izabrana dela

izabrana dela

субота, 18. август 2012.

NESVETO MESTO: Ukleta crkva i grobnica

             Sećate se one crkve iz filma SVETO MESTO (1990) Đorđa Kadijevića? Kako da ne – ipak se naslov filma odnosi baš na nju, i upravo u njenoj unutrašnjosti dešava se većina horor scena!
            U skladu sa svojom poetikom – i sklonostima tipičnijim za primarnu mu profesiju, istoričara umetnosti, negoli za reditelja – Kadijević je u svim svojim filmovima, kako istorijskim tako i hororima, težio maksimalnoj autentičnosti. To znači da je, kad god je mogao, scene snimao na autentičnim lokacijama, skoro sasvim izbegavajući studio i klasičnu filmsku scenografiju. 
Tako je, npr. LEPTIRICU snimao u pravoj (a ne "filmskoj") vodenici, DEVIČANSKU SVIRKU u stvarnom zamku, a ne među kartonskim kulisama TV Beograd, a slično je radio i u VUKU KARADŽIĆU (putovao u Beč, Budimpeštu, snimao u pravim crkvama i manastirima...) i u svim svojim ostalim filmovima.
To znači da je i SVETO MESTO snimao na pravom salašu i u pravoj crkvi, a ne na filmskom setu. Normalna procedura bila bi da se eksterijeri snime na lokaciji, a da se enterijeri rekonstruišu ili sasvim doteraju u studiju. Kadijević je, međutim, i scene iz enterijera snimio unutar crkve - istina, napuštene, i scenografski doterane u skladu sa zahtevima scenarija.
Ovo je prava prilika da obnarodujem dosad retko viđene fotke sa snimanja SVETOG MESTA. 
Sve su Ghoul-exclusive, dobijene direktno od producenta tog filma, Zorana Otaševića (na slikama, u žutoj košulji) – kome takođe zahvaljujem. Sva prava (c) by The Cult of Ghoul.
 Đorđe razgovara sa svojim prijateljem i vernim saradnikom, direktorom fotografije, Aleksandrom Petkovićem Petkom (R.I.P.).
Dobro, lepo je to sve, ali čemu sad priča o ovome – pitate se vi.
Pa, eto, ovo je samo uvod za jednu zabavno-informativnu ekskluzivu koju imam veliko zadovoljstvo da predstavim na blogu. Naime, javio mi se jedan čitalac Cult of Ghoula i ponudio svoj slikoviti izveštaj sa izleta u tu istu, danas još napušteniju i hororičniju crkvu! 
Naravno da sam oduševljeno prihvatio da sa pratiocima ovog mesta podelim ove ekskluzivne fotke a njihovog autora sam zamolio da napiše kraći izveštaj kojim bi to sve bilo pojačano i pojašnjeno. I eto – upravo to imate dole.
Koristim ovu priliku da prizovem sve koji ovo čitaju: ako imate neka slična iskustva, putešestvija po gotsko-hororičnim i horror-related lokacijama u zemlji i inostranstvu (stara groblja, puste kuće, ruševine, zidine, zamkovi; mesta na kojima su snimani poznati horor filmovi i sl.), ako imate svoje sopstvene fotke sa tih mesta i ako želite da to bude okačeno ovde – pišite mi na dogstar666 at yahoo dot com
Kao primer jednog takvog doprinosa, evo da podsetim, recimo, na ekskluzivnu fotku groba Milovana Glišića koju mi je poslao jedan čitalac bloga. A u narednim danima očekujem još jednu slikovitu horor ekskurziju od spoljnog saradnika...
Do tada – reč dajem Nikoli Tomiću i njegovoj nekro-družini.

            Text & photos (c) by Nikola Tomić & The Cult of Ghoul (click to see bigger)
            

Pošto znam da voliš okultna mesta rekoh da podelim ovaj izlet iz 2006. godine sa tobom... 
Verovatno si i sam obišao obrušenu i napuštenu crkvu u Dolovu na starom groblju, onu u kojoj je Kadijević snimio scene u enterijeru, ali ne znam da li si ikada sišao u grobnicu koja se nalazi odmah desno čim uđeš unutra...  
 
