**
2
Ovim rivjuom započinjem akciju "Manje sranja – više slika". Možda su u pravu komentatori koji se žale da previše filozofiram ovde.
Ko stvarno želi moje mudrolije, neka ih uredno plati, pa nek čita u časopisima i knjigama gde ih objavljujem, a ovde, na blogu, od sada idemo lagano, kratko, slikovito i bez mnogo razglabanja.
Dakle, francuski THE MONK je anahrona fletlajn smaračina za koju mi uopšte nije jasno ZAŠTO POSTOJI, a naročito u ovom bezobličnom, bezličnom, bezukusnom obliku!
Nešto malo fine gothic scenografije i dobre fotografije je sve što imamo od kvaliteta u ovom francuskom kostimiranom hororčiću.
Premisa (prema klasičnom gotskom romanu M. G. Luisa, odnedavno najzad dostupnom i na srpskom, pod naslovom MONAH) sasvim je protraćena.
Isto se može reći i za Vinsenta Kasela, koji je ovde neprepoznatljivo mlak, mrtvopuvački, kao na auto-pilotu u ulozi koja zahteva uzburkane strasti i larger-than-life misli i dela.
Ovo treba da vrije od čulnosti i pršti od elektriciteta, mrakovi treba da prete, duše se prodaju, večna prokletstva zarađuju, munje i gromovi da sevaju, Đavo lično se javlja, sto mu gromova!
Ali ne, umesto toga, fletlajn, ravnica, mrtvilo, i jedan od najdosadnijih, najneđavolskijih "đavola" u celoj istoriji Faustovskog Ekrana!
Zaprepašćujuće mlitav i nikakav film od Dominika Mola, reditelja vrlo solidnog LEMMINGA.
