Pregled novih filmova viđenih u prva 4 meseca 2012. godine (januar-april) nalazi se OVDE. A sada, pošto su iscurila još 4 meseca, red je za osvrt na horore gledane u drugoj trećini godine (maj-avgust).
Ukratko: vrlo slabo! Najočekivaniji film ovog perioda (i cele godine) – PROMETEJ – ozbiljno je uprskao, a i većina ostalog, hajpovanog ili ne, pokazala se kao osrednja at best! Baš zato što većina novih horora dostupnih za gledanje u poslednja četiri meseca nije vredna detaljnije priče, obrađujem ih ovako grupno, ukratko. Ipak, pošto se ove sitne boranije nakupilo poprilično, podeliću osvrt na nove horore u dva dela, po redosledu gledanja (to znači da oni najnoviji slede u idućem nastavku).
Istovremeno podsećam da su na blogu, od onoga gledanog u protekla 4 meseca, zasebno već bili obrađivani sledeći (klikni na naslov za pun rivju):
PROMETHEUS (USA, 12) *** 3-
TWIXT (USA, 12) *(*) 2-
THE TALL MAN (CAN, 12) *** 3+
ASYLUM BLACKOUT aka INCIDENT
FRA/UK, 11
** 2
Oho, francuski horor! Nestala struja - pobegli ludaci! Mrak, crnilo, brutalnost? Retro ugođaj? Šolderov ALONE IN THE DARK, pa na kub?
Pih! Potpuno protraćen potencijal: likovi su kreteni za koje nas nije briga, situacije u koje zapadaju su usiljene a nezanimljive, čak dosadne, pretnja je difuzna, neodređena, kilava, nikakva, bez profilisanog negativca ili grupe, bez trunke smislene motivacije, bez fokusa, upamtljivih set-pisova, brutalnosti... Bilo kakvog entertainment value-a nema ni za lek, sve je to odrađeno krajnje mlakonjavo i besciljno, pa zato, ako vam je baš do ludaka koji vršljaju kad nestane struja – bolje još jednom obnovite masterpis ALONE IN THE DARK, a ovo slobodno zaobiđite.
JUAN OF THE DEAD
CUB, 11
**(*) 2+
Još jedna zombi komedija! Naslovni junak je ružno-antipatični lik, njegova družina ništa bolja, premisa sa ljudima koji lešinarski pokušavaju da eksploatišu globalnu katastrofu ima u sebi nešto alanfordovsko, ali nije tretirana ni približno sa bliskim duhom, inventivnošću ili idejnošću, Sve se svodi na nizanje gegova od kojih neki nisu loši, ali većini nedostaje PUNCH, ili dodatni twist, nego se svaka situacija, svaka dosetka završava prerano, samodovoljno, a bez punog impakta. Najbolji deo filma je odjavna špica, animirana, uz Sid Vicious obradu "My Way"!
SKEW
USA, 12
** 2
Još jedan found footage, ovog puta o troje mladih ljudi na road tripu s kamerom koja "predviđa" smrti ljudi koje usnimi usput. Onda isplivaju lični demoni, paranoje, tajne iz prošlosti i slične nezanimljivosti da nadoknade odsustvo smislene, ubedljive i zlokobne pretnje – sve do bezveznog twista, ni blizu tako pametnog kao što su, izgleda, mislili.
THE SQUAD aka El páramo
COLO/ARG/SPA, 11
**(*) 2+
Ovo je kolombijsko-argentinsko-španski nezvanični rimejk Zekinog NEPRIJATELJA: odred vojničina dođe na pograničnu ispostavu iz koje se niko ne javlja i zatekne je pustu, s izuzetkom vezane žene koja ništa ne govori, ali vremenom se čini da ima neke veze s veštičarenjem. Dobar je atmosferični ambijent karaule sve vreme okružene izmaglicom, postignut je donekle osećaj izgubljenosti i paranoje i nezemaljskog zla... ali onda se pretera s besciljnim bauljanjem po tim hodnicima, tim glupljim jer ga izvode vojničine kao da ne postoji nikakva obuka, disciplina, pravilo službe – nego se naprasno pretvore u grupicu histeričnih tinejdžera koje je neko maskirao u uniforme. Slabo su dramski postavljeni međuljudski sukobi i ništa se naročito pametno a kamoli jezovito ne uradi sa potentnom premisom koja ostaje tek razvučena skica za eventualni rimejk.
