Na Sajmu knjiga u Beogradu, počev od 19. oktobra, imaćete priliku da nabavite ultimativno izdanje Lavkraftovog najhororičnijeg romana, SLUČAJ ČARLSA DEKSTERA VORDA („Poetika strave“, knj. 35).
Da podsetim, njegov U PLANINAMA LUDILA je SF-horor, SNOVITA POTRAGA ZA NEZNANIM KADATOM je FENTEZI-horor, ali je zato SLUČAJ ČARLSA DEKSTERA VORDA = HOROR-horor.
SLUČAJ ČARLSA DEKSTERA VORDA je jedna od prvih Lavkraftovih knjiga objavljenih na srpskom, daleke 1990. Izvorno ga je objavio BIGZ, a potom su neki drugi izdavači preštampavali taj isti prevod Gordane Velmar-Janković.
Novo izdanje preveo je dr Dejan Ognjanović, koji je dosad već kod Orfelina objavio i nove prevode druga dva Lavkraftova romana, kao i dobrog dela njegovih najboljih priča.
I pre nego što uskliknete „Meh, imam taj stari prevod, šta će mi novi?!“ pogledajte zbog čega mislim da bi svaki ozbiljan ljubitelj horora (a time i Lavkrafta) trebalo da poseduje ovo novo izdanje.
Pre svega, ako nekim slučajem uopšte nemate ovaj roman u svojoj bilioteci, onda dileme nema: OBAVEZNO ga nabavite, i to u Orfelinovom izdanju, jer radi se o jednom od najboljih horor romana ikada napisanih, a on tek sada dobija dostojanstveno izdanje na srpskom.
Ako imate BIGZ-ovo ili neko kasnije izdanje, i u nedoumici ste treba li vam sad i ovo, evo zbog čega bi ga trebalo razmotriti.
zadnja korica |
1) Stari prevod rađen je po nekom starom, upitnom izvorniku, dok je novi prevod rađen prema ultimativnom izdanju, minuciozno doteranom u skladu s Lavkraftovim rukopisom, koje je priredio S. T. Džoši, vodeći svetski expert za Lavkrafta.
2) Stari prevod imao je čitav niz sitnih grešaka, npr. u jednom trenu se tu pojavi nekakav KAPETAN LEŠI niotkuda! Prevoditeljica je izmislila da tu ima neki „kapetan Hari Leši“, a zapravo treba = Čarls Lesli. Ali, OK, Leši ili Lesli, biće dobro pečenje. Da vidimo dalje.
3) Stari prevod imao je čitav niz krupnih grešaka, nastalih u brzini, nepažnji ili lošem izvorniku. Ili u nedovoljnoj koncentraciji i brizi o smislu. Na primer: u izvorniku se u jednom trenutku kaže “must have it red for three months”. Prevoditeljica, na str. 80 Bigz izdanja, kaže: „mora biti spremno za tri meseca“. A zapravo treba = „mora da ima crveno puna tri meseca“. Sitnica? Pa, nije, zato što se tu aludira da lik mora da pije krv puna tri meseca da bi se, tako vaskrsao, sasvim povratio u život; taj smisao je prevoditeljici sasvim promakao, i to što je ona stavila tu nema veze s onim što u originalu piše. Ima još primera ovoga…
4) U starom prevodu ima i nekoliko zaista neverovatno velikih propusta. Navešću jedan od najgorih primera, gde u jednom kratkom pasusu imate bar 4-5 krupne omaške. Ovo se nalazi u I izdanju na str. 33:
Gordana Velmar-Janković:
„Jednom prilikom je, na primer, neki čas razjaren a čas zlovoljan stvor ispitivan na francuskom jeziku o pokolju u Limožu što ga je 1370. godine izvršio Princ Tame, kao da je za taj zločin postojao neki skriveni razlog koji je zatvorenik morao da zna. Naime, Karven je tog zatvorenika – ako je on uopšte bio zatvorenik – pitao da li je naređenje za pokolj izdato zbog Znaka Jednoroga otkrivenog na oltaru u drevnoj rimskoj grobnici iza katedrale ili zbog toga što je Princ Tame, na skupu veštica, izgovorio Tri Reči.“
Dejan Ognjanović:
„Jednom je, na primer, neka naizmenično besna i ćutljiva figura ispitivana na francuskom o masakru koji je Crni Princ (FUSNOTA) počinio u Limožu 1370. godine, kao da su za to postojali neki skriveni razlozi koje je ovaj morao znati. Karven je pitao zatvorenika – ako je to bio nekakav zatvorenik – da li je naredba za pokolj izdata zato što je bio pronađen Znak Jarca na oltaru u drevnoj rimskoj kripti ispod Katedrale ili zato što je Crni Čovek iz Kovena Gornje Vijene (FUSNOTA) izgovorio Tri Reči.“
Šta je sve omašila prevoditeljica starog prevoda?
