LEKTOR i KORPORATIVNI PANDEMONIJUM – Zoran Penevski

  

            U okviru akcije „Uoči Vašara knjiga“ evo par naslova s mojom preporukom, oba od istog autora, Zoran Penevskog, poznatog po višestruko ispoljenoj sklonosti ka mračnim i morbidnim sadržajima (recimo, pored ostalog, kroz nekoliko grafičkih romana koje je pisao za Ivicu Stevanovića - LEKSIKON LIKOVNIH LEGIJA itd).

            

LEKTOR – Zoran Penevski

SKC Novi Sad, 2015

Ova knjiga se, na zadnjoj korici, najavljuje kao „filozofski horor – jezikom suicida – roman rastakanja“. Već iz toga je jasno da ne treba očekivati konvencionalno „Noć je bila olujna i mračna“ pisanje.

            Radi se o knjižici malog formata, na samo 80 strana, a njen sadržaj je nešto kao bernhardovski rant iz ugla „poremećenog“ uma čija iskrivljena perspektiva, zapravo, ogoljava horore egzistencije – i pisanja – i užasa prazne, bele stranice... U pitanju je, dakle, metatekstualna igrarija u kojoj je i sam tekst podložan eksperimentalnom tretmanu: neki njegovi delovi su precrtani (ali čitljivi), neki su u drugom fontu ili boji (crvenoj), a ima i nešto ilustracija.

            Ispovest je mračna, možda čak nihilistički obojena, sa osobeno poetičnim (a neretko i duhovitim) momentima – evo jednog odlomka:

            „...eno već vidim kako sodoma i gomora teku njegovim venama, eva grize voćku saznanja u njegovom želucu, u slezini đavo iskušava isusa, dosta je toga da smo ljudi, bili smo i videli šta to znači, treba da budemo napokon nešto drugo, dosadno je biti čovek, probajmo šta sve možemo da postanemo, grešimo veličanstveno u budućim izborima, jer bolje je iskusiti ćorsokak nego biti u uravnoteženom ludilu i ograničenoj slabosti, nismo mi ovde da budemo senke, želim da gorim, želim da budem ispovest vatre...“ (str. 23)

            Postojanje kao fikcija, život kroz knjige, kroz slova, autsajderska perspektiva, patologija i normalnost, pisanje kao (ne)život, pamet i ubijanje... to su samo neke od tema kojih se dotiče ova neobična knjižica, idealna za ljubitelje bizarnog, mračnog, ekscentričnog...

Evo kako knjiga počinje:

KORPORATIVNI PANDEMONIJUM 

– Zoran Penevski (scenario) i Aleksandar Zolotić (crtež)

Besna kobila, 2014

Ovo je izašlo još za prošli sajam, ali ako vam je tad promaklo – obratite pažnjusada! U pitanju je grafički roman koji će naročito dobro da legne onima koji vole film BRAZIL Terija Gilijama, a još više onima koji ga smatraju previše šarenim, kitnjastim, veselim i optimističkim!

Reč je o sumornom retrofuturističkom grafičkom romanu zasnovanom na postojećoj podeli radnih obaveza u današnjem svetu, u kojem su logoi postali beleg, znak raspoznavanja i sama suština bića onog dela čovečanstva koji se privoleo redu. To je ekspresivna i mračna vizija sveta u kojem su uspon i pad neraskidivo vezani za iluzije koje stvaraju moćnici.

Glavni junak ima želju da leti, ali letenje – u svetu kojim vladaju korporacije, u kojem su i ljudi i igračke i snovi samo roba – ima svoju cenu. Nimalo sitnu…

Pandemonijum savremenog sveta otuđenosti, brendiranja, mehanizacije svega pa i ljudskih bića, kloniranja, gaženja individualnosti i snova i njihovo zamenjivanje robotima, lutkama, simulakrumima i dajdžest spakovanim „snovima“ i slogan-idealima („Nema granica – Kupi naše telefone!“ „Just do it – Kupi naše patike!“ „Ostvari svoje snove – Kupi naš gazirani bućkuriš!“ itsl.) dobro je prikazan.

Možda, za moj ukus, čak i previše simplicistički i crno-belo (heh), ali koliko god idejnost ovog grafičkog romana možda bila prostodušna, ona time nije ništa manje aktuelna i vredna, danas i ovde, gde narod beslovesno guta slogane, plastične starlete i klon-zvezde kao svoje, a zapravo fabrikovane i masovno isporučene ideale.

Osim toga, ideje-šmideje! Uživajte u Zolotićevim slikama u ovom stripu koje su s pravom bile nagrađene na prethodnom sajmu od strane Udruženja likovnih umetnika...