izabrana dela

izabrana dela

среда, 14. март 2018.

MITOVI O KTULUU – Alberto Breća i H. F. Lavkraft




            15. marta 1937, rano ujutro, ispustio je svoju plemenitu, napaćenu dušu H. F. Lavkraft. Otišao je, ali ne i nestao. I ovaj dan, zato, neće služiti kao povod za tugu, nego za radovanje, jer imam zadovoljstvo obznaniti da Nije umro Lavkraft, mrtav nije, dok je Gula i Srbije!
            Naime, sredinom ove godine, do kraja juna, nadam se, Orfelin će izbaciti moj novi prevod Lavkraftovog najboljeg romana, U planinama ludila (po prvi put sa opsežnim anotacijama, pogovorom i ludilima) a za Sajam knjiga u oktobru Orfelin najavljuje i ultimativno, treće izdanje Nekronomikona pod mojom uredničkom, prevodilačkom i skoro svakom drugom palicom! 
Više o ove dve knjige za koji dan, u najavi horor planova za ovu godinu, a dok čekate na njih, evo jednog izuzetno vrednog izdanja koje će se verovatno pojaviti ranije, možda već do kraja maja.
            U pitanju je strip album Mitovi o Ktuluu, maestra crteža Alberta Breće i majstora strave H. F. Lavkrafta koji uskoro izdaje – ko drugi nego Darkwood (edicija Jezovnik)!
Alberto Breća
            Šta tu ima? Pre svega, 125 strana na kojima veliki argentinski umetnik stripa Alberto Breća nudi svoje fascinantne, fenomenalne, neprevaziđene verzije devet Lavkraftovih priča, i to:

The Festival
The Thing on the Doorstep
The Shadow over Innsmouth
The Nameless City
The Dunwich Horror
The Call of Cthulhu
The Color out of Space
The Haunter of the Dark
The Whisperer in Darkness


            Sve one po prvi put izlaze na srpskom, a samo jedna je, do sada, objavljena na engleskom – „The Dunwich Horror“, u Heavy Metal Lovecraft Specialu 1979. godine. Čujem da se Ameri spremaju da kasnije ove godine nadoknade svoje jezivo kašnjenje i najzad izdaju ceo ovaj album na engleskom ali, po svemu sudeći, bar ovog puta Srbija će biti (nešto malo) ispred njih!
            Svih devet se veoma verno drže Lavkraftovog slova: adaptacije, koje je sa Brećom radio Norberto Buskalja, u svom tekstualnom delu sastoje se skoro isključivo od fragmenata Lavkraftovih priča – nema palpa, splatera i napumpanih sisa a la Korben, nema postmodernističkih, HPL-kritičkih preoravanja i dodavanja a la Alan Mur – sve je obavljeno s vrhunskim respektom, i vrhunskim, zaista unikatnim vizuelnim talentom.
            I, što se mene tiče, tvrdim i potpisujem: Brećine adaptacije Lavkrafta najbolje su strip verzije ovog pisca koje sam do sada video. Takav vrhunski spoj crtačko-slikarskog stila (koji teži apstrakciji i sugestiji, atmosferi i ugođaju) i teksta-povoda (Lavkraft, odlično shvaćen i kondenzovan), izvan A. Breće, meni nije poznat.
Šta je to što ovaj album čini osobenim?


Pre svega to što je Breća dobro shvatio suštinu lavkraftovskog horora, onako kako ga je ovaj i sam definisao u eseju „Natprirodna strava u književnosti“:


Prava neobična priča sadrži nešto više od zagonetnog ubistva, krvavih kostiju ili prilika obavijenih belim čaršavom i okovanih zvečećim lancima – po utvrđenom pravilu. Ona mora da bude prožeta izvesnom atmosferom neobjašnjivog užasa od kojeg staje dah i straha od spoljnih nepoznatih sila; u njoj mora da postoji nagoveštaj, izražen sa ozbiljnošću i zloslutnošću koje odgovaraju temi – nagoveštaj najstrašnije zamisli ljudskog uma o opakom i čudnovatom ukidanju ili poništavanju onih čvrsto postavljenih zakona prirode koji su naše jedino obezbeđenje od napada haosa i demona neistraženog i nemerljivog svemira.

            Drugim rečima, horor se ne sastoji u motivima i ikonografiji kao takvima: možete imati ma koliko ubistava, kostura, sablasti i čudovišta, vaše delo i dalje neće zasluživati da se nazove hororom u punom, vrhunskom smislu – neće izazvati stravu kod čitaoca! – ukoliko ne sadrži gustu atmosferu neobjašnjivog užasa i nagoveštaje poništavanja zakona prirode. Nagoveštaji i, ponovo, atmosfera, ključne su reči.
            Pisao sam već ovde na blogu o problematici Lavkrafta u stripu, i prikazivao neka dosadašnja izdanja relevantna za tu temu, kao što su Korbenovo LEGLO STRAVE, zatim S ONE STRANE I DRUGE PRIČE Erika Krika i LAVKRAFT kojeg je nacrtao-naslikao ni manje ni više nego Brećin sin, Enrike.  
Takođe vas podsećam na prvorazredan strip Breće starijeg kojeg je Darkvud pre nekoliko meseci objavio u Stripoteci, a koji sam vam ovde već hvalio: IZVEŠTAJ O SLEPIMA. Overite sve ovo, i strpljivo čekajte da dođe Tata Breća, i da Objasni kako se to radi.

            U tome će mu skromnu pomoć pružiti i pogovor ovom izdanju, pod naslovom „Slike neiskazivog“ koji potpisuje dr Dejan Ognjanović, a za grafičko uobličenje korica zaslužan je dokazani majstor i Lavkraftofil, Ivica Stevanović (koji će, odmah da kažem, biti glavni dizajner i ilustrator trećeg Nekronomikona).  


Urednik ovog izdanja i glavni krivac što ćemo uopšte, pod Darkvudovim kišobranom, imati Brećinog Lavkrafta na srpskom jeste Vladimir Ćuk, pa prema tome uskliknite s ljubavlju Vladimiru Ćuku i podgrevajte kult Lavkrafta... Jer on umro nije...




PS: Mislio sam da nikad neću dočekati ovaj genijalni strip na srpskom, pa sam ga pre par godina nabavio u originalnom izdanju - direktno iz Argentine. Vidite ga na gornjim slikama. Na tom poklonu veoma sam zahvalan Darku Miletiću.




2 коментара:

Bafy је рекао...

Gule, volimo te!

Dejan Ognjanovic је рекао...

tako treba! sa gulom nema neizvesnosti! počnimo ljubav ispočetka!