Evo još recentnog đubreta za na gomilu, pa spaliti, i poneki mediokritetizam kao tračak "svetla" u čemeru zvanom novi horor filmovi.
THE TUNNEL
AUS, 11
** 2+
Crnci u tunelu, ali australijski (aboridžini). Još jedan od sorte found footage filmića, ni bolji ni gori od proseka, sa svim elementima na broju: iritantni likovi, mnogo mrdanja, grdan prazan hod dok se nešto (sitno, mutno) ne desi, mnogo mraka, zaboleće vas želudac od tolikog cimanja i skakanja ali i oči od škiljenja u pokušajima da nešto razlučite u tmuši u tunelima ispod Sidneja.
RETREAT
UK, 11
**(*) 2+
Engleski triler, ceo snimljen na vrlo slikovitom ostrvu, i maltene samo sa troje dobrih glumaca (Džejmi Bel, Kilijan Marfi i Tendi Njuton). Bel dođe da pokvari ionako krnju idilu vestima da je Evropa pregažena lakoprenosivim virusom i da su jedino tu, bar privremeno, bezbedni od zaraze. Ovima radio ne radi a interneta nema, te nemaju načina da provere da li je svetu zaista došao kraj, ili je ovaj baja neki poremećeni sajko. I tako to ide, možda jeste, možda nije, moje srce tajnu krije, sve do samog kraja – dobri glumci nose to koliko se može, ali teško je odoleti osećaju nasilnog rastezanja ionako tankog materijala. Sve bi ovo bilo bolje da je srednjemetražni film od kojih 40-50 minuta – ali šta da se radi s time? Zato, imamo OVO. Nije negledljivo, svakako je refreshing videti nešto što izgleda kao FILM, sa mirnom, lepom kamerom bez drmanja i cimanja i skakanja i pikselizacije i "dokumentarizacije", ali zaista nije ništa posebno. NOŽ U VODI ovo svakako nije. A nije čak ni DEAD CALM.
FRIGHT NIGHT
USA, 11
* 1+
Mislio sam da sam spreman na sve, a naročito na najgore, ali DNODNA u ovom rimejku me je zabezeknulo. Bio sam toliko razbešnjem ovim komadom đubreta da sam jedno vreme mislio da ga saranim u detaljnoj obdukciji, ali srećom – prošlo me to. Nije vredno truda. SVE što su mogli da omaše – omašili su. Sve što su mogli da ukenjaju – isprolivali su. Na apsolutno svakoj mogućoj raskrsnici skrenuli su u pogrešnu stranu. Školski primer bezukusnog generičkog za-retarde-naumljenog đubreta. Da, tu je Kolin Farel, ali mogao je isto tako da bude i Vil Ferel. Na isto ispada.
CANNIBAL
BEL, 11
**(*) 3-
Boy meets girl. Girl eats people. On je voli. Ona voli meso. Itd. Predvidiv, ali ne sasvim negledljiv film, ima okej Euro-arty vibe, droničnu muziku i šumske pejsaže u izmaglici, iako je sve to u suštini deja vu, i ne nudi ništa novo – ali recimo da predstavlja solidnu regurgitaciju.
CHROMESKULL: LAID TO REST 2
USA, 11
** 2
Niskobudžetna, besmislena i besciljna klanica, smrtno dosadna u deonicama bez klanja, i relativno zabavna onda kad krv poteče, a ima je poprilično. Efekti maske su okej (mada se prečesto oslanjaju na CGI), pa najzadrtiji gorehoundovi mogu ovome da pruže šansu.
A HORRIBLE WAY TO DIE
USA, 11
** 2+
Ovo sam sad morao da proverim na IMDB-u šta uopšte beše, jer mi je, mesec-dva nakon gledanja, sasvim isparilo iz mozga. Aha: sad znam. Odbegli psiho ubija neke ljude na putu ka svojoj ex-devojci koja ga je odala. Ili tako nešto. Pih. Još jedan od napornih kvazidokumentaristički snimljenih "filmova" sa mnogo drhtanja kamere i sličnog. Da ne bude sve crno, recimo da ima nešto malo tenzije i (offscreen) brutalnosti. Glup rasplet.
SINT
HOL, 11
** 2
Mrzeo sam AMSTERDAMNED. Potpuno me ugnjavio DE LIFT. A sada, isti reditelj (Dick Maas – u prevodu, Masivni Đoka) pruža nam – savršeno generičku, nenadahnutu i NEDUHOVITU kvazihoror antikomediju za teen-retarde sa mnogo CGI-ja (od srednjeg ka slabom) i nešto malo OK efekata maske (trepni-i-propusti). Čak i RARE EXPORTS je neznatno gledljiviji i duševniji od ove nebuloze, ako vam je baš stalo do zlih Deda-Mrazova.