GUT
USA, 12
*(*) 2-
Jeftino i ružno snimljeno, u kućnoj radinosti, sa par glumaca, a "ideja" je jednako jeftina kao i sve ostalo u filmu ("normalan" porodični čovek postaje opsednut snuff snimkom koji mu pusti horror geek drugar), sa naravoučenijem: čuvaj se hororista, jer njihova sjebana gikovština će u vaš strejt porodični život uvesti neslućene dimenzije pornografije, snafa i užasa koji će da vam izedu i ženu i dete i vas same! Ubij gika dok još možeš, ne daj mu da te smara tim horor kasetama i dvd-ima! Kraj je unikatno ravno-promašeno-bezveznjački.
SILENT HOUSE
USA, 11
** 2+
Rimejk već viđenog argentinskog filma, shot for shot, sa minornim izmenama, bez pravog razloga za gledanje, osim da uživate u solidnoj glumi Elizabet Olsen koja 70-ak minuta baulja po "napuštenoj" kući u kojoj nekoga (izgleda) ipak ima, i taj neko bi da joj ubije oca, a onda i nju, pa ako može, ne bi bilo loše i njenog čas-je-tu-čas-nije ujaka. Ako ste gledali original, onda znate i twist; ako niste, neću da ga spojlujem. Meni je LA CASA MUDA bio za nijansu bolji, svežiji, intenzivniji, i ako niste gledali nijedan ipak bih preporučio izvornik a ne ovo prežvakavanje.
INBRED
UK, 12
** 2+
To je klasična storija o grupici omladine nad kojom se u nekoj vukojebini iživljava gomila degena. Omladinci su zapravo maloletni delinkventi na popravnom radu (sa svojim vaspitačima) a degeni su ruralni Englezi tretirani kao stock characters kojima ne treba opravdanje: samim tim što su seljaci – podrazumeva se da svi zajedno kolju i muče ljude koji tu nabasaju.
Iako film počinje s pokušajima drame i karakterizacije koji čak nisu tako loši, relativno brzo to se pokaže kao sasvim izlišno, ničem neslužeće traćenje vremena jer sve devoluira u nizanje torture set-pisova rađenih kao gegovi – dakle, "komično", a ne mučno-realistično. Odsecaju se glave, ljudi se gaze konjskim kopitima dok im se lobanje ne rasprsnu, stomaci se pune tečnim stajskim đubrivom dok ne eksplodiraju, i slično. Spoj CGI i efekata maske je solidno urađen za nizak budžet, a fun-loving sprdačina i krvopljus sjajno su legli uobičajenoj publici Grossmanna. Što se mene tiče, pozdravljam primetan napredak Chandonov u odnosu na sve njegovo što sam dosad video – INBRED je zapravo prvo njegovo nešto što liči na regularni film, bez obzira što smo taj film već milion puta videli.
MIDNIGHT SON
USA, 12
**(*) 3-
Sasvim pristojan indie flick o mladom vampiru koji usred velegrada (San Francisko?) naprasno, sam od sebe, postaje krvopijac tek u svojoj 24-oj godini. Proizvoljno je to postavljeno – vidimo da je bio mega-osetljiv na sunce od malena, ima i opekotine da to dokaže, ali izgleda je sve do 24. godine normalno ručkao sir meso mleko jaja, kad mu naprasno došla žeđ za krvlju! Kao za inat, baš tad se spanđa s prodavačicom slatkiša pa onda kreće uobičajena dilema: ubi il' poljubi! Solidno je to glumljeno, i može se posmatrati kao malo slabiji derivat Romerovog klasičnog MARTINA i (naročito) Fesendenovog najboljeg filma, HABIT. Nije ovo ništa za antologiju žanra, pa ni podžanra (viđali smo sve to već u vampirskom filmu), ali urađeno je s dušom, što u ova kilava vremena za horor zaslužuje jedan mlak aplauz.
---Nastaviće se---
