**(*)
3-
ABECEDA
SMRTI = 26 kratkih pričica, dužine 2-6
minuta. Da je u pitanju AZBUKA smrti, bilo bi ih 30, barem u teoriji, mada u
praksi teško da bi se našlo dovoljno Srba i Rusa (da ne pominjem druge, za
horor još minornije ćiriličare) da urade svih 30.
Pre svega, kad ih ima toliko,
iluzorno je očekivati da svih 26
valjaju: čak i polovina toga bila bi (pre)puna kapa! Ali ako primenimo Skrobonjino pravilo™ za sklapanje
antologija, dolazimo do realnije formule: trećina ne valja, trećina je
srednje-podnošljiva a trećina je vrlodobrodlična.
Pre nego što se bacim na same
filmčiće, nekoliko opštih opaski. Koncept je dobar: sa ovako kratkim radovima
nema mnogo mesta dosadi i gnjavaži koje prouzročuju antologije sa samo 4-5
činilaca, jer u takvima ako vam je epizoda slaba, morate da je trpite barem 20
minuta. Ovde, čak i ako vas strefi nešto bezvezno, imate utehu da će potrajati
samo par minuta: i nadu da će ono posle njega biti bolje!
Za pohvalu je što su učesnici
međunarodni: imajući u vidu da je američki horor danas u deprimirajućoj krizi –
jalov, bezidejan, prazan i bez ikakvog estetskog kompasa – bilo bi bolno ako
bismo morali da gledamo čak 26 kratkih AMERIČKIH filmova. Srećom, tu su kolege
iz nadahnutijih krajeva sveta, pa zato ovde imamo i Japance, i Špance, i
Meksikance, i Tajlanđane i još poneke da daju ne samo neophodne začine, nego
često – i ono pravo MESO.
Takođe, ovaj omnibus pruža solidan
uvid u trenutno stanje u horor filmu, na globalnom planu. To stanje je, u
proseku – jadno, ali ovde barem
možete na malom prostoru videti kako i zašto je tako.
Šta smo iz ove ABECEDE naučili o
hororu danas? Evo nekoliko slova koja je Ghoul zapazio:
B
kao BEZIDEJNOST: Čak dva filma se bave time da njihovi autori NE ZNAJU čime
bi napunili dodeljenih im 5 minuta, pa na silu iz svojih šupljina izvlače neke
koještarije (Adam Wingard, Simon Barrett: Q
is for Quack; Jon Schnepp: W is for
WTF) ili uvredljivo smandrljano ništavilo (Ti West: M is for Miscarriage).
D kao DOSETKA: sve je svedeno na tupavi "gimmick" kojim se pokušava
kompenzovati najčešće praznina, kako idejna tako i stilska (Angela Bettis: E is for Exterminate; Banjong
Pisanthanakun: N is for Nuptials).
I
kao ISPRAZNOST: Ceđenje suve drenovine u banalnim "pričama" ni o
čemu, pa makar neke od njih i bile tehnički/vizuelno solidne (Nacho Vigalondo: A is for Apocalypse, Adrian Garcia
Bogliano: B is for Bigfoot, Simon
Rumley: P is for Pressure; Ben
Wheatley: U is for Unearthed…)
N
kao NEHOROR: mnogo toga što se danas izdaje za horor zapravo to nije, čak ni uz mnogo slobodnog
tumačenja tog pojma, pa tako i ovde imamo viceve i zajebancije (Anders
Morgenthaler: K is for Klutz; Noboru
Iguchi: F is for Fart), akcioni
krimi triler (Marcel Sarmiento: D is for
Dogfight),
neopisive anegdotalne budalaštine (Andrew Traucki: G is for Gravity), men-in-suits nazi SF
travestije (Thomas Malling: H is for
Hydro-Electric Diffusion), samurajske parodije (Yûdai Yamaguchi: J is for Jidai-geki), antireklame za tretman
WC šolje (Ti West: M is for Miscarriage),
postapokaliptične SF-akcione ekstravagancije s rasmejerovskim uplivima (Jake
West: S is for Speed),
SF-akciju (Kaare
Andrews: V is for Vagitus) ili
naprosto nekoherentne kvazi-SF kvazi-satirične pizdarije (Yoshihiro Nishimura: Z is for Zetsumetsu). Kad se ovako
postavi, u ovoj antologiji NAJMANJE ima horora, a najviše (pomalo
iznenađujuće!) – klozetskih fazona koji na nenamerno metakritički način
sugerišu da je današnji horor pretežno SRANJE.
O
kao OPSKURANTIZAM: nadrkano umetničarenje, film kao rebus, film a la clef, "neću da vam kažem šta
sam 'teo da vam kažem"! (Ernesto Diaz Espinoza: C is for Cycle; Bruno Forzani, Héléne Cattet: O is for Orgasm; Srđan Spasojević: R is for Removed).
S kao
SPLATER UMESTO STRAVE: niko više i ne pokušava
publiku da uplaši, naježi, uzbudi: to
su za današnje filmmejkere potpuno zaboravljene ambicije iz eona davno prošlih.
Jeftini skok-šokovi i mnogo krvi, nasilja, čerečenja – eto, to se sada zove
"horor". Ovo važi i za najbolje delove ovog omnibusa (o njima,
uskoro).
Što se tiče učesnika u ovom
projektu, i oni su mešano meso: neki
su dokazani moderni majstori, neki su preterano a neopravdano izvikani, a neki
su anonimusi sa jednim ili dva osrednja filma za sobom. Potonji su, izgleda, odabrani
samo zato što su se zapili i sprijateljili sa producentom i mastermajndom svega
ovoga – Todom Braunom (TWITCH) na SXSW festivalu.
Obrukali
se:
Ti Westov POBAČAJ
najveća prevara u ovom projektu, a i šire! Ako je
svaki autor dobio po 5000 $ za svoj filmić (a izgleda da je tako – to tvrde
Wingard i Barett u svom anti-filmčetu), onda je ova džukela u svom klozetu smandrljala-uslikala
nešto imbecilno što jedva traje minut-dva, što ga nije koštalo ni 100$, a
ostatak parica (4.900 $) lepo stavio u džep! Boli njega!
Ben Wheatley i njegova ISKOPINA:
kad
su svi dizali u nebesa njegov DOWN TERRACE na Fantaziji 2010. ja sam govorio:
"Aman, ljudi, to je jedna naporno slikana isprazna dramica jedva vredna
jednog gledanja!"; kad su svi po vascelom internetu drkali na KILL LIST i
stavljali ga na svoje top-liste, ja sam se zgražavao i čudio ljudskoj
kratkovidosti i odsustvu elementarnih kriterijuma. E, pa, evo vam ga sad vaš genije
Vitli sa jednim apsolutno kretenskim mini-FFF bez i najmanje potrebe da
postoji, sem kao njegova privatna stilska vežba "u prvom licu".
Nacho Vigalondo i njegova APOKALIPSA
–
mene opet niko ne sluša kad govorim da je TIMECRIMES napadno glup i
uninvolving film, naduvan i izvikan preko svake mere (umnogome zahvaljujući
TWITCHU). Ovo maleno zlodelce nije ubi bože, nije sramotno, ali svakako je
nebitno, nepotrