петак, 6. април 2012.

BEYOND THE BLACK RAINBOW (2011)


***(*)
3+

            Moj posao sa prikazivanjem ovog filma, barem ovde na blogu, relativno je lagan. Ako imate ikakve sumnje oko toga treba li da zakoračite iza Crne Duge, odgovorite sami sebi na sledeća tri pitanja:
            1) Volite li Kronenbergove radikalne avangardne debije, STEREO i ZLOČINI BUDUĆNOSTI?
            2) Volite li trippy B-filmove iz 1970-ih i ranih 1980-ih?
            3) Sviđaju li vam se kadrovi iz filma koje sam odabrao i okačio uz ovaj tekst?
            Ako je odgovor na sva tri pitanja glasno i nedvosmisleno DA! – onda ne znam šta bih još dodao, sem elaboracije tih pitanja.
            Dakle, ne očekujte "normalan" narativan film. Ne tražite klasičan SF-hororčić. Ne nadajte se zapletu, logici, jasnoći. Ako vam je do još jedne priče o ludim naučnicima, ugroženim devojkama u nevolji, sumanutim eksperimentima, monstrumima, jurnjavama kroz mračne hodnike – zaobiđite ovo.
            BEYOND THE BLACK RAINBOW radi za pretenciozne, heady-trippy SF-horror-drame od pre nekoliko decenija isto ono što je AMER uradio za giallo. 
            Znači, vrhunski fetišizam predloška, savršena rekreacija podžanra i metafilmski pristup koga živo zabole da li će se Mali Đokica i Joe Sixpack zabavljati gledanjem ovog slowburn ludila. 
            Pritom je ovaj film posvećen fetišizaciji jednog daleko manje populističkog i rulji-prikladnog podžanra nego što je to đalo – jer ovde nemamo erotizovane polugole žene niti krupne planove njihovog sadističkog mučenja i klanja, i slične senzacionalističke detalje za golicanje nedoraslih tinejdžera u duhu i telu.
            Umesto njih, tu su dugi kadrovi u kojima se "ništa" ne dešava: ništa, sem spektakularno fascinantnih orkestracija simboličkih međuodnosa lica, tela i hiperstilizovanog prostora, uz povremene nadrealne "vizije" izvedene na old-school način, bez trunke opazivog CGI-ja.
            Dok je AMER možda i previše upeglan i uglačan da bi ga iko mogao pomešati sa nečim što je tamo neki Italijan mogao zaista da snimi 1970-ih, BEYOND THE BLACK RAINBOW perfektno i bez trunke omaške rekonstruiše ne samo ugođaj nego i kolor i teksturu slike tog perioda, i zaista bi mogao da prođe kao izgubljeni pa tek danas pronađeni relikt iz, recimo, 1977. godine (radnja je smeštena u 1983. ali meni to sve deluje još malko više retro)!
            Nema pravog filma bez FETIŠA, tako glasi stara ezoterička mudrost. BEYOND THE BLACK RAINBOW to bez greške ilustruje. Ovako ingeniozna upotreba krupnih planova – lica, kao i predmeta – odavno nije viđena; ovakvi prostori, ova kronenbergovska "klinička" scenografija, ova dominacija čiste crvene boje – hell, ko može da bude toliki duhovni evnuh da ne svršava na to?
            Tome dodati dvije žlice neo-nadrealizma a la Bekšinski + Merhige (BEGOTTEN), uz blage reference na Raselov ALTERED STATES, i ova bogato začinjena paradajz-juha je skuhana!
            Velika pamet očita je i u kastingu: jer, iako se radi o niskobudžetnom, nekomercijalnom filmu, dvoje protagonista izabrano je znalački besprekorno. 
            "Ludi doktor" (Michael Rogers) ima savršenu ledenu ali ekspresivnu fizionomiju lica i spooky periku koji ga čine definitivnim rođakom Adrijana Tripoda i ostalih Kronenbergovih freak-mentol-"naučnika", iako je njegov projekat znatno maglovitiji od onih u Kronijevim filmovima.
            "Žrtva" (Eva Allan) jedna je od najlepših devojaka viđenih u nečemu srodnom hororu u ovoj deceniji, i njena krhkost i ranjivost i nevinost savršena su suprotnost ledenom ludaku koji je drži u svom institutu, a posmatranje njenog preslatkog lika i tela (čak i obučenog) nudi – barem meni – više uživanja od svih LESBIAN VAMPIRE KILLERS VS. ALIEN NINJA ZOMBIES "sexy" treševa koji napučuju donje regione horor polica danas i nadražuju marvu svojim napumpanim kurveštijama.
            Ovu kanadsku ekstravaganciju potpisuje Panos Cosmatos – da, sin George P. Cosmatosa, reditelja B-horor klasika Of Unknown Origin i Leviathan, od majke, Šveđanke, eksperimentalne umetnice. Očito je povukao na oboje, i napravio sjajan amalgam žanrovski-popularnog sa eksperimentalnim! Evo šta kaže njegova kratka biografija:
He spent his early formative years traveling all over the globe before settling in Canada. In 1981, the family lived for a year in Mexico where exposure to the strange local interpretations of American pop culture had a profound and lasting effect on his creative life. 
Growing up in the isolated suburbs of Vancouver Island during the 80s, he obsessed over the minutiae of heavy metal, fantasy art, and science fiction horror films, which he still does to this day. He then immersed himself in the underground art and music scenes making short films, album covers and music videos with a burgeoning group of influential and groundbreaking artists.
Meni je nepojmljivo koga je, i kako, prevario, da mu da pare za ovaj definitivno nekomercijalan projekat, ali snažno navijam da nastavi sa pravljenjem ovakvih bisera, jer talenat je nesporan, a inklinacija retka i vredna negovanja.
Što se tiče mojih krupnijih zamerki, pomenuću tri: 
1) Moglo je i moralo da se prolije više krvi! Postoji jedna scena "skeniranja" u kojoj sam doslovno vapio da bljuzne i šikne crvenilo, ali to se desi krajnje suzdržano i prebrzo. Nije u redu taj koktizing.
2) Završni deo – poslednjih 15ak minuta – napuštaju dotadašnju stilizaciju i prelaze, previše naglo, ne samo u banalniju vizuelnost, nego i u daleko prozaičniju "akciju", u C-movie teritoriju sasvim neprikladnu dotada doslednoj stilizaciji.
3) Na to se nadovezuju i sama pogibija zlikovca, koja je toliko radikalno antiklimaktična – toliko je napadno ANTI bilo šta da predstavlja skoro doslovni FUCK YOU gledaocu koji po svojoj ekstremnosti može ili da vas frustrira, ili uvredi, ili navede na pozerski aplauz.
 U njegovom samouverenom "I'm too cool for rules" etitjudu ima nešto pozerski samosvesno a la RUBBER što nekoga može da izbaci iz filma koji se, nakon toliko fingirane ozbiljnosti, završi kao neki bezvezni wink-wink vic…
            Znači, budite upozoreni: ako niste naštelovani na duh koji se ovde oživljava, ti dugi kadrovi, spori ritam, malo dijaloga, opskurni dijalozi, konfuzan zaplet, odsustvo akcije u konvencionalnom smislu (ok, ima nešto malo pred kraj, ali treba izdržati dotle!) mogu vas frustrirati i smoriti.
            Ja sam znao u šta se upuštam, i spremno sam prigrlio sve što mi je ponuđeno; nije mi smetalo ni trajanje (110 minuta!) ni spori ritam, ni opskurnost. Ovo je jedan hipnotički film kome se treba prepustiti – i uživati. Ako ikako možete.
            