a) „Princ Tame“ je zapravo „Crni Princ“; ona je pobrkala Satanu sa smrtnikom, ličnošću iz engleske istorije. U novom izdanju je ovo tačno prevedeno + imate fusnotu o tome ko mu je bio taj „Crni Princ“.
b) „Znak Jednoroga“ – zapravo Znak Jarca, ukazuje na pagansku i/ili satanističku magiju. Dakle, pobrkati Jednoroga i Jarca, to je stvarno neoprostivo, naročito u ovom kontekstu.
c) „iza katedrale“ – zapravo, ispod, u podzemlju. Sitnica bi bila, da je jedina; ali ovakvih omaški je u starom prevodu mnogo.
d) „Princ Tame“ – Ponovo! A zapravo, Crni Čovek, opskurni demonološki lik: može biti smrtnik-satanista (vođa kovena), ili nekakav demon, ili polutan, pa i đavo, ali neki niži đavo – sasvim sigurno nije Satana ili Lucifer lično.
e) „na skupu veštica“ – u starom prevodu sasvim je ispuštena lokalizacija tog kovena (iz Gornje Vijene). ALI, u novom izdanju imate fusnotu o tome, pa ćete videti zašto je ona bitna, tj. na šta ukazuje, i koliko je detaljno Lavkraft izučio materiju.
5) Najzad, ono što je mnogima najviše smetalo oko starog prevoda DEXTERA, jeste neverovatno promašena odluka prevoditeljice da grdne stranice u romanu, u kojima se izdašno navode čitava pisma napisana u 18. veku, na srpski prevede – crkvenoslovenskim.
Zašto je to promašeno?
Kao prvo, promašeno je jer je današnjem čitaocu nerazumljivo i naporno da se probija kroz dugačke deonice teksta koji, u starom prevodu, glasi ovako: „Jesli Reči skazane Odzivlenije ne izaz’vu, obače v vremeni čto prihodit rožden budet Onaj koji osvrnuti če se i Sol ili Veščestvo za Sol upotrebiti če a čto Ti ostavit’ Mu budeš.“
Kao drugo: da je to i u izvorniku toliko naporno i nerazumljivo čitaocu s engleskog govornog područja, ne bismo mogli da se bunimo: ako je Lavkraft hteo da mu text bude toliko nerazumljiv, šta da radimo, nego da ga verno sledimo u tome?
forzec knjige |
ALI! To nije tako! Ključna stvar koju stari prevod nije promislio: engleski i srpski jezik su se sasvim različito razvijali u poslednjih 250-300 godina. Engleski iz 18. veka razlikuje se u odnosu na današnji, moderni engleski jezik uglavnom u minornim detaljima pisanja (spelling) poneke reči, a ne u gramatici i ne u rečniku. Kao posledica toga, današnji Američanin ili Engležanin glatko može da pročita i shvati rečenicu: „and if yr Line runn out not, one shal bee in yeares to come that shal looke backe and use what Saltes or Stuff for Saltes you shal leaue him.“
Međutim, pošto je „srpski“ kojim se pisalo pre 300 godina nekakva crkvenoslovenska papazjanija, to današnji četac ne može brez vokabularija, fusnotija i naprezanija teškoga da poimi. I zato su te deonice, kojih ima kroz ceo tekst, u novom prevodu rešene jednim arhaičnim, ali daleko razumljivijim srpskim jezikom. Konkretno, gornja rečenica glasi u novom prevodu: „ako ti Loza tvoja zatrta ne bude, jedan naići će u godinama budućijem koji kad unatrag pogleda upotrebu znati će od Soli il materijala za Soli što ti ćeš mu ostaviti.“
Uzgred, zapazite da ni ovde stari prevod nije uhvatio smisao početka rečenice:
„if yr Line runn out not“
– stari prevod = Jesli Reči skazane Odzivlenije ne izaz’vu;
– NOVI PREVOD – „ako ti Loza tvoja zatrta ne bude“.
Ovo je, kao i gornji primer sa „red“ = spremno = crveno, još jedno od brojnih mesta gde prevodilica nije shvatila smisao, a fundamentalno je bitan za zaplet: jer ovde se kaže da, ako porodična loza vešca ne bude zatrta, nego potraje u vremenu, neki njegov naslednik će njegove „soli“ upotrebiti itd. To stari prevod uopšte nije ukačio.
