**(*)
3- / 2+
u okviru akcije 'ah, taj FEST, pašću u nesfest', predstavljam najnoviji film milča mančevskog – reditelja prvog makedonskog horora, SENKE – koji se i u ovom filmu donekle dotiče horora, ali ovog puta iz stvarnog života. ovo sam gledo još pre dva meseca, al nikako da se nateram da napišem neko slovo o njemu za blog, jer u pitanju je tek još jedan ni tamo ni ovamo film, još jedna polu-promašena šansa od strane večitog dečka koji obećava, ali nikako da (ponovo) isporuči kao što jeste svojim debijem PRE KIŠE.
dobro, ovo uopšte nije negledljivo – iako ima prerazvučenih deonica, naročito u drugoj priči, o grupici dokumentarista koji odu u neku makedonsku zabit da slikaju 'život' poslednje babe i poslednjeg dede u jednom zapuštenom macedonian gothic selu u planinama. budući da ja imam određeni fetiš prema takvim lokacijama i ikonografiji, nije mi smetalo zadržavanje tamo, ali mnogima verovatno (i opravdano) hoće.
prva pričica u ovom omnibusu kratka je i bez vidljive poente – jedna devojčica iz čista mira reši da nedužnog čoveka prijavi policiji kao pedofila; nije to neuzbudljivo, donekle, ali deluje kao jedno proizvoljno parče iz mnogo veće celine koje, ovakvo, ovoliko, ovde, nema neku meni vidljivu svrhu niti poentu, uprkos nekim naknadnim montažama i nasilnim intervencijama na samom kraju koje veštački pokušavaju da povežu sve tri priče.
treća, i najduža, ujedno je i najzanimljivija: dok su prve dve igrane (manje-više, mada mi ona baba u zabitom selu deluje previše autentično da bi bila glumica, a i lokacija onog ruiniranog sela teško da je 'filmski set'...), treća priča je skroz dokumentarna, i tiče se slučaja koga se neki možda sećaju od pre nekoliko godina – slučaja lika koji je davio žene a onda, u svojstvu novinara (što mu je i bila profesija) izveštavao o tim – sopstvenim! – zločinima u novinama.
slučaj je zanimljiv i po sebi, odnosno scenario koji je napisao komedijant život sasvim je dovoljno bizaran, gnusan i wtf intrigantan, a mančevski je uspeo da dođe do dobrih sagovornika i lokacija i dokumenata tako da je sve to predstavio onoliko dobro koliko se to s tim slučajem u ovom trenu moglo.
nažalost, mnogo toga ostalo je nerasvetljeno, i možda će tek neka vremenska distanca omogućiti da se razotkriju još neki detalji o ovom ubici, uključujući tu i njegovo bizarno 'samoubistvo' – navodno, udavio se u kofi vode u wc-u! (ultimativni WTF u storiji koja je već wtf na kub!) zato je moja jedina zamerka ovoj trećini filma vezana manje za reditelja a više za 'scenaristu' – koji je neke ključne karte sakrio u rukavu. eto zašto ja ipak preferiram igrani film, koji ima mnogo bolji smisao za story structure od bilo kog dokumentarnog, životorežiranog filma!
e, sad – čemu sve ovo i kakve veze ove tri celine imaju jedna s drugom? fuck me if I know! naslov je možda nekakav ključ, ali u prvoj epizodi majka se javlja tek na samom kraju, da pokupi devojčicu i malo joj kenja što je išla u policiju; u drugoj imamo jednu starmajku u centru pažnje – babu od stotinu ljeta ('majče', kako je svi oslovljavaju) čiji život se, pomalo, fragmentarno, indirektno i površno odražava;
a u trećoj su žrtve ovog manijaka bile majke, odnosno žene srednjih godina, a on sam imao je fixaciju na majku koja ga je tukla kao malog. kako se to sve povezuje, šta nam to sve kazuje o majkama, majčinstvu, odnosu prema ženama u savremenom makedonskom društvu itd. itd. itd. – jebem li ga. feminista u meni ostao je zbunjen time šta je mančevski ovim hteo, osim da na silu spoji tri tematski i stilski sasvim različite priče. u tom smislu, mogo je film da nazove i LJUBAV I SMRT, sa podjednako smisla.
no, on je lično u bg tokom festa kao gost, pa ako ga negde spazite, pitajte ga čemu sve ovo služi, a uz to i ne radi? što se mene tiče, zasebni dok. u potpunosti posvećen ovom manijaku i njegovim zločinima (i njegovom titoljublju!) bio bi mnogo celishodnija opcija i pametnije rešenje, a babe, devojčice i majke je mogao da nekako smislenije obradi u nekom sasvim drugom, sa ovim nevezanom filmu.
