***
3+
Kad već nema ništa naročito dobro novo, da se podsetimo nečeg starog, vrednog gledanja...
Kao bombonica za oko
(eye-candy), ova verzija mjuzikla o brici-koljaču je vrhunska stvar: znatno
bolje od, recimo, FROM HELL (sličan ambijent, atmosfera, period i budžet +
Džoni Dep).
Kao film Tima Bartona, ovo
je sasvim pristojno, ali –za mene– ispod BEETLEJUICE-a, EDA WOODA,
SCISSORHANDSA i BATMAN RETURNS-a, i svakako ispod SLEEPY HOLLOW-a (kome je po
hyper-gothicu najbliži).
Kao mjuzikl, ovo je
prilično slabo: meni su ove pesme epitom svega što najviše mrzim – mnogo
osrednjeg texta i nimalo memorabilne melodije. Dakle, RECITOVANJE uz muziku,
bez rime i ritma, koje sve nalikuje jedno drugom, i ništa što bih pevušio posle
filma (za razliku, od npr. pesama iz NIGHTMARE BEFORE XMAS).
Kao splatter, ne odlikuje
se raznovrsnošću tih klanja, ali je prijatno iznenađenje – tretman zaklanih
leševa, način na koji padaju u podzemlje i razbijaju se o kameni pod. Boja krvi
je, pretpostavljam namerno, nerealistična (ipak je ovo mjuzikl!), i vuče pomalo
na narandžasto. Ipak, šikljanje je izvedeno s guštom, i prija oku.
Kao film, nepodnošljivo je
predvidiv: priča o Sviniju Todu je dobro poznata, i scenario ne nudi nikakvih
iznenađenja u vrlo razvučenoj sredini – od Boratove pogibije pa do samcitog
kraja, koji je osvežavajuće (i neočekivano!) mračan.
Odsustvo dinamike i pravih
preokreta tokom većeg dela filma čini ga pomalo sterilnim i dosadnim (za
razliku od, recimo, SLEEPY HOLLOW-a, u kome je scenarista E. K. Voker vrlo
maštovito upotrebio Irvingovu pričicu kao polaznu osnovu za mnogo složeniji i
živahniji zaplet).
Kao film Džonija Depa, ovo
je naslov koji mu je sasvim zasluženo mogao doneti Oskara, i ja sam svakako
navijao za njega. Izraz lica koji ima kada se prvi put sretne sa svojim
dušmanima (Timotijem Spalom na ulici; A. Rikmanom u svom potkrovlju) – nešto je
neopisivo: toliko je suptilno – but it speaks volumes! Majstore!
U svetlu overdoziranja nekih njegovih lepuškastih kolega (B. Renfro, H. Ledžer) ne mogu
a da se dodatno ne divim Depu koji je zaista premudro uspeo da izbegne
uobičajeni predikament teen-idola (fufice, skandali, droge...), i umesto toga
se smirio sa ženom, pobegao iz kala Amerike u Francusku, i ostvario
najrespektabilniju karijeru koju je ijedan glumac mlado-srednjih godina
ostvario u poslednjih par decenija, a možda i šire. To što 20 godina izgleda
isto čini ga samo još zavisti-vrednijim: što kaže Aca R. – taj čovek kao da je
sklopio neki faustovski ugovor, ovo nije normalno!
Kao orgija nepatvorene
mizantropije i nesputanog goticizma SWEENY TODD je svakako osvežavajuća
subverzija u okvirima holivudskog mejnstrima – ali i horora kao žanra kome ti
kvaliteti u poslednje vreme prečesto nedostaju!
Šteta što je film na
auto-pilotu tokom polovine svog trajanja: čak i ta deonica je PRELEPA za
gledanje, samo što nije zabavna kao početak i kraj...
