izabrana dela

izabrana dela

четвртак, 26. март 2015.

Rob Zombie's HALLOWEEN (2007)


 * 
 1 

Kakav god da je 'rimejk', meni je uteha u tome što NIŠTA NE MOŽE DA IZBRIŠE, UGROZI, IZMENI, OSKRNAVI ono što Halloween jeste, i uvek je za mene bio: jedan od deset najvećih horora svih vremena, i prvi veliki horor koji sam u svom životašcetu pogledao, sa nejakih 9 godinica, 1982. godine, film koji me je definitivno okrenuo ka ovom žanru, i JEDINI koji mi je, ikada, izazvao značajniju količinu straha ne samo za vreme, već i zadugo posle gledanja.
Znači, nikakav Zombi TO ne može da oskrnavi. Ma, ni blizu. Možda je on nacrtao brkove na Halloween, ali bato, PRAVI, IZVORNI, ORIGINALNI Halloween ostao je tamo gde ga nikakva balavurdija sa svojim flomasterima ne može dohvatiti, neoskrnavljen, netaknut, i zauvek čist vo imje oca i sina i svjatoga duha, amin!
Zombijev Helovin je SRAMOTA za SVE uključene i najbolje bi bilo smesta spaliti sve kopije filma i zaboraviti da je IKADA napravljen. Mrzeo sam svaki sekund filma, svaku trapavost i traljavost i (nenamernu?) parodiju Karpenterovog masterpisa. Ne postoji NIJEDAN sekund, nijedna IDEJA, ništa, ništa što bar malo vredi u ovoj verziji, ali zaista, odavno me neki film nije ovako NALJUTIO.
Iskonsko zlo, bugimen, babaroga, oličenje natprirodnih strahova iz detinjstva, od mraka, od samoće, od čudovišta iz ormara i podruma i tavana i žbunja oko kuće, od ludaka, od monstruma, od duhova, otelotvorenje arhetipova, ovde je svedeno na nesrećno odrastanje iz antipatičnog psiho-emo klinca koji sluša KISS u white trash familiji... 
...i njegovo naglo džigljanje u dvometarskog degena koji može da kolje koliko god hoće, da se tetura i baca okolo žrtve, da ih nabada na ovo ili ono, ali OVA kreatura ne postiže ni trunčicu, ni senku, ni privid onog ISKONSKOG, ARHETIPSKOG straha koji je Karpenter tako genijalno uhvatio u svom nedostižnom, nedodirljivom masterpisu: kod Zombija, to je samo neki ludi seljak s cool maskom.

Verujte mi, ovo je 'film' samo za proučavaoce, za kompletiste, za neizlečivo radoznale... ali za iole normalnu publiku – nije. Ovo je redundantnije čak i od Van Santovog Psiha. Užasno. Reklo bi se da čitav film postoji samo da bi uzeo svaki pojedini kvalitet originala i onda ga silovao zguza i popišao se po njemu pride. Ovoliko nerazumevanje, ovolika traljavost, ovoliki misguided promašaj je zaista neshvatljiv – a očekivao sam loš flm. Ovo je ispod svakog nivoa.

Sad kad sam se malo ohladio, moram da priznam da sam ono gore što sam napisao malkice preterao. Znači, povlačim izjavu da sam 'mrzeo svaku sekundu filma'. Zapravo, u ovom filmu postoje 4 sekunde koje su mi se dopale.
To su: 2 sekunde u kojima mali Majers proviri kroz prozor, dok napolju deca trikortrituju, a on se pod maskom sprema da u sopstvenoj režiji napravi My own private Halloween. Iako je ovo verovatno slučajno, meni je fino delovalo. Kao, jebite se vi dečice sa vašim bombonama, ja ću sebi da napravim halloween po sopstvenoj meri.
Pored toga, jedno sat vremena kasnije – nakon bezbroj sekundi koje sam sve i bez izuzetka mrzeo – dolaze još 2 sekunde koje su mi bile ok. To su 2 sekunde u kojima Majkl dođe do vrata koja mu zalupe pred nosem, a u samom vrhu vrlo visokih vrata ima staklo, i njegova maska tu proviri, i onda shvatiš koliko je to visoka mrcina. To prozorče je na visini od oko 2 m ili tu negde. Baš fino izgleda.
Eto, dakle, istine radi, opisao sam vam 4 sekunde filma koje nisu loše. Mrzeo sam SVE ostalo.

            PS: Nastavak ovoga, međutim, nit je najgori film nit je mnogo dobar, nego je jedno bizarno ludilo koje je i dobro i loše na neke zanimljive načine: iako je to i dalje misguided u korenu, i nastavlja se na totalno đubre, IPAK, ima nečeg simpatičnog u žestini i brutalnosti s kojom Majkl ubija i lomi ljude i žene kao da su lutke – ovo nismo videli rađeno ovako čak i u zlatnim Đejsonovim danima, a kamoli Majklovim, koji je uvek bio sinonim za ledeni mir i sistematično ubijanje, a ne za BES i GNEV i EKSPLOZIJE nasilja. 
Kao kontrapunkt tome dolaze zabavne i smaračke istovremeno (?!) snoliko-nadrealne etide tj. videospotovske vizije koje imaju određenog naivnog šarma – ono, kad hevimetalac s budžetom i pretenzijama sedne da snima arty horror (ove tendencije je znatno uspelije sproveo u meni vrlo dragom LORDS OF SALEM). Od mene, za HALLOWEEN 2: 2+/3- (morao bih da repriziram pa da prelomim).

1 коментар:

klem је рекао...

Meni je ovo bio dobar film smešan. Ne znam zašto je zaslužio ocenu 1.