HOROR FILMOVI 2012 (Prva trećina)

             Jedna trećina 2012. godine već je iscurila: da vidimo gde smo bili i šta smo gledali od novih horor filmova u prva 4 meseca.

            Prošlu,jadnu i nikakvu, 2011. godinu okončali smo kuknjavom i kletvama: "Ne povratila se!" – barem što se tiče onoga što nam (ni)je pružila na polju horor filma. Dala nam je mahom razočaranja od onih od kojih smo imali pravo da očekujemo bolje (Karpenteru, stidi se!), zatim razočaranja od prenaduvanih megahajpovanih osrednjosti koja su "žarila" i neprobirljive palila po festivalima da bi se onda izduvali kao baloni kad su se našli pred oštricom Ghoul's viewa, i na kraju opšta, uobičajena razočaranja od kojih realno nije ni trebalo očekivati bogzna šta.  

Kad je ĐUBRE postalo standard, osrednjost je postala maltene vrlina i utočište u koje se sklanjamo od pošasti imbecilizma i još smo presrećni kad neki noviji horor "baš i nije toliko loš!" Kad nema kiše, dobar je i grad. Kad nema remek-dela, "dobri" su nam i poludupasti (at best!), skoro-smandrljani, pretežno-protraćeni, jedva-zabavni, kvazi-originalni ali suštinski zaboravljivi hororčići.

            Pa, red je da neznatno promenim intonaciju: ova godina je počela NEŠTO MALO BOLJE! Ne, još uvek nema na horizontu ništa što bi moglo da priđe makar četvorci (petice možemo samo da sanjamo, i da ih se nostalgično prisećamo kroz reprize, jer nove teško da ćemo videti), ali su zato horori koji su nam postali dostupni u prva četiri meseca 2012. godine ponudili malo bolji prosek. Štaviše, u prvoj trećini godine moglo se pogledati više solidnih trojki i podnošljivih "tri-minusa" nego u celoj jadnoj 2011-oj! Ne znam da li se po jutru dan poznaje, ali nesporna je činjenica da je već sada izvesno da će finalni skor na kraju ove godine biti nešto pozitivniji, sa većim brojem solidnih naslova sa kojima se može praviti lista najboljih.

            Evo, dakle, šta se pojavilo, a ja odgledao i ocenio, u periodu između 01.01. i 30.04.2012.

            Neke od donjih naslova već sam prikazivao na blogu, neke tek planiram, ako stignem, ali za potonje neka, za sada, budu dovoljne bar moje ocene kao preporuke. 

Uostalom, ima i takvih "čitalaca" koje ne zanimaju moji rivjui nego samo ocene, i koji celokupan moj mukotrpan posao svode na preporuku "Gledati / Ne gledati"! Što reče neki na tamo nekom forumu na koji su kopirali link mog rivjua za THE RAID: "Ne zelim da citam dugacke i precizne opise ovog filma."

            Naslovi su podeljeni u dve grupe:

1) Već prikazani na blogu (klikni na naslov da vidiš kritiku):

NIGHT DRIVE

S. AFR. 11

***       3-

PARANORMAL ACTIVITY 3

USA, 11

**(*)    2+

TOMIE UNLIMITED

JAP, 11

**(*)  3-

AMPHIBIOUS

INDO, 11

*(*)        2-

CHRISTOPHER ROTH

ITA/BEL/ROM, 11

**(*)   2+

ROSEWOOD LANE

USA, 12

**        2-

ABSENTIA

USA, 12

**(*)   3-

THE WOMAN IN BLACK

UK, 12

***     3-

SLEEP TIGHT

SPA, 12

***     3

BEYOND THE BLACK RAINBOW

CAN, 11

***(*)      3+

ADAM CHAPLIN

ITA, 11

**        2-

THE MOTH DIARIES

USA, 11

**(*)   3-

INTRUDERS

UK/SPA, 12

**(*)   3-

LIVIDE

FRA, 11

***(*) 3+

EVIDENCE

USA, 11

**(*)  3-

URBAN EXPLORER (2011)

GER, 11

**  2+

THE AWAKENING (2011)

UK, 11

***  3-

LE MOINE (aka THE MONK, 2011)

FRA/SPA, 11

**   2

2) Kratki osvrti na horore o kojima do sada nisam pisao:

DON'T GO IN THE WOODS

USA, 11

*           1+

Apsolutno bezvredno đubre bez trunke smisla na bilo kom smislu postojanja: glupo i kao "horor" i kao iritirajući "mjuzikl" i kao vanredno kretenski "vic" i kao kvazi-satira na muzičku industriju i, što je najgore, kao elementarna zabava, od koje ovde – ni traga.

