Niška Univerzitetska
biblioteka „Nikola Tesla“, u saradnji sa brojnim organizacijama, udruženjima i
pojedincima, organizovala je prvu izložbu posvećenu naučnoj fantastici, pod
nazivom „Odiseja u svemiru knjiga“. Svečano otvaranje bilo je u petak 13. maja u 19 časova.
Dakle, u isto vreme dok sam
ja, tog prikladno-hororičnog dana u Velikoj Plani govorio
o hororu, u Nišu se govorilo (?) ili barem slikalo na temu SF-a.
Pošto nisam mogao biti na dva mesta istovremeno (to bi već bio SF! A možda i
horor?), izložbu sam posetio koji dan kasnije.
Evo sada da sa vama podelim
fotke koje sam tom prilikom napravio: onima sa strane, daleko od Niša, da
pokažem kako to izgleda, a Nišlijama i svima koji se u njemu nalaze ili kroz
njega prolaze, ne samo da pokažem nego i da ih potaknem da svrate i pogledaju
izložbu, i da možda čak ponešto od ovih knjiga iznajme u biblioteci, ili ih
kupe tamo gde se to još može (knjižare, Kupindo itsl).
Podsećam: ako kliknete na fotke, videćete ih, kao slajdšou, mnogo veće i detaljnije!
Izložba obuhvata mnoštvo
publikacija iz fonda Univerzitetske biblioteke i privatnih kolekcija, filmske
postere, fotografije, dokumenta i predmete koji se tiču naučne fantastike kao književnog i filmskog žanra.
Ulaz na izložbu je slobodan.
Nigde ne piše do kada traje, pa je poželjno da je overite što pre.
Paralelno sa njom na istom
mestu je još jedna, srodna:
IZLOŽBA „NIKOLA TESLA I HJUGO GERNSBEK : SARADNjA DVA
VELIKA STVARAOCA I VIZIONARA“
Povodom 160 godina od rođenja Nikole
Tesle i Dana Univerzitetske biblioteke „Nikola Tesla”, Univerzitet u Nišu,
Muzej Nikole Tesle (Beograd), Elektronski fakultet (Niš) – CIIT laboratorija, i
Univerzitetska biblioteka „Nikola Tesla”, organizovali su izložbu „Nikola Tesla
i Hjugo Gernsbek: saradnja dva velika stvaraoca i vizionara“...
Više o tome saznajte OVDE.
Kao
što možete videti, izložbu pretežno čine knjige, uz poneki časopis i fanzin,
ali ima i nešto figurica, postera, plakata, fotografija itsl.
Posebno
su za pohvalu „oblačići“ sa podacima i kuriozitetima koji mogu da zaintrigiraju
potencijalne čitaoce i buduće fanove.
Pažljivi
gledalac zapaziće da ima mnogo više materijala iz nekih boljih dana (pre
raspada SFRJ), dok je sadržina vezana za novije vreme nešto tanja, a verovatno
bi bila još tanja da mnoga od novijih izdanja nisu biblioteci donirali sami
izdavači.
Tu su
i dokumenti o nekadašnjim slavnim danima niškog SF-a, vezanim za „Liru“ i „Hlojgeovce“... Nekad bilo, sad se pripoveda...
...ali
i pokazatelji da se ponešto (znatno skromnije) i dan-danas radi kod
fan-mlađarije: "Niški džedaji", "Raketle" itsl.
Što
se izbora knjiga tiče, ima tu i naslova koji nemaju nikakve veze sa SF-om:
recimo, zbirka HOROR priča G. Skrobonje i antologija FANTASTIKE ruskih autora
koja samo marginalno ima nekoliko pričica/odlomaka antiutopijske sorte dok je
najveći njen deo posvećen folklornoj, mračnoj, da ne kažem hororičnoj
fantastici...
Ima i
knjiga fantazije (fentezi) za decu, kao što je GAMIŽ...
Zatim, izlaganjem njegovih proznih radova prolongira se zabluda o Zoranu Živkoviću kao SF piscu, što on nije, i što i sam
uporno ponavlja u svojim intervjuima (ali ko njih čita, a kamoli pak njegove
knjige)!
Još
neke knjige su tu samo zato što se „fantastika“ pominje u njihovim naslovima,
iako se (kao u ruskom slučaju) radi o sasvim „nenaučnoj“ vrsti fantastike –
folklornoj, deliričnoj, oniričkoj, nadrealističkoj, hororičnoj itsl.
Naročito je zabavno prisetiti
se ovih reči koje je dr A.B. Nedeljković nedavno na jednom forumu napisao: „Да се подсетимо, и у студијама српске књижевности, деценијама су респектабилни били акрепи
и караконџуле итд, а СФ не. Академски респектабилно је било, такође, казати
да је СФ бајка модерног доба (иако то такође није тачно; бајка је део фантази
жанра).“
A
onda, nakon njih, videti njegovu knjigu na ovoj izložbi smeštenu odmah ispod
debelog zbornika radova koji se pretežno bave „akrepima
i karakondžulama“!
Inače,
o ovoj ABN-ovoj knjizi pisao sam veoma iscrpnu (negativnu) kritiku u GRADINI,
pre par godina, a u vitrinama ovde možete videti i temat Gradine o fantastici (ne samo naučnoj).
Na izložbi
se, takođe, prolongira teza o tome da je gotski horor roman FRANKENŠTAJN takođe
i prvi SF roman. Za diskusiju na tu temu radoznalog čitaoca ipak upućujem na
moju studiju POETIKA
HORORA (u kojoj se iscrpno bavim i tim romanom, i ovom
problematikom).
Lepo
je što su svoje mesto dobili i pioniri SF-a u Srbalja...
Tu su i
ilustracije koje prikazuju postapokaliptički razoreni Niš – zapravo, vrlo
blizak ništavilu koje odjekuje i dan-danas, u prezentu, u gradu rečitog imena:
NIŠ(ta)...
Sad,
pitam se (glasno) da li bi Univerzitetska biblioteka mogla i htela da podrži i sličnu izložbu
posvećenu HORORU – i da li bi uopšte u svom fondu imala dovoljno toga da popuni
sve ove vitrine... Zapravo, odgovor na drugo pitanje više nego slutim, dok za ono prvo - videćemo.
