izabrana dela

izabrana dela

недеља, 29. јул 2012.

THE TALL MAN (2012)

***
3

            Mada se tako nešto podrazumeva za rivju sa ovako visokom ocenom, ipak da naglasim: ovde neće biti spojlera (sve do samog kraja, gde su uredno obeleženi). THE TALL MAN je više nego dobar film, pa zato da vam kvarim uživanje u njemu – neću. Ali kazaću nekoliko stvari koje mislim da vredi reći.
            Pre svega, iako ga potpisuje Paskal Ložije, ne očekujte još jednu orgiju torture a la MARTYRS. Krvi ovde ima manje nego u prosečnom made-for-TV filmu. Možete ga slobodno pogledati sa svojom majkom ili babom.
            Ako vas horor uopšte zanima, onda znate ko je Ložije, šta je MARTYRS i o čemu se ovde radi. Ako ne znate: u nekoj američkoj planinskoj nedođiji nestalo je 18 dece. Mlada medicinska sestra ostaje bez svog deteta, i kreće u poteru za njim, po šumama i gorama i napuštenim zgradama… Da li iza svega stoji urbanolegendarni "Visoki čovek", ili nešto prizemnije…? Videćemo!
 
            Baš kao i MARTYRS, tako i THE TALL MAN počinje kao relativno konvencionalan horor, a onda negde oko polovine napravi jak zaokret (umereno predvidiv; slutio sam ga), pa pred kraj još jedan (ovo se nisam usudio da pretpostavim!). Zbog toga: čuvajte se onlajn rivjua i spojlera od strane netaktičnih kretena. Ložije je jedan od poslednjih preostalih pametnih twistera, i prepustite se njegovom filmu što neviniji: zaslužujete da budete iznenađeni.
            Ipak, moram upozoriti da twistovi ovde, za razliku od onih u MARTYRS koji su ga ipak održali u granicama horora, zapravo vode IZVAN horora – toliko da je pomalo upitna njegova krajnja žanrovska pripadnost. Što se mene tiče, THE TALL MAN još uvek ima sasvim dovoljno elemenata horora da ga takvim smatram, ali – slutim da će biti mnogo hororfila koji će biti razočarani time gde ovo zaokreće i koliko se udaljava od bilo kakvog konvencionalnog poimanja strave… 
            Pre svega, THE TALL MAN je režiran besprekorno. Ovime se Ložije definitivno potvrđuje bar trojako: 1) kao vrhunski majstor horora; 2) kao redak primer horor reditelja koji zaista ima nešto na pameti; i 3) kao reditelj sa velikim mudima. Prosto ne znam šta od ovoga više da pohvalim!
            Ta maestralna režija, ta zlokobno pokretna kamera, taj smisao za lokaciju, za kadriranje, za svetlo, za atmosferu, za detalj… To je sve vrhunsko. Sasvim sam ubeđen da će THE TALL MAN idućeg januara dobiti Zlatnog Ghoula u najmanju ruku za kameru (što se ostalih kategorija tiče, videćemo; Ložijeu možda dam za režiju, a Džesika Bil je takođe jaka natjecateljka za glavnu žensku ulogu). Vizuelnost ovog filma je čist svrš. TAKO se snima film, gaddemit! 
Isto tako – sposobnost kreiranja ubedljivog i upečatljivog sveta: dakle, ne samo lokacije, nego i ljudi koji ga nastanjuju. Prijemčivi likovi, odličan smisao za slikovit kasting, sjajna gluma (uključujući i glavnu, Džesiku Bil, koja ne samo što se odlično drži 10 godina posle rimejka TEKSAŠKOG MASAKRA… nego, najzad, pokazuje da ume i da glumi)! Pa onda intrigantne situacije i sve spakovano kroz savršen tajming – bez holuvudskog brzanja i nasilnog wham-bangovanja, ali i bez prazne priče i gnjavaže: svaki kadar, svaka scena traju tačno koliko treba. 
         Treba imati velika muda pa reći braći Svajnštajn: "Braćo, ako mi ne date da napravim HELLRAISERA kakav ja želim, onda si nabijte u dupe taj direct-to-dvd bulšit koji imate na pameti, i pozovite Ažu ili barem onog odradeka što je otaljao PIRANU 3DD; ja sad odoh da snimam SVOJ film!" A još veća da, umesto prodaje duše za "veliki američki proboj", svoj talenat uposli u službi ovog scenarija i ovako nekonvencionalnog filma. I mada ja nisam baš sasvim oduševljen rezultatom (o zamerkama: nešto niže) – ne mogu da ne aplaudiram čoveku koji tera svoje, a naročito kad je to "svoje" ovako dobro.
            Čak i ako od ovog filma tražite "samo" horor – nećete biti razočarani: prva polovina pruža nekoliko solidnih scena tihe jeze i saspensa, i najmanje jedan prolongirani super-horror set-piece o kakvom samo možete da maštate u dreku koji se danas drzne da se izdaje za "horor". Međutim, u ovom slučaju, Ložije nije tu "samo" da nam uzburkava nerve i remeti nam snove. Za razliku od brojnih filmova koji krenu kao drama pa završe u hororu (npr. AUDITION), THE TALL MAN kreće kao horor a završi kao… hm, teško je reći šta. Recimo da je "drama" dovoljno difuzan termin da u njega može da se smesti i OVO.
            Što se tiče onoga što Ložije ima na pameti, to će svakako biti Velika Kontroverza br. 2. (Prva je to skretanje sa horor žanra i odlazak u… nešto drugo.) Rasprava o tome definitivno spada u SPOJLER, pa zato – ovo što sledi crnim slovima na crnoj pozadini NE čitajte pre nego što pogledate film.
           