UNDER THE MOUNTAIN
NZ, 10
** 2
Zamislite blago-lavkraftoidni koncept (stari bogovi dremaju ispod novozelandskih vulkana i čekaju da ih minioni probude) provučen kroz gotovo besramnu barkerovštinu razvodnjenu haripoterovštinom (dvoje teen-blizanaca imaju MOĆ koja je strašno važna za celo to zamešateljstvo, i proganjaju ih neki stalno transformišući stvorovi sa pipcima), ali sve to izvedeno kao malo skuplji TV film za decu i omladinu (PG-13), savršeno bezukusan, bezbojan i zaboravljivo odrađen.
HUMAINS
FRA, 10
** 2
Ovo je procurilo pre milion godina, ali sa ruskim dabom. Prošli su eoni dok nije izašla francuska verzija, a onda još toliko dok nije isplivao engleski titl. Na kraju – džaba smo čekali. Majstori za efekte iz INSIDE ovde glume reditelje, ali bolje da se bave onim što znaju, a režiju da prepuste profesionalcima. Film je izrazito glup u samom startu, od koncepta o preživelim kromanjoncima u švajcarskim planinama pa do apsolutno nezanimljive egzekucije i bez-mozga raspleta. Maske tih subhumanoida su negledljivo ružne i glupe (otprilike na nivou TROLL 2, koji je, ampak, zabavniji za gledanje), a krvi ima jezivo malo za jedan francuski horor, tako da nema potebe da na ovo traćite vreme.
DON'T BE AFRAID OF THE DARK
USA, 11
**(*) 2+
Odlična scenografija i kamera, solidan dizajn zlih patuljaka, napadno antipatična devojčica i njeni couldn't care less roditelji u ovom slabom, dosadnom, jedva-gledljivom ali izrazito nebitnom i šupljem filmiću.
THE DEAD
11
**(*) 2+
When there's no more room in Africa – that'll be the day (of the dead)! Ovaj moj improvizovani teglajn duhovitiji je i pametniji od bilo čega u ovom precenjenom, nepravedno hvaljenom filmu. Jedino ikonografsko osveženje pružaju pustinjski ambijent i crni zombiji, ali to je premalo i preslabo da opravda ovaj režijski ne tako loš ali suštinski uninvolving i nepotreban film sa izrazito idiotskim završetkom (glavni junak pruža medaljon od poginulog oca preživelom sinu deset sekundi pre nego što obojicu prožderu zubati zombi iz afričkih katakombi).
GREY SKIES
CAN, 11
*(*) 2-
Izrazito amaterski na skoro svim nivoima, ovo je film samo za Mikija Lakobriju i naj-najzadrtije NLO-frikove. Grupa polu-zrelih kretena (ne tinejdžera!) ode u kolibu u šumi da se drogira i taslači, ali im planove kvari NEŠTO što padne s nebesa i počne da ih, kao, opseda. Dođavola, čak i ovaj moj opis zvuči zanimljivije nego što ovo zapravo na terenu izgleda. Uzeo sam ovo da gledam samo zato što je nekakav mudoviti majstor za efekte iz I lige ušao u projekat iz ljubavi, za siću, kako bi dizajnirao "dosad neviđene, originalne aliene". Pih, kažem ja. Sve je ovo bilo beskrajno bolje kad se zvalo X-TRO ili barem COMMUNION. Klonite se.
WHITE: THE MELODY OF THE CURSE
KOR, 11
**(*) 2+
Sjajan koncept o ukletom muzičkom studiju i teeny-pop girl bendu kojeg tu spopada ženski duh – protraćen je na mlaki, ženski (u najgorem smislu) korejski hororčić koji je toliko ženski da u njemu čak i nema mrtvih sve do samog kraja: u međuvremenu duh izaziva samo neke povrede kod svojih žrtava. Ima nešto malo jeze, ponegde, i režija je natprosečna (pred kraj previše flashy), ali scenario je, kao i u 99,8% korejskih horora, potpuna besmislica, uprkos plitkim prvoloptaškim pokušajima da se satirizuje nešto tako blatantno imbecilno u samo startu kao što je pop-muzičica za curice i žeđ za 15 minuta slave.