6) Novi prevod ima više fusnota od starog, jer ovaj roman obiluje referencama: na istoriju, na okultizam i alhemiju i na druge specijalne discipline, kao i na druga Lavkraftova dela – u starom prevodu nemate osvrte i pojašnjenja tih stvari.
7) Pošto ovaj roman ima baš mnogo referenci na okultizam, da ne bih opterećivao glavni tekst romana desetinama fusnota, metnuo sam samo neke smesta najbitnije u tekst, ali sam daleko više detalja, za one koje zanima ezoterija, stavio u Appendix: OKULTNI REČNIK koji na 14 strana pojašnjava IMENA, KNJIGE, POJMOVE i FORMULE koji se pominju u romanu. Ova pojašnjenja će zainteresovanom čitaocu otkriti dimenzije DEXTERA koje pri čitanju ranijeg prevoda nije ni slutio.
8) Ovo Orfelinovo izdanje sadrži i dodatak u vidu Lavkraftove novele „Kroz Kapije Srebrnog ključa“. Ona do sada nije bila objavljena u drugim Orfelinovim knjigama Lavkraftovim.
9) U pitanju je potpuno novi prevod te novele koji je takođe uradio dr Ognjanović, na osnovu najnovijeg, besprekorno priređenog teksta te novele koji je priredio Džoši. Neću ni navoditi primere omaški i brljotina u ranijem prevodu, iz 1991, koji se od tada automatski, nepromenjen, preštampavao kod raznih dunstera.
10) Na kraju knjige je i detaljan POGOVOR pod naslovom „Grobovi bez dna“. Autor je, kao i za prethodna 34 naslova ove edicije, dr Ognjanović.
I moram vam reći da sam veoma ponosan na ovaj tekst, jer iako sam o Lavkraftu već toliko puta pisao do sada, dugotrajan prevodilački boravak u DEXTERU, iznutra, u Lavkraftovim cipelama, omogućio mi je da uvidim neke aspekte ovog romana koji su mi do sada izmicali, a koje ne vidim ni da su drugi kritičari pomenuli u tekstovima koji su meni poznati, tako da, neskromno ali realno, kazujem da ćete u ovom pogovoru i vi saznati nove razloge zbog kojih je ovaj roman poseban i vredan.
11) Uz pogovor ćete videti i nekoliko prikladnih ilustracija: kuću u Providensu koja je poslužila kao uzor za dom Č. D. Vorda; prvu stranicu Lavkraftovog rukopisa (sa originalnim naslovom romana) i još ponešto.
12) Na kraju, a za mnoge na početku, dodatni razlog da imate ovo novo izdanje DEXTERA jesu i umetnine našeg dežurnog Lavkraftofila, dr Ivice Stevanovića. Te ilustracije koje je naslikao i nacrtao za korice, forzec i unutrašnjost – to je genijalno, odnosno taman dostojno tekstova koji su unutra!
rasklop |
Inače, sa ovom knjigom Orfelin kompletira sve što od Lavkraftove proze vredi posedovati i čitati. Sad, kad DEXTERA nabavite, imaćete u vrhunskom i najtačnijem mogućem prevodu SVE od Lavkrafta što valja, a da je Orfelin ukrasio i odštampao, a da je prevedeno ili pomno nadzirano od strane Dr Ognjanovića.
Orfelinova izabrana prozna dela H. F. Lavkrafta sačinjavaju:
NEKRONOMIKON
U PLANINAMA LUDILA
SNOVITA POTRAGA ZA NEZNANIM KADATOM
SLUČAJ ČARLSA DEKSTERA VORDA
ŠAPTAČ
U TAMI
BEZIMENI
GRAD
Ako
imate SVE ovo, onda imate SVE od Lavkrafta što vredi imati, a da je proza.
Njegovu
poeziju Orfelin neće izdavati.
Njegov
esej NATPRIRODNA STRAVA U
KNJIŽEVNOSTI Orfelin će objaviti u novom,
anotiranom prevodu (by dr Ghoul, of course) i sa dodatnim njegovim esejima o horor književnosti. Potrudiću se da to
bude gotovo do idućeg sajma (2025).
P.S. Pretplate za najnovije Orfelinke neće biti zato što štamparija ne može da garantuje Orfelinu da će mu za Sajam isporučiti količinu knjiga koju potražuje da bi sigurno bilo dovoljno i za pretplatnike i za nove kupce. Zato: ko dođe na Sajam lično, moći će da kupi tamo, a svi ostali moći će da ih naruče od Orfelina i od mene početkom novembra.