Izvanredna elektro-muzika dodaje ugođaju, i šteta što je nema još više. 

14 коментара:

  1. deluje na oko vrlo zanimljivo, videćemo da li je više od eye-candy. vrlo zanimljiv saundtrek. da li si možda gledao Machotaildrop koji su producirali isti ljudi koji su producirali i ovaj film? ako da, valja li čemu?

    ОдговориИзбриши
  2. nisam gledo Machotaildrop, niti mi deluje da bih ja to gotivio. ako neko pogleda pa pomisli drugačije, neka to kaže ovde.

    ОдговориИзбриши
  3. Свиђају ми се фотке, скидам без читања.

    ОдговориИзбриши
  4. još jedan ovakav komentar i prestaću sasvim da gubim svoje dragoceno vreme na pisanje bilo kakvih rivjua, i samo ću da kačim naslove, ocene i slike.

    ОдговориИзбриши
  5. А, не, читам ја, одмах или касније, зависи од фазе у којој сам: маничне или депресивне :)

    ОдговориИзбриши
  6. Odlican film! odusevljen sam isto koliko i amerom. preko rezije, muzike, montaze, fotografije, glume, i "price". sto se mene tice na prvo gledanje-a sigurno ce da padne jos koje kad malo se slegnu utisci, jedina mana je na kraju kad se lik soplete i padne udarajuci pritom glavu o kamen, nepotrebno na taj nacin da zavrsi on pa i film. malo vise unesenosti i emocije uopste nije bilo na odmet da se ovaj odlican hipnoticki film zavrsi.
    inace vapim za ovakvim filmovima koji ne samo sto odudaraju od klasicnog narativa tipa pricam ti pricu, vec i to smisleno koriste da ipak nesto i kazu bar onome koje ko sto gul kaze nastimovan, bar malo, za takvo iskustvo.
    mada mi nesto govori da ce biti vise ovakvih filmova kako se sve vise krecemo civilizacijski u tom smeru...
    recimo balardove price bi mogle da posluze kao odlicna podloga za tako nesto.
    4 od mene

    ОдговориИзбриши
  7. Beyond the Black Rainbow je, čak i sa problematičnim krajem (u kojem, čini mi se, Cosmatos demonstrira svoj pomereni smisao za humor), jedan od najboljih filmova s početka XXI veka koje sam odgledao, tako da jedva čekam da se pojavi BRrip, pa da ga repriziram bez ovog "Magnet" u uglu. :) (Naravno, više bih voleo da se obnavljanje desi u bioskopu, ali pretpostavljam da film neće stići do Niša...)

    A hvala i na preporuci za Cronenbergove debije iz prvog pitanja na koje sada mogu da odgovorim sa nedvosmislenim "DA". Stereo mi je za nijansu više prijao, ali su me oba raspametila fotografijom i arhitekturom lokacija na kojima su snimljeni. :)

    ОдговориИзбриши
  8. Izdrkotina od filma, mozda bih nesto skapirao na 100mikrograma esida, ali ovo je cisto gubljenje vremena..

    ОдговориИзбриши
  9. Mandy je, makar za sad, prihvacena prilicno pozitivno; mada, izgleda da je film (ponovo) predugacak... i da je usrao poslednju trecinu. Lupam. Enivej: Hype-On.

    ОдговориИзбриши
  10. o, da, itekakao! ovo mi je samcitom vrhu najočekivanijih!

    ОдговориИзбриши
  11. MANDY - Official Trailer: https://www.youtube.com/watch?v=rI054ow6KJk

    ОдговориИзбриши
  12. Trejler za Mandy izgleda bolje nego sto sam ocekivao ☺

    ОдговориИзбриши
  13. oladite malo s očekivanjima za MENDI. slabiji je od DUGE i to znatno. od mene: 3-

    ОдговориИзбриши