***(*)
3+
Vilijam Fridkin
se pokazuje kao krajnje redak primer vitalnog starca sposobnog i da u jeseni
svog života proizvede svež, žestok, mladalački Fuck-You film (za razliku od pregaženih penzionera tipa Kopole, Ridlija Skota ili Arđenta). Dobro, ne treba
očekivati mega-klasik u rangu nedodirljivih masterpisova nanizanih jedan za
drugim u 1970-im (THE FRENCH CONNECTION, THE EXORCIST, SORCERER, CRUISING), ali
ova crna triler-komedija svakako je najbolji njegov film koji je napravio još
od CRUSINGA, dakle u više od tri decenije.
Ultimativna sjebana
familija, degradirani međuljudski odnosi, bizarni planovi o unutarporodičnom ne-baš-plaćenom
ubistvu koji pođu po zlu, svet blizak postapokaliptičnom paklu (Suncem
sažeženi, otrovnicama i kanibalima naklonjeni Teksas) – i sve to živahno i
sočno, kao da nije rađeno po pozorišnoj predstavi čoveka po imenu Trejsi! Crni
humor u lopatama, izuzetna gluma (naročito MekKonahi u naslovnoj ulozi),
vanredna fotografija Kaleba Dešanela, brutalno nasilje i još brutalniji
psiho-teror, nepredvidivi preokreti... Ukratko, sjajna zabava: izgleda kao
najbolji film braće Koen (uključujući i Larija Koena) koji nisu oni radili!
Istina, uz sav
nesumnjivi entertainment, ovaj freak-show
previše naginje eksploataciji i ide u iživljavanje dalje i dublje i duže nego
što je potrebno – što je lepo po sebi, ako ga posmatramo kao neambiciozni komad
bezobrazne zabave, ali okrnjuje eventualne veće pretenzije ka nekakvoj ozbiljnoj
drami o ljudskom stanju.
Psiho-antropo-sociološki posmatrano, KILLER JOE je
isto toliko "realna" i "prodorna" drama realnih karaktera i
mentaliteta koliko je to, recimo, THE TEXAS CHAINSAW MASSACRE II, koji je (da ne budem pogrešno
shvaćen) izvanredan i vrlo mi drag film, i ujedno najpribližniji rođak (brat od
dementne tetke) ovome ovde, iako MekKonahijevo prisustvo (i najmanje jedna njegova
pretnja: "Ako me ne poslušaš, iseći ću ti lice i nosiću ga preko svoga!")
prizivaju asocijacije na IV deo tog serijala, u kome je on debitovao (zajedno
sa Rene Zelveger) igrajući lik po imenu Vilmer Slaughter!
Pošto doslovno
svi rivjui na netu pominju scenu sa Kentaki Prženom Piletinom, ja ću namerno da
je NE pomenem (zavisno od vaših preferenci, ona može da pobudi krčanje creva
ili povraćanje – meni je izazvala pomisao: "Mmmmm... batak!"). Umesto
toga, reći ću da je sam samcit kraj genijalan, i da sam u filmu uživao kao u
malo kom u poslednje vreme: pravo osveženje i blast from the past pravo u već pomalo zaboravljeni etitjud i
ludilo kakvo danas, jedva, može da se nađe samo u retkim limited release ili
direct-to-dvd filmovima, a nekad ste ih imali u wide-release ili barem svakom drive in-u... Mislim, šta reći kad vas već u prvom minutu filma pravo u lice
tresne žbun još uvek držeće Đine Geršon!
P.S: DŽOA sam gledao na FANTASTIC ZAGREB festivalu, i dok ovo pišem, nije dostupan za skidanje sa neta. Ali svakako ga zabeležite na svoje TO DO liste i ne propustite prvu priliku da ga pogledate, kadgod i gdegod se ona ukazala.
P.S: DŽOA sam gledao na FANTASTIC ZAGREB festivalu, i dok ovo pišem, nije dostupan za skidanje sa neta. Ali svakako ga zabeležite na svoje TO DO liste i ne propustite prvu priliku da ga pogledate, kadgod i gdegod se ona ukazala.