THEATRE BIZARRE

USA, 11

**(*)   2+

            Savršeno promašena "horor"-antologija, bez trunke horora u sebi. Staromodno, jalovo, napadno nezanimljivo u svojim povremenim nadobudno "pametnim" a zapravo infantilnim, kretenskim pokušajima da se bude drugačiji. Jedino što donekle valja jeste segment koji je radio Karim Husain. O Stenlijevoj "Mami na žabe" zasebno ću se izjasniti.

DEMONS NEVER DIE

UK, 12

**        2

            Skoro potpuno protraćen Robert Šijan (MISFITS) u generičkom, zaboravljivom britanskom slešeru o tajanstvenom ubici koji tamani suicidalnu omladinu. Rado bih kazao još nešto, ali već mi je potpuno izvetreo iz sećanja, a gledao sam ga pre samo 40-ak dana.

THE CORRIDOR

USA, 11

**(*)   2+

            Momačko veče u kolibi u kanadskim snegovitim šumama pretvara se u prilično predvidivu i slabo zanimljivu dramu kada nekakvo vanzemaljsko čudo (nešto između entiteta iz COLOR OUT OF SPACE i lavirinta iz WITHIN THE WALLS OF ERYX) posluži kao katalizator za trvenja između ovih "drugara". Dok se zapliće, to još pomalo i obećava, ali kad treba da počne da isporučuje i da se raspliće, to ode u loše procenjenu grotesku i apsurd, a kulminira ispraznom WTF mistifikacijom. Daaaleko najstravičnija stvar u ovom filmu jeste "frizura" jednog od likova u njemu!

CASSADAGA

USA, 11

**        2-

            Đubroviti poster obećava nešto kao poor man's HELLRAISER, a pošto ga kao reditelj potpisuje lik koji je napravio prilično solidnu adaptaciju Barkerove priče DREAD, očekivao sam solidan hororčić od ovoga. Avaj, ništa slično tome. Sve je ovde krš, počev od prologa u kome majka grdi dečaka što se oblači u suknju, a on sebi makazama odseče pače (verujte, to zvuči zabavnije nego što je prikazano), pa preko premise o čoveku (to je isti onaj klinac, sada odrastao, samo bez pačeta) koji pravi marionete u prirodnoj veličini od tela žena koje otima (verujte, ovo zvuči mnogo zabavnije nego što je prikazano) sve do krajnje uninvolving storije o gluvoj (!) curi i njenim priključenijima s kojima Lujza Flečer nema baš nikakve veze, ali se potonja baba ipak pojavi u par minuta da nas podseti da je još živa. "Iznenađenje" vezano za identitet ubice je nepostojeće – istog trena kad se pojavio znao sam da je on taj, a izrazito glup rasplet morate videti jedino ako ste ljubitelj kretenskih antiklimaktičnih usiljenih krajeva.

THE YELLOW WALLPAPER

USA, 11

*   1

            Amaterska produkcija sa lošim glumcima, totalnim odsustvom smisla za ritam, sa lošom fotografijom (ovi kao da nisu čuli za drugo osvetljenje osim prirodnog svetla koje se zateklo na licu mesta) i sa najnespretnijom upotrebom tragikomično bombastičnog muzičkog skora koju sam ikada čuo. Ovaj skor kao da su odradili Parker i Stoun za neku epizodu SAUT PARKA u kojoj se parodiraju jeftini hororčići: to je toliko bučno i preterano u svojim napadnim pokušajima da proizvede stravu svojim preglasnim duvanjem u trube i gudanjem u žice da čovek ne može a da se ne smeje. Ali sve to brzo dosadi, i nije od vrste treša koji je zabavan za izrugivanje; nema tog pijanstva niti družine zajebanata koji OVE fekalije mogu da učine iole gledljivim. Izrazito nezanimljiv "zaplet" nema nikakve veze sa izvornom, klasičnom pričom (prototipom feminističkog horora koja, uprkos tome, nije loša), te stoga ne postoji baš ni najmanji razlog da se podvrgavate ovoj jevtinoj smejuriji.

            I to je to što se tiče horora koje sam pogledao u prva 4 meseca 2012.

            Naredna trećina morala bi da ponudi nešto jače – ako ništa drugo, barem PROMETHEUS (koji izlazi za mesec dana) bi morao da zaradi bar kilavu četvorku (4-). Videćemo...