Pre nekih 6 godina u kratkoživućem filmskozabavnom magazinu FAMA izašlo je nekoliko mojih textova. Vrhunac moje FAME jeste mega-analiza prevoda filmskih naslova distribuiranih kod nas na videu i u bioskopima (isključivo su u obzir uzimani zvanični naslovi, a ne piratski!).
Greota je da taj Rad čami u tom davnoumrlom magazinu i da generacije potencijalnih fanova odrastaju nesvesne njegovog postojanja, te stoga: evo ga narodu, potpuno free of charge! Gde to ima? Samo ovde, na CULT OF GHOUL!
Zbog obima ovog kapitalnog rada – a i u znak pažnje prema stomacima osetljivim na previše glasnog smeha – ovaj doktorat nudim u dva dela. Evo prvog (klikći na tabele da vidiš čitko!):
Za sve što sledi dole (c) by Dejan Ognjanović
'Ruža bi isto tako divno mirisala i da joj kakvo drugo ime damo,' reče Šekspir, i ode u večnost. Ove reči postale su moto mnogih naših filmskih prevodilaca, iako se, gledajući njihova sabrana nedela, često zapitam da li su starog majstora, i njegov jezik, ikada studirali.
Posao prevodioca filmova mnogo je zahtevniji i ozbiljniji nego što se na prvi pogled čini: naročito kada se prevodi sa engleskog, što je govorno područje sa koga nam dolazi većina filmova. Amerikanci posebno živi nisu bez dvosmislica, igara reči i svakojakih aluzija, a to najviše dolazi do izražaja u naslovima. Pre nego što se obrušimo na prevodioce i njihove 'prepeve', ipak treba imati u vidu da je za distributerski naslov pre svega odgovoran – naravno, distributer. On je taj kome je najbitnije da što bolje plasira svoj (t.j. uvezeni) proizvod, odnosno da ga proda što većoj masi. A masa k'o masa – ponekad joj treba crtati, objašnjavati, dodavati, filovati... podilaziti... lagati... Ili barem tako distributeri misle.
Ako pogledamo veći broj 'slobodnih' naslova pod kojima su neki filmovi prikazivani kod nas počećemo da uviđamo zakonitosti – kako u različitosti problema sa kojima se prevodioci suočavaju (i načina na koje se s njima bore), tako i u distributerskim strategijama i njihovim implikacijama.
GLUPANI I TUPANI
Najjednostavniji način da se uprska prevod jeste – puko neznanje engleskog, obično u spoju sa nepoznavanjem konteksta (zapleta), tako da se stiče utisak da prevodilac ili ne zna jezik, ili nije ni gledao film koji verovatno prevodi sa dijalog liste. Tako, recimo, dobijamo da se Asylum (Ludnica) prevede kao Azil a Just Cause (Pravedan cilj) kao - Običan slučaj! Razlika između 'death' i 'dead' i dalje izmiče onima koji su Evil Dead (Zli mrtvaci) preveli kao Zla smrt, kao i razlika između 'voleti' i 'biti voljen' u slučaju prevoda Drakula - mrtav i voljen (Dracula - Dead and loving it). Kako poverovati da je u osnovnoj školi imao peticu iz engleskog prevodilac koji ne zna da se konstrukcija 'there is' prevodi kao 'ima' ili 'postoji'? The man who wasn't there (Čovek koji nije postojao) kod nas je na videu izdat kao Čovek koji nije bio tamo. Gde 'tamo'? Ili, kako poverovati da je uopšte pogledao film Waking Ned Devine onaj ko ga je preveo kao Probuditi Neda? Hej, ne mora čovek da bude rocket scientist, pa ni da pročita Fineganovo bdenje – dovoljno je da pogleda film i vidi da se radi o bdenju kraj odra mrtvog čoveka!
Evo još nekih nakaradnih primera:
IDIOMI I IDIOTI
Jedan od većih prevodilačkih problema je - kako zaobići tuđe idiome, igre reči i aluzije? Od (stranog) izvora – nekoliko putića.
Jedan je – ne prepoznati izraz kao idiom, i prevesti ga bukvalno, iako takav prevod na srpskom ništa ne znači, kao na primer The whole nine yards (Skroz do kraja) preslikan u Svih devet jardi (za video), odnosno sasvim slobodno prepevan u Ubica mekog srca (za bioskope). Sličan primer: francuski Le placard je referenca na idiom ekvivalentan engleskom 'to come out of the closet', koji se koristi za onoga ko javno obznani svoju homoseksualnost, što je jasno povezano sa zapletom filma. Na srpskom, međutim, plakar je samo plakar, ormar je samo ormar…
Drugi putić – videti da taj original znači nešto što ne razumemo, pa ga blago izmeniti da, kao fol, nešto znači. Recimo, Lightning in a bottle maštovito pretvoren u Svetlost u tami, ili Ginger Snaps u Fatalna Džindžer, ili Simon sez u Sajmonova reč.
