koji je uradio dr Ognjanović za Makondo, pod naslovom SNOVITA POTRAGA ZA NEZNANIM KADATOM (pa još praćen sa nekoliko dodatnih, srodnih HPL priča, pogovorom, napomenama i ilustracijama). Više o tom izdanju OVDE.

Takođe, ne kupujte Golubovi iz pakla – Robert E. Hauard, Nova poetika

Notorno loš „prevodilac“, Tika Jovanović (inače fin čovek, a ima i nekih koji vole njegovo pisanje, ali kao prevodilac baš užasno loš) skoro sigurno je oskrnavio jednu Haurdovu novelu i njoj možda dodao još par priča u ovom ružnom i bednom izdanju na smešnih 140 strana.

Kupite radije kvalitetan srpski izbor i prevod koji će uraditi dr Ognjanović za Orfelin u barem duplo obimnijoj i šest puta kvalitetnije opremljenoj knjizi, dostojnoj Hauarda, za razliku od ove ovde – već iduće godine!

P.S. Dr Ghoul će na Sajmu biti od nedelje do petka, svakog dana, od oko podneva pa do večeri. Ko želi upoznavanje, druženje, potpisivanje itsl. neka me potraži na štandu Orfelina. Vidimo se!