KAKO SE KALIO HOROR – Marijana Jelisavčić Karanović

 

Ko kaže da je horor teorija samo sfera muškaraca? Niko ko je bar malo upućen u stvari... 

U belome svetu poimanje horora bilo bi znatno siromašnije da nije bilo takvih teoretičarki kao što su Carol J. Clover, Barbara Creed, Linda Williams, Cynthia A. Freeland, Judith Butler, Victoria Nelson, i mnoge druge.

U Srbiji, na tom polju, nezaobilazne su bile pokojne Dobrila Bratić i Ana Radin, a od aktivnih tu je neumorna Marija Šarović... a toj družini pridružila se, kao najmlađa, i Marijana Jelisavčić Karanović. I ne samo da se pridružila, nego su njene aktivnosti i interesovanja ponajbliže ispitivanju žanra u književnosti (a ne sociologiji, psihologiji, antropologiji itd, kako to mnogo češće biva).

Zato danas želim da vam skrenem pažnju na njenu publikaciju pod naslovom KAKO SE KALIO HOROR. Elementarne činjenice o njoj pozajmiću od sajta ART-ANIMA, pre nego što, pred kraj, kažem još koju moju.

 

U izdanju Matice srpske nedavno je objavljena monografija Marijane Jelisavčić Karanović Kako se kalio horor. Knjiga je nastala kao deo projekta „Paralelni svetovi i imaginarne teritorije u srpskoj i stranim književnostima“, koji se realizuje u okviru Odeljenja za književnost i jezik Matice srpske i bavi istraživanjem dela srpske i stranih književnosti, kao i njihovih odnosa sa književnim ostvarenjima iz ranijih epoha.

Autorka prikazuje nastanak, razvoj i sazrevanje domaće horor proze, od književnosti srpskog predromantizma, preko pozicioniranja i razvoja horor tradicije tokom devetnaestog veka, do savremene domaće produkcije, uključujući pojedinačna dela, antologije, ali i kritičku literaturu.

U delima Jovana Čokrljana, Milovana Vidakovića i Jevstatija Mihajlovića autorka identifikuje i analizira elemente horora i pokazuje njihov formativni uticaj na razvoj žanra horora u srpskoj književnosti, dajući ujedno doprinos novom kritičkom sagledavanju njihovog stvaralaštva, čime potvrđuje značaj fantastičnog diskursa kao nepravedno zanemarenog dela naše kulturne i književne istorije.

Analizira brojna dela domaćih autora, od Jovana Grčića Milenka, Sime Matavulja, Momčila Nastasijevića, Mihajla Pantića i Milovana Glišića, pa sve do savremene domaće horor proze, književnosti strave za decu i pokreta signalizma, koji više od pola veka ima brojne dodirne tačke sa književnim hororom.

Identifikovanjem i tumačenjem motivskih, tematskih i stilskih osobenosti, folklornih elemenata, likova, uloge i karakteristika vampira, vukodlaka, veštice i drugih čudesnih, natprirodnih i neprirodnih bića, te gotskih motiva, uključujući predmete, likove, lokalitete, smrt i zagrobni život, autorka ukazuje na značajne paralele sa stranom književnom produkcijom, od ranog engleskog gotskog romana i dela Horasa Volpola, En Redklif, Metjua Gregorija Luisa, preko Nikolaja Gogolja i Žaka Kazota, do Stivena Kinga i drugih velikana savremenih horor književnosti, ovaj naslov biće vredan i značajan ne samo ljubiteljima i izučavaocima iz akademske sfere, nego i svima onima koje zanima književni horor.

Recenzenti knjige su prof. dr Ljiljana Pešikan Ljuštanović, prof. dr Mladen Jakovljević, prof. dr Radoslav Eraković i dr Željko Tešić.

Štampanje ovog izdanja omogućio je Pokrajinski sekretarijat za kulturu, javno informisanje i odnose s verskim zajednicama Vojvodine i Fondacija Mile Dragić.

