David Fincher
**(*)
3-
priznaću da mi je asocijalni glavni junak (izumitelj fejsbuka) ovde bio bukvalno jedini 'hook' u otherwise polunezanimljivoj priči, likovima i situacijama. početak je obećavao više nego što sam do kraja dobio: činilo se da će finčer da pruži jednu ozbiljnu i relevantnu disekciju stanja svesti i nesvesti (zapadnog, a i šire) čovečanstva na početku milenijuma, ali je sve ostalo na nekim polukuvanim i nedopečenim frazama i opštim mestima.
pritom i džesi polako postaje zamoran sa svojom one-note performansom koju je ovde bukvalno preneo iz ZOMBILENDA – štaviše, potonji bi mogo da se gleda i kao nastavak finčerovog filma, odnosno SN je kao prikvel za ZOMBILEND. sve je odrađeno tek kao malo ambiciozniji i bolje režiran TV movie of the week, a adaptacija likova i zbivanja iz stvarnog života nije uspela da postigne onu čaroliju koja sirovi materijal (život) transcendira u nešto arhetipsko i večno (umetnost), već se svodi na prilično banalnu, jednodimenzionalnu ilustraciju (reportaža). nema velike drame, nema velikih lomova, nema set-pisova, memorabilnih scena niti dijaloga za večnos. možda adekvatno povodu, ali ipak – čemu onda trud uopšte? film bi bio nešto zanimljiviji da se zove ULOGA ŽENE U ŽIVOTU ASOCIJALNOG I MANJE-VIŠE PAMETNOG MUŠKARCA, i da su barem do kraja sproveli tu agendu, ali ovako i to ostaje na nivou (neko bi reko - mizoginične) sugestije...
ipak, ništa od ovoga neće sprečiti amer-akademiju da finčera nagradi nekim oskarčićem na proleće. to mi se javilo već nakon odgledanih prvih pola sata, i to čvrsto predviđam da će da se desi. sa svim svojim pretencioznim, a plitkim materijalom, ovo je kao poručeno za oskarizaciju u nekoj od glavnih kategorija (scenario, režija, naj-film). a ako tako bude, to će da bude i definitivni spomenik na njegovom preuranjenom grobu kao reditelja od koga smo dugo vremena očekivali nešto više (a još od SEVEN to nismo dobili). amin.
