HOROR FILMOVI 2011/2012

            Ostadoh dužan osvrta na neke hororčiće s kraja prošle godine koji bi nekoga možda mogli zanimati, pa evo mojih presuda, a zajedno s njima su i osvrti na par osrednjih horora procurelih u prvim mesecima 2012. Jedan izrazito slab (THEATRE BIZARRE) i jedan prilično dobar (THE WOMAN IN BLACK) zaslužuju detaljno tranžiranje odnosno pohvalu, pa ću njih obraditi zasebno – a do tada, evo ovako na gomili nekih, pretežno srednjačkih.

KILL LIST

UK, 11

**(*)         2+

            Precenjena, prehvaljena koještarija nastala tako što su uzeli 2/3 jednog ne naročito zanimljivog engleskog trilera o plaćenim ubicama (rađenog dosadno realistički, naturalistički, mrdoskakajućom kamerom, snimanje glumaca sleđa i u potiljak i sl.) pa na njega nalepili završnu trećinu nekog ne preterano smislenog horora o paganolikim sektašima sa smešnim maskama i ritualima. Posle mnogo buke i besa sledi kulminacija besramno slična onoj u SRPSKOM FILMU, samo što joj fali i konotativna i emotivna rezonanca. Pojedini američki kreteni se oduševljavaju brutalnošću nasilja, kao da je to neki kvalitet po sebi: sorry, ali ono ovde nema impakt niti nužnost niti smisao. Ti isti kreteni svršavaju na to koliko je završnica neočekivana; pa naravno da jeste, kad je silom nalepljena iz nekog desetog filma koji s ovim nema veze, a ovde mu stoji ko piletu sise. Frustrirajuće prazan i kretenski film čiji je maltene jedini saving grace to što ima nešto malo živopisnog, energičnog nasilja – pretežno od krimi-akcija sorte, ali pred kraj padne i nešto malo hororolike krvi.

PARANORMAL ACTIVITY 3

USA, 11

**(*)   2+

&

PARANORMAL ACTIVITY 2; TOKYO NIGHT

JAP, 10

**(*)        2+

            Ovi filmovi konceptualno predstavljaju trend koji prezirem: ćiftinsko vatanje sirotinje na jeftine fore i fazone tim hinjenim "dokumentarizmom". Ipak, ne mogu da poreknem da se u svakome od njih, ipak, može naći barem po jedna ako ne i 2-3 sekvence koje izazivaju nešto malo jeze, a pošto je to sve ređi i pomalo zaboravljeni kvalitet u današnjem hororu, moram da ga makar donekle nagradim i pohvalim.

YELLOWBRICKROAD

USA, 11

**(*)         2+

            Još jedan "darling" neprobirljivih kritičara kojima je dovoljan originalan koncept da ne moraju da se bave takvim finesama kao što je egzekucija (osrednja i neupečatljiva). Početak obećava blervičovsku misteriju u amerikanskim šumama i gorama u kojima ljudi tajanstveno nestaju; ali ovo je put koji vodi u NIŠTA, i postaje dosadan još negde oko polovine, mnogo pre razotkrivanja Čarobnjaka iz Oza (otud je referenca u naslovu, ali to ste sigurno već znali) u tom bezveznjačkom, isprazno-mistifikatorskom omažu (?) Kjubrikovom ISIJAVANJU.

LA CASA MUDA

SPA, 11

**(*)         2+

            Evo još jednog ne previše zanimljivog pokušaja "stvarni život" pristupa: kamera u real time prati glavnu junakinju dok se sat i po mota po praznoj, a možda i ne tako praznoj kući. Najveći gimmick je u tome da se takvim stilom – kome se po difoltu veruje – publici snažnije nego inače izvlači tlo ispod nogu kada na kraju otkriju da se stvari nisu zbile baš tako kako su nam prikazane (kamera je lagala!) i da je naša 'žrtva' zapravo – svetoga mi Aže – ubica! Šteta samo što to otkrovenje ne nosi nikakav impakt, nego je puki BU!-efekat, sirovo "ha ha, to niste očekivali! ala sam vas prešao!" Pitam se da li će predstojeći američki rimejk (SILENT HOUSE) da nešto ovde unapredi. Ako ništa drugo, u njemu igra odlična glumica Elizabet Olsen, pa ću ga zbog nje svakako overiti prvom prilikom.

TERRITORIES

CAN, 11

**         2-

            Ovo zapravo NIJE horor, ali se kao takav reklamira, pa ću ga ukratko opisati ovde. Ispod maske torture porna krije se zapravo krajnje naivan, plitak i dramaturški neubedljiv antiamerički pamflet. Grupicu Amera na povratku iz Kanade na nekom zabitom šumskom graničnom (?) prelazu zaustave dva poremećena bivša graničara, a kad im nađu malo trave i jednog Amera iranskog porekla – to postaje dovoljno za iživljavanje prema njima – i gledaocima. Ovi bivaju zatvoreni u kaveze, usred šume, i ova smaračina sve do kraja ne nudi nikakav entertainment value u toj situaciji, a kamo li pak ideološku ili kakvu drugu žvaku za mozak. Pobiju ih sve na kraju, offscreen, i to je sve. Zlo živi!