 

SADRŽAJ:

 

Reč autora

---Uvod u srpski horor:

Milovan Vidaković i Jevstatije Mihajlović

---Čudesna sudbina Jovana Čokrljana

i njegovog „romantičeskog“ i pomalo horor romana

---Žena kao saveznik đavola:

lik furije Alekto u kontekstu evropske horor proze

s kraja XVIII i početka XIX veka

---Metamorfoze nečiste sile

u srpskoj fantastičnoj prozi XIX veka

---Posle dvadeset (i još dvadeset) godina:

srpska horor priča nekad i sad

---Od omiljene igračke do zastrašujućeg predmeta

(lik sablasne lutke u romanu Bela Ane i Edvarda Sifreta)

---U Zagrobu nešto diše: smrt u pripovedačkim zbornicima

Nešto diše u mojoj torti i Zagrob – zbirka hrvatskog horora

---Serijal Neruševac Darka Macana

– čudesna bića u horor romanima za decu

---Signalističke horor priče

---Ko je prokleo ukletu kuću? Motiv uklete kuće

i njegova kontekstualizacija u priči „Nečista kuća“ Milete Jakšića

i romanu Večna kuća Mladena Milosavljevića

---Milovan Glišić, ubica vampira

Izvori i literatura

Napomena

 

Biografija

Marijana Jelisavčić Karanović (1992, Perućac). Osnovnu i srednju školu završila u Bajinoj Bašti, a osnovne i master akademske studije srpske književnosti na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu, gde je 2016. godine odbranila master rad na temu „Elementi horor fantastike u romanu srpskog predromantizma“, za koji je odlikovana Brankovom nagradom Matice srpske. Dobitnica je godišnje nagrade Filozofskog fakulteta u Novom Sadu za najboljeg mladog istraživača iz oblasti humanističkih nauka za 2020. godinu, druge nagrade na konkursu za najbolju kratku priču u 2022. godini, koju dodeljuje Dom kulture u Pirotu i druge nagrade na konkursu „Dositejevo zlatno pero“ (2024), koju dodeljuje Zadužbina Dositej Obradović. Objavila je zbirku kratkih priča Prihvati igru?, rukopis koji je nagrađen od strane žirija Prve knjige Matice srpske. Trenutno je na doktorskim studijama srpske književnosti u Novom Sadu, gde je prijavila rad na temu „Horor fantastika u srpskoj prozi XIX veka“. Učestvovala na više domaćih i međunarodnih skupova. Jedan od priređivača trećeg toma Sabranih dela Aleksandra Ristovića (Kulturni centar Novog Sada, 2021). Sa Milenom Zorić transkribovala i priredila roman Jovana Čokrljana Ogledala dobrodetelji i vernosti ili žalosna priključenija Dragoljuba i Ljubice iz 1829. godine (Matica srpska, 2020). Sa Velimirom Mladenovićem priredila je temat o Luju Aragonu u časopisu „Sveske“ (2017). Član je Matice srpske od maja 2017, a član saradnik od juna 2020. Član je Odbora Manifestacije „Antićevi dani“, Omladinskog odbora Matice srpske i Organizacionog odbora Međunarodnog festivala proze Prosefest. Od juna 2021. godine honorarni je saradnik u književnoj redakciji Kulturnog centra Novog Sada. Od oktobra 2022. zaposlena je na Visokoj školi strukovnih studija za obrazovanje vaspitača u Novom Sadu kao asistent za užu naučnu oblast Srpska filologija i književnost. Od januara 2024. sekretar je časopisa Detinjstvo. Radove objavljuje u periodici. Govori engleski i španski jezik.

 

Evo izvoda iz recenzija:

 

„Osim što identifikuje i tumači motivske, tematske i stilske osobenosti, folklorne elemente, likove, uloge i karakteristike vampira, vukodlaka, veštica i drugih čudesnih, natprirodnih i neprirodnih bića, kao i ključne gotske motive, uključujući predmete, likove, lokalitete, smrt i zagrobni život, Marijana Jelisavčić Karanović ukazuje na značajne paralele sa stranom književnom produkcijom, od ranog engleskog gotskog romana do velikana savremene horor književnosti.“

- Prof. dr Mladen Jakovljević

 

„Nasuprot istraživačima sklonim da negiraju horor kao žanr i svedu ga na atmosferu strašnog, zloslutnog, jezovitog ili neprijatnog, koja može postojati u različitim žanrovima književnosti, pa samim tim nije vredna samostalnog istraživanja, Marijana Jelisavčić Karanović u jedanaest eseja, izdvaja i u široko zahvaćenu istoriju i poetiku horor-književnosti kontekstualizuje raznolika dela i autore, od onih s početka XIX veka: Milovana Vidakovića, Jevstatija Mihajlovića, Jovana Čokrljana i Konstantina Marinkovića, preko devetnestovekovnih pripovedača, do savremenih hrvatskih i srpskih autora (Goran Skrobonja, Ivan Nešić, Dejan Ognjanović, Darko Macan i dr.).