Treći putić – dići ruke od bilo kakve veze s originalom i prevesti ga kao nešto sasvim deseto: Way downtown kod nas postaje Mentalna eksplozija (!) a Nobody`s Fool je, naravno, Skoro savršen čovek.
Ostali biseri su:
PREVODILAC NA BOLOVANJU
A kada se prevodioci umore od borbe sa svim tim idiomima, onda dopuste sebi mali dopust, i naslov ostave takvim kakav je i bio, iako Vujaklija ne zna ništa slično njihovom prevodilačkom 'rešenju'. Sve je počelo davno, još od Hičkokovog remek-dela koje i dan-danas zovemo Psiho, iako u srpskom takva reč ne postoji - ali lepo zvuči! Svakako lepše nego Ludak, Poremećen, itsl. što su implikacije reči Psycho. Posebna priča su strip-superheroji čija je imena (t.j. složenice) često besmisleno prevoditi. Da li stvarno želite da Supermena zovete Super-Čovekom (ili možda Natčovekom)? Čovek-slepi miš ili Čovek-pauk su takođe bezvezna rešenja za Betmena ili Spajdermena, a i Grdosija umesto Hulka izaziva pre podsmeh nego (straho)poštovanje. U ovu grupu spadaju još i naslovi kakvi su Darkmen, Robokap, Spoun (Spawn) i Dardevil (strip verzija je kod nas, ipak, u Eks-Almanahu prevođena kao – Nebojša!). Terminatoru se može progledati kroz prste jedino zato što je Istrebljivač već upotrebljen, i to samo dve godine ranije, za 'nezgodni' idiom Blade Runner.
U sličnu nedoumicu nas stavljaju i filmovi po video igrama, kod fanova odavno odomaćenih pod originalnim naslovom. Niko ovde ne igra Pljačkaša grobova (Tomb Raider) kao što niko ne sluša Kotrljajuće Kamenje (Rolling Stones), iako je travestija pod naslovom Dangeons and Dragons ipak prikazivana kao Lagumi i zmajevi.
Ipak, za donje naslove je malo teže naći opravdanje što nisu prevedeni u nešto nalik srpskom:
MANGUPI OVERAVAJU PREVOD
Poseban deo marketinške strategije jeste dodvoravanje najvećoj mogućoj ciljnoj grupi, a to su pre svega – tinejdžeri i mlađi adolescenti, odnosno muškarci koji tek upadaju u ženske mreže, ali još uvek nisu zarobljeni brakom, decom, poslom itd. te su stoga dovoljno dokoni da često idu u bioskop (obično sa drugarima, ili trenutnom izabranicom). O tome koje su im glavne preokupacije najbolje govore ključne reči kojima naši distributeri pokušavaju da ih namame: orgazam, džumbus, žurka, trava, duvanje, napaljeni, mangupi, brucoši, šeprtlje itsl.
Zapazite da u većini originalnih naslova ne postoji ni približno ekvivalentan uvredljivo-prezrivi nastup kakav zapažamo u našim zatupljujućim prepevima za retarde:
ISTO TO SAMO MALO DRUGAČIJE
Ako vas distributer nije dovoljno uvredio kretenizujući svoje naslove preko svake mere, možda će u tome uspeti otvoreno vam lažući. Tačnije, pokušavajući da vas svojim prevodom navede na pomisao da gledate nastavak popularnog filma. Taj zanat su ispekli još u svojim piratskim danima, kada su sve gde makar prismrdi neka ajkulica smesta izdavali kao Ajkula 5, 6, 7… a danas, kada su postali 'legalni' – možete da se divite njihovoj još većoj maštovitosti:
SVE ŠTO TI TREBA JE LJUBAV
Pored dokonih tinejdžera i njihovih pajtaša, najzahvalnija bioskopska publika su – zaljubljeni parovi. Samo zbog njih (tačnije, njihovih lepših polovina) snimaju se gomile negledljivo-bljutavih 'romantičnih komedija'. Šteta što Ameri nemaju pojma šta je biznis i kako se roba prodaje. Naši distributeri im u tome čitaju bukvicu. Alfa i Omega njihove mudrosti glasi: Svaki romantični film u naslovu MORA da ima reč 'ljubav'!
Primeri su suviše blatantni da bi zasluživali bilo kakav komentar:
Nastaviće se...