CHRISTOPHER ROTH

ITA/BEL/ROM, 11

**(*)   2+

            Italijanski horor film sa pristojnim budžetom i izgledom (slikao ga DP koji je ovekovečio HAUTE TENSION a maske i klanja proizvela živa legenda, Đaneto de Rosi, takođe zaslužan za krv u Ažinom masterpisu). Nažalost, scenario je izrazito bezveznjačko prežvakavanje Arđentove TENEBRE i King-Romerovog DARK HALFa bar donekle, s tim što se ovde ne radi o dvojniku, već je zlikovac na vrlo kilav i nebitan način povezan sa horor piscem koji se sa ženom povuče u šumu da napiše svoj novi roman, pre nego što neko počne da ubija po uzoru na njegova dela. Negde u dubini ovog apsurda postoji izvesna doza starog dilandogovskog vajba, u smislu oslanjanja na old-school 1980s horor trope, ali to je izvedeno vrlo nemušto i poludupasto, kao da se previše babica previše trudilo da ovu bebu siluje u previše nekongruentnih, uzajamno poništavajućih pravaca.  

Na stranu apsurd motivacije i veze između svega toga, ali najviše boli protraćena šansa za vizuelnu gozbu – iako to sve lepo izgleda, u celom filmu postoji samo jedan jedini upečatljiv set-piece (klanje u kupatilu: reklo bi se da deda-Đaneto danas može da rezanje grkljana obavi u snu), a čak ni on se zapravo ne dešava zaista nego... nejasno je gde (u nečijoj mašti?). 

Likovi su nesnosno drveni a dijalozi su najotrcanije replike koje kao da su uzete iz scenarija napisanog na italijanskom pa gugl-translejtom prebačene na rumunski a onda takođe gugl-translejtom na francuski, pa sa njega na engleski. Zadrti hororisti mogu ovome dati šansu zbog rudimentarnog šmeka, ali ne očekujte previše od ove uglancane, šuplje i dosadnjikave tirade o "mračnoj strani" s kojom se horor pisac, kao, upušta tokom kreacije.

ROSEWOOD LANE

USA, 12

**        2-

            Naš omiljeni pedofil, Viktor Salva, vraća se sa novim horor-trilerom. U njemu, istina, nema golišavih tinejdžera i dece, ali je zato glavni zlikovac – suprajz! – teen paperboy koji se iz nejasnih razloga okomi na ulicu iz naslova a naročito na Rouz Mek Govan, tek doseljenu u kuću u čijem se podrumu njen otac nedavno nasmrt strmeknuo niz stepenice. Njena glavna muka je u tome što je njen nemezis maloletan, pa je niko ne uzima za ozbiljno kada pokušava da policiju ubedi u to da je ona dobra, a dečačić – zao (autobiografska fantazija V. Salve? "Nisam ja ništa kriv, on me spopada!"). Nažalost, premisa je neverovatno besmislena, a njena imbecilnost nije iskupljena nikakvim pomena vrednim scenama saspensa koje je Salva do sada pouzdano umeo da proizvede. Demonizacija tog dečaka izvedena je toliko tragikomično i jadno da je zaista teško u ovoj nakaradnosti prepoznati rukopis čoveka koji je ipak potpisao neke vredne i zanimljive horore (CLOWNHOUSE, JEEPERS CREEPERS pa i solidan triler NATURE OF THE BEAST). Patetična smejurija! A tek twist u poslednjem minutu što nema veze s mozgom... Jaooo...

ABSENTIA

USA, 12

**(*)   3-

            Taman kad je njen naglo nestali muž postao i zakonski mrtav, on se niotkuda pojavi, ne ume da objasni gde je dotad bio, ali čini se da su zajedno sa njim, za njegovim petama, došla i nekakva demonska bića (?) kojima je umakao. Zato sada žena, njena sestra i krajnje neprofesionalni pajkan koji je istraživao rečeni nestanak pa se usput smuvao sa ožalošćenom ženom (!!!) imaju da razreše tajnu vezanu za mračni prolaz u kome je, kako izgleda, portal ka drugoj dimenziji. Likovi su življi i ubedljiviji nego što smo u hororima ovog (B) nivoa navikli, misterija je intrigantna i nepredvidiva, ima tu povremeno solidnih creepy scena, a naročito je za pohvalu (nenamerni?) helrejzerovski ugođaj – ne u smislu slikovitih SM monstruma (nema ovde ničeg takvog) i splatera (sorry: samo jedna scena s nešto malo krvi), nego kroz temu nestalog a onda povraćenog ali ne baš sasvim istog kao pre nestanka, za kojim ubrzo stižu još neke paklene sile da ga vrate nazad – njega, i svakog ko im se nađe na putu, samo bez kuka, lanaca, kidanja kože i ostaloga. Sasvim simpatičan hororčić, ima tu nešto fine jeze i napetosti, i šteta je što se prećeralo sa anderstejtmentom i dvosmislicama, što ta misterija nije malo konkretnija i MESNATIJA, i što kraj nema jači impakt. Ipak, ovo vredi pogledati.