Podsećam da ću
danas (petak 12. oktobra) u 19h, u
Tribinskoj sali Doma Omladine u
Beogradu govoriti o fenomenu Novog francuskog horora. Najavu toga već ste
videli OVDE.
Ulaz je slobodan, a pažljivi posetioci sa pametnim pitanjima dobrodošli su.
Čitaoci iz
regiona koji prate slovenačku filmsku reviju EKRAN (ovih dana napunila
50 godina!) u njenom najnovijem, oktobarskom broju (u prodaji od preneki dan)
mogu naći i moj tekst u kome se bavim upravo temom pomenutog izlaganja.
Zbog obimne i
podsticajne materije, taj esej je podeljen u dva dela: prvi ima naslov VISOKA
TENZIJA I MUČENIŠTVO IZNUTRA, i u njemu, posle kraćeg podsećanja na korene
horora koji potiču upravo iz Francuske, kao i na nekolicinu klasičnih naslova,
prototip modernog horora vidim u kratkom Franžijevom poetskom dokumentarcu Le
sang des bêtes (1949). Ovaj masterpis od nekih 20-ak minuta možete
pogledati ovde (ali čuvajte se, sadrži eksplicitne prizore klanja životinja).
Moj esej
izdvaja i analizira tri ključna elementa nezaobilazna za kontekstualizovanje i
razumevanje novog francuskog horora. Ti ključevi su sledeći: 1) poetika
izgrađena na osobenom spoju lirskog i brutalnog; 2) stilska i ideološka
ukorenjenost u američkom horor filmu 1970-ih; i 3) srodnost i preklapanje sa
tzv. "cinéma du corps" (tj. "novi francuski brutalizam").
Drugi deo
eseja ima naslov RAPE ME, KISS ME, KILL
ME, a bavi se novim francuskim
brutalizmom (s naglaskom na filmovima Gaspara Noea i žena-reditelja) i njegovim
vezama sa novim francuskim hororom. Taj nastavak izlazi u narednom EKRANU, za
dva meseca (tj. početkom decembra), pošto je list sada prešao na dvomesečno
izlaženje.
Moje
predavanje u Domu Omladine rezultat je istraživanja, repriziranja,
promišljanja, analiziranja i novog iščitavanja fenomena NOVOG FRANCUSKOG HORORA.
Pitanje je da li će se, i kada, i gde, ovaj esej moći čitati na srpskom, pa je
zato barem ovo predavanje način da se i ovde, u Srbiji, prozbori na ovu
atraktivnu i inspirativnu temu.
Za zagrevanje onima koji dolaze naživo,
ili kao neka vrsta surogata onima
koji ne mogu da dođu večeras u Dom Omladine da me čuju, podsećam na nekoliko
mojih tekstova ovde na blogu. Pre svega, tu je moj esej ROD,
POL I MONSTRUOZNA SEKSUALNOST U SLEŠER FILMU (KRVAVA ROMANSA ALEKSANDRA
AŽE), ali tu su, takođe, i moje kritike sledećih filmova: Franžijevo
remek-delo LES
YEUX SANS VISAGE (1959), vredni opskuriteti za ezoterike kao što su MAIS
NE NOUS DÉLIVREZ PAS DU MAL (1971) i LITAN
- LA CITÉ DES SPECTRES VERTS (1981), zatim osvrt na neobećavajući Ložijeov
debi, SAINT
ANGE (2004), nezaobilazni masterpisovi kao što su VINYAN i MARTYRS,
akcioni splateri MUTANTS (2009)
i LA HORDE
(2009), gnusni Serbsploitation torture CAGED
(aka CAPTIFS, 2010), te najnovija dela od reditelja filmova INSIDE - LIVIDE (2011)
i MARTYRS - THE TALL
MAN (2012)...