Dolovo je selo u Južnom Banatu, 20 km istočno od Pančeva na putu ka Deliblatskoj peščari. Nastanjeno je isključivo Srbima i Rumunima čije su se tradicije vremenom isprepletale, iako se u prošlosti tačno znala granica između dva dela sela. 
U selu postoje dva groblja, ali nisam siguran da li su podeljeni na nacionalnoj osnovi ili jednostavno samo geografski (staro i novo, recimo). E, na jednom od ta dva (ne znam tačno na kojem) se nalazi crkvica  u kojoj je Đorđe Kadijević snimio scene čitanja molitve u čuvenom filmu "Sveto mesto" 1990. godine. 
Sa grupom prijatelja sam još 2006. otišao u Dolovo, na jednodnevni izlet sa planom da posetimo baku prijateljice i istovremeno obiđemo crkvu. 
Pomenuta prijateljica je već nešto znala o čudnim običajima u selu iz prošlosti – da su imućniji ljudi kojima premine dete plaćali da se podigne crkva ili napravi neka vrsta mauzoleja gde će smestiti mumificirano telo! Meštani su potvrdili priču i uputili nas ka crkvi, koju smo mi onako u poluneverici vrlo lako našli.  
Kao što se vidi sa slika, crkva je u ruiniranom stanju (tada bila), nedostaje deo krova, ali je zidana od čvrstog betona tako da sam ulazak nije delovao nebezbedno. Kapija je otvorena, ali obrasla u žbunje, kao i cela okolina crkve. 
Enterijer se sastoji od jedne male prostorije u kojoj nema ničega, osim golubova i malo đubreta po uglovima. Ali odmah sa desne strane od ulaza postoji rupa u podu u kojoj se nazire hodnik koji dalje vodi negde ka unutrašnjem delu crkvice. 
Rupa je duboka oko 2 metra na čijem dnu je bio krst sa imenom pokojnika, pa smo u nju spustili najmanju i najhrabriju članicu grupe, koja je naoružana fotoaparatom krenula niz hodnik. 
 
Na kraju hodnika s leve strane se nalazi ulaz u nekakvu prostoriju u kojoj je mrkli mrak tako da je uspela samo sa ulaza onako "napamet" par puta uz blic slika unutrašnjost. 
Tek kada se vratila nazad i kada smo je podigli iz rupe gore, videla je sa slike šta je unutra – mumificirano telo kome fali glava, ruke i, mislim, stopala!  
Za meštane, etnologe i antropologe to sigurno nije ništa čudno, ali za nas laike je susret sa mumijom usred Srbije bio popriličan kulturološki šok... Ali tako nam i treba kad bauljamo po neobezbeđenim sakralnim objektima! 
Ne znam u kakvom stanju je crkva danas i da li su je u međuvremenu obezbedili ili renovirali, ali to izgleda i nije jedino mesto gde može da se vidi balsamovano telo na ovom groblju pošto mi je drug rekao da je video i nakakav stakleni sarkofag u kojem se jasno vidi telo (valjda nešto slično kao Lenjinov mauzolej). 
Kasnije sam nabasao na jedan članak Crnogorskog lista "Pobjeda" u kojem se reklamira njihov Klinički centar kao mesto koje od 1993. vrši usluge balsamovanja za 2000 evra!? 

...Eto, to je to, za sada. Ako je nekome to blizu ili usput, bilo bi zanimljivo videti na šta liči crkva danas, 6 godina posle gornjih fotki.

2 коментара:

starac foco је рекао...

Dobri stari Milovan Glisic i N.V. Gogolj! Mislim da Leptiricu i Vij ( Sveto Mesto) niko vernije ne bi prikazao od Djordja Kadijevica, srpski horor je art, prirodan, jeziv i gotovo uvek tragi-komican. Svaka cast sto ste se setili ovoga

starac foco је рекао...

Srce bi mi bilo na mestu kada bi Kadijevic prosetao do Kiseljeva i snimio film o Petru Blagojevicu. Srbija je uvek bila misteriozna, treba to iskoristiti na pravi nacin