- Prof. dr Ljiljana Pešikan-Ljuštanović

 

„Knjiga Marijane Jelisavčić Karanović nastala je kao plod istraživanja nedovoljno proučenog segmenta srpske književne baštine. Ova radoznala koliko i talentovana autorka nije „skrenula pogled“ prilikom hermeneutičarskih suočavanja sa htonskim bićima iz bizarnih pripovedačkih svetova. Zahvaljujući tome, njena knjiga zaslužuje da bude opisana kao poovski bedeker, čiji nas sadržaj ohrabruje da se (konačno) zbližimo sa književnim junacima koji nas podjednako opčinjavaju i plaše.“

-Prof dr Radoslav Eraković

 

„Autorka knjige Kako se kalio horor sistematično i detaljno upoznaje nas sa književnom baštinom koja je i dalje prilično nepoznata savremenom čitaocu, pa i onome kome je bavljenje književnošću profesija. Pod time prvenstveno mislimo na prozna dela pisaca iz epohe predromantizma. Usredsređivanjem ka problemu oblikovanja književnih tekstova u duhu žanra horora Marijana Jelisavčić Karanović podstiče nas da na novi način preispitamo i onaj donekle poznatiji korpus književne tradicije.“

- Dr Željko Tešić

 

A sad opet malo ja...

Pojava ove knjige i ono što je u njoj i oko nje važno je iz više razloga:

1) Horor se, već i kroz naslov, ali i kao neuvijena tema i sadržaj ove stručne publikacije dodatno utemeljuje u domaćoj terminologiji.

2) Horor se, kao tema ozbiljnog izučavanja, legitimizuje i time što knjigu objavljuje naša najprestižnija i najstarija kulturna institucija, Matica srpska.

3) Sa ovom knjigom se i njena autorka definitivno otkriva kao jedan od najrelevantnijih stručnjaka u domaćem akademskom izučavanju horora.

4) Njome se baca naročito dragoceno svetlo na korene, zametke i začetke bavljenja jezovitim motivima i temama u prastaroj srpskoj književnosti koju, izvan stručnjaka kojima je to posao, malo ko još danas čita „za dušu“ – a te korene je vitalno upoznati da bi se bolje razumelo sve ono što je na tom polju kod nas usledilo.

Neki brzopleti čitaoci su mi se nedavno javili, kada su videli najavu ove knjige, sa pitanjima tipa: „Šta je sad ovo? Kopiraju te? Čemu još jedna knjiga na ovu temu?“ i slično.

Iz gornjeg detaljnog opisa moralo bi svakom dobronamernom građaninu biti jasno da je „sličnost“ samo u naslovima: KAKO SE KALIO HOROR zaista zvuči kao da se bavi sličnom temom kao moj DOLAZAK HORORA, ali to nipošto nije slučaj.

Tri su ključne, fundamentalne razlike:

a) DOLAZAK se bavi recepcijom INOSTRANOG horora u Jugoslaviji/Srbiji u 20. i 21. veku, a KALIO se bavi isključivo hororom u srpskoj i hrvatskoj književnosti (s jednim malim inostranim izuzetkom);

b) DOLAZAK je strogo koncipirana i celovita studija, dok je KALIO zbirka zasebnih radova (neki su studije, a neki prikazi knjiga), ranije objavljivanih u stručnoj periodici tokom dužeg vremena,

i c) DOLAZAK je pisan sa izvesnom dozom autorske slobode, ironije, subjektivnosti, dok je KALIO pisan pretežno strogim akademskim diskursom.

Prema tome, nemajte bojazni da ima bilo kakvog preklapanja ili interferencije između ove dve knjige: one se na različiti način bave sasvim različitim stvarima vezanim za horor, mada se moje ime pominje poprilično često kod nje, a vala i njeno se pominje kod mene...

Ljubitelji horora ne bi trebalo da imaju dileme - KAKO SE KALIO HOROR je knjiga koju apsolutno morate imati!

Kako?

Evo kako:

Knjiga može da se naruči od referenta za prodaju knjiga Matice srpske na broj telefona 021 523567, da se kupi lično u Matici srpskoj, i preko mejl adresa mprodanov@maticasrpska.org.rs i mkulic@maticasrpska.org.rs. U naredna dva dana biće moguće da se kupi i putem sajta Matice, preko formulara.

Evo ga link za porudžbinu: https://www.maticasrpska.org.rs/kako-se-kalio-khoror/

Eto. Pohrlite i podržite, čitajte i promišljajte i proučavajte!

P.S. Ova knjiga ima moj PEČAT PREPORUKE, ali trenutno nemam tehničke mogućnosti da proizvedem tu sliku... Zamislite moj pečat na gornjoj korici!