Na traženje Mladena Đorđevića da obiđe neka sela u mom kraju dok je gostovao na niškim Filmskim susretima, odvedoh ga u selo Špaj, u kome je rođena moja majka. To je selo u brdima iznad Crvene Reke, a koja je pak na samom magistralnom putu prema Beloj Palanci i Dimitrovgradu. Selo je odavno umrlo prirodnom smrću: starci pomrli a to malo mlađih sišlo bliže putu i gradićima i palankama u okolini.
Imam posebnu vezu za ovo selo jer sam kao klinac često tu obitavao na letnjim raspustima (ređe zimskim, jer ipak - planina je to). Priče o vešticama i čumama koje sam slušao od bake imale su snažan podsticaj za moje zanimanje za takve priče i filmove, kao i spooky vibe koji sam uvek osećao tamo, u toj divljini i 'pustinji' sa vrlo malo ljudi: bez uličnih svetala, bez ikakvog saobraćaja, sa vrlo malo stanovnika, tišina je bila zaista tišina (sa tek ponekom noćnom ticom ili zrikavcima) a mrak je bio zaista crn. Što je najzabavnije, kuća mog dede bila je direktno preko puta groblja prema kome sam oduvek osećao posebnu fascinaciju - strah, ali i privlačnost...
Enivej, to selo je inspiracija za lokaciju mog narednog romana (ZAVODNIK), a na fotkama koje ovde prilažem možete videti dalje tragove vremena na kućama i groblju u tom sada još mrtvijem selu.
Foto: U BRDIMA, HORORI
Foto:
Kuća mojih dede i babe (pokojnih), zarasla u travu - jedna od brojnih 'ukletih' u selu Špaj
Foto: Jedan od dva glavna bunara u selu (vodovod ne radi)
Foto: Stara škola u selu Špaj
Foto: Mladen, Maja i ja na špajskom groblju (začudo, neko je ipak pokosio travu pa je bar jedan deo pristupačan; ipak povremeno i neko živ ovde svrati)
Foto: Stara kuća krvari (zemlja u ovim krajevima je crvena)
Foto: Jedan od brojnih starinskih nadgrobnih spomenika u Špaju
Foto: Mladen i ja ispred jedne od zapuštenih, odavno pustih kuća u selu
Imam posebnu vezu za ovo selo jer sam kao klinac često tu obitavao na letnjim raspustima (ređe zimskim, jer ipak - planina je to). Priče o vešticama i čumama koje sam slušao od bake imale su snažan podsticaj za moje zanimanje za takve priče i filmove, kao i spooky vibe koji sam uvek osećao tamo, u toj divljini i 'pustinji' sa vrlo malo ljudi: bez uličnih svetala, bez ikakvog saobraćaja, sa vrlo malo stanovnika, tišina je bila zaista tišina (sa tek ponekom noćnom ticom ili zrikavcima) a mrak je bio zaista crn. Što je najzabavnije, kuća mog dede bila je direktno preko puta groblja prema kome sam oduvek osećao posebnu fascinaciju - strah, ali i privlačnost...
Enivej, to selo je inspiracija za lokaciju mog narednog romana (ZAVODNIK), a na fotkama koje ovde prilažem možete videti dalje tragove vremena na kućama i groblju u tom sada još mrtvijem selu.
Foto: U BRDIMA, HORORI
Foto:Kuća mojih dede i babe (pokojnih), zarasla u travu - jedna od brojnih 'ukletih' u selu Špaj
Foto: Jedan od dva glavna bunara u selu (vodovod ne radi)
Foto: Stara škola u selu Špaj
Foto: Mladen, Maja i ja na špajskom groblju (začudo, neko je ipak pokosio travu pa je bar jedan deo pristupačan; ipak povremeno i neko živ ovde svrati)
Foto: Stara kuća krvari (zemlja u ovim krajevima je crvena)
Foto: Jedan od brojnih starinskih nadgrobnih spomenika u Špaju
Foto: Mladen i ja ispred jedne od zapuštenih, odavno pustih kuća u selu
