U okviru akcije „Uoči Vašara knjiga“
evo par naslova s mojom preporukom, oba od istog autora, Zoran Penevskog, poznatog po višestruko ispoljenoj sklonosti ka mračnim i morbidnim sadržajima (recimo, pored ostalog, kroz nekoliko grafičkih romana koje je pisao za Ivicu Stevanovića - LEKSIKON LIKOVNIH LEGIJA itd).
LEKTOR – Zoran Penevski
SKC Novi Sad, 2015
Ova knjiga se, na zadnjoj korici, najavljuje kao
„filozofski horor – jezikom suicida – roman rastakanja“. Već iz toga je jasno
da ne treba očekivati konvencionalno „Noć je bila olujna i mračna“ pisanje.
Radi
se o knjižici malog formata, na samo 80 strana, a njen sadržaj je nešto kao
bernhardovski rant iz ugla „poremećenog“ uma čija iskrivljena perspektiva,
zapravo, ogoljava horore egzistencije – i pisanja – i užasa prazne, bele
stranice... U pitanju je, dakle, metatekstualna igrarija u kojoj je i sam tekst
podložan eksperimentalnom tretmanu: neki njegovi delovi su precrtani (ali
čitljivi), neki su u drugom fontu ili boji (crvenoj), a ima i nešto
ilustracija.
Ispovest
je mračna, možda čak nihilistički obojena, sa osobeno poetičnim (a neretko i
duhovitim) momentima – evo jednog odlomka:
„...eno
već vidim kako sodoma i gomora teku njegovim venama, eva grize voćku saznanja u
njegovom želucu, u slezini đavo iskušava isusa, dosta je toga da smo ljudi,
bili smo i videli šta to znači, treba da budemo napokon nešto drugo, dosadno je
biti čovek, probajmo šta sve možemo da postanemo, grešimo veličanstveno u
budućim izborima, jer bolje je iskusiti ćorsokak nego biti u uravnoteženom
ludilu i ograničenoj slabosti, nismo mi ovde da budemo senke, želim da gorim,
želim da budem ispovest vatre...“ (str. 23)
Postojanje
kao fikcija, život kroz knjige, kroz slova, autsajderska perspektiva,
patologija i normalnost, pisanje kao (ne)život, pamet i ubijanje... to su samo
neke od tema kojih se dotiče ova neobična knjižica, idealna za ljubitelje
bizarnog, mračnog, ekscentričnog...
Evo kako knjiga počinje:
KORPORATIVNI PANDEMONIJUM
– Zoran Penevski
(scenario) i Aleksandar Zolotić (crtež)
Besna kobila, 2014
Ovo je izašlo još za prošli
sajam, ali ako vam je tad promaklo – obratite pažnjusada! U pitanju je grafički
roman koji će naročito dobro da legne onima koji vole film BRAZIL Terija Gilijama, a
još više onima koji ga smatraju previše šarenim, kitnjastim, veselim i
optimističkim!
Reč je o sumornom retrofuturističkom
grafičkom romanu zasnovanom na postojećoj podeli radnih obaveza u današnjem
svetu, u kojem su logoi postali beleg, znak raspoznavanja i sama suština bića
onog dela čovečanstva koji se privoleo redu. To je ekspresivna i mračna vizija
sveta u kojem su uspon i pad neraskidivo vezani za iluzije koje stvaraju
moćnici.
Glavni junak ima želju da
leti, ali letenje – u svetu kojim vladaju korporacije, u kojem su i ljudi i
igračke i snovi samo roba – ima svoju cenu. Nimalo sitnu…
Pandemonijum savremenog
sveta otuđenosti, brendiranja, mehanizacije svega pa i ljudskih bića, kloniranja,
gaženja individualnosti i snova i njihovo zamenjivanje robotima, lutkama,
simulakrumima i dajdžest spakovanim „snovima“ i slogan-idealima („Nema granica
– Kupi naše telefone!“ „Just do it – Kupi naše patike!“ „Ostvari svoje snove –
Kupi naš gazirani bućkuriš!“ itsl.) dobro je prikazan.
Možda, za moj ukus, čak i
previše simplicistički i crno-belo (heh), ali koliko god idejnost ovog grafičkog
romana možda bila prostodušna, ona time nije ništa manje aktuelna i vredna,
danas i ovde, gde narod beslovesno guta slogane, plastične starlete i
klon-zvezde kao svoje, a zapravo fabrikovane i masovno isporučene ideale.
Osim toga, ideje-šmideje! Uživajte u Zolotićevim
slikama u ovom stripu koje su s pravom bile nagrađene na prethodnom sajmu od
strane Udruženja likovnih umetnika...