Ložije u VISOKOM ČOVEKU vrši jednu od najpametnijih redefinicija monstruoznog (i monstruizacije "normalnosti") koje sam ikada video u horor filmu, i to radi upravo kroz taj dvostruki twist, koji u njegovim rukama NIJE tupavi šlajmaranovski GOTCHA!suprajz, nego je neraskidiv od ideje kojoj služi. Šta imamo ovde? Naša dobra junakinja (Džesika) na pola filma bude razotkrivena kao monstrum koji krade decu, a sumnjivo-domunđavački lokalci – kao njene žrtve. Auh, ko bi reko, tako slatka cura, a ovamo – decokraditeljka (i ubica)? A onda, na kraju, saznamo njenu pravu motivaciju, i sudbinu te dece, i shvatimo da ona nije nikakva zlikovka nego krajnje politički nekorektna i mega-radikalna dobročiniteljka koja, zapravo, tu decu spasava iz njihovog sjebanog okruženja i čupa ih iz tih kancerozno-toksičnih familija koje mogu samo da ih žigošu i pretvore u sopstvene još gnusnije replike – i daje im novi identitet, novi život.
            U suštini, Ložije polazi od radikalnih ideja o porodici V. Barouza – da je porodica u svom današnjem obliku jedna prevaziđena mašina za autoreprodukciju neuroza i drugih patoloških nusprodukata roditelja kroz svoju decu: začarani krug u kome se Same Old Shit replicira unedogled. Bez lomljenja tog ciklusa, bez radikalnog prekida, bez uklanjanja dece iz kužnog okruženja njihovih roditelja, nema šanse za ozbiljan napredak ljudske vrste. Istina, Ložije ne eksplicira ovo u toj ekstremnoj meri, ali svakako njegov film predstavlja nešto najbliže pomenutim Barouzovim idejama što sam ikada video. 
            Naravno, porodica je TEMELJ svakog društva – bez obzira na rasu, religiju, ideologiju – među pigmejima i među Eskimima i među Amerima i među Rusima i među muslimanima i među Kinezima – porodica je svuda SVETINJA. Zašto? Zato što je to najsavršeniji mehanizam KONTROLE koji se uopšte može zamisliti. "Rado bih ja u tu vašu revoluciju i rat protiv zlotvora, ali… imam ženu i decu koje moram da hranim i zbrinem, pa prema tome, I'm too old for that shit!" Nego, da ne idem suviše u ovu tiradu – ono što nam Ložije ubedljivo pokazuje jeste da definitivno postoje NEKE porodice iz kojih bi za sve, a naročito za decu, bilo mnogo bolje da ova budu izmeštena u zdravije okruženje nego da skapavaju u materijalnoj i duhovnoj bedi svojih roditelja samo zato što su ih ovi okotili.
 
            Radikalno, ali istinito… I prilično pametno od Ložijea da upotrebi (a ne zloupotrebi!) horor kako bi nam, kao u klasičnim hororima iz 1970-ih, izneo jednu kontroverznu, subverzivnu priču i ostavio nam glavolomku da nas opseda posle okončanog filma. Istina, rez između prve i druge polovine filma možda zahteva preterani prelaz s jednog na drugi kolosek i cena koja se time plaća jeste izvesno gubljenje fokusa, odnosno kapitala uloženog na početku, koji se do kraja ne vraća gledaocu u potpunosti. Prelaskom na Film Ideje THE TALL MAN pomalo napušta status Filma Emocije, i uz sve moje intelektualno poštovanje prema tome što uradi na kraju, ne mogu reći da sam emotivno dotaknut a kamoli devastiran kao na kraju MARTYRS, bez obzira što je i lik Džesike Bil ovde svojevrsna mučenica i što Ložije i na ikonografskom planu nastavlja svoju fetišizaciju izmučenog, izubijanog (lepog) ženskog lica i tela.
            Dakle, iako za THE TALL MAN dajem nešto manju ocenu, ne mogu reći da sam razočaran, a još manje da je ovo "pad" za najobećavajućijeg novijeg reditelja horora: naprotiv, tek posle ovog filma moje poštovanje prema njemu raste, a sa njim i još veća očekivanja od njegovog narednog projekta, šta god on bio!

2 коментара:

NGboo је рекао...

"... prepustite se njegovom filmu što neviniji: zaslužujete da budete iznenađeni."

Za ovo si 100% u pravu. Nisam čak ni listu ostalih glumaca pogledao, tako da sam se oduševio kada sam video preslatku (i već poodraslu) Džodel Ferland - taj devojčurak ne prestaje da me impresionira. A pored smelih, radikalnih preokreta, prijatno me je iznenadila i Džesika Bil, iako sam bio poprilično skeptičan kada sam pročitao njeno ime u tvom rivjuu. (Izgleda da joj je bio potreban bolji reditelj od onih sa kojima je ranije sarađivala.) Sam film je na mene ostavio snažan utisak - toliko snažan da ću sada morati da odgledam i Martyrs (ma koliko mi mučan bio), a interesuje me i Ložijeov dugometražni prvenac, Saint Ange.

Dejan Ognjanovic је рекао...

imaš moj kratak rivju ovde: http://cultofghoul.blogspot.com/2009/01/saint-anges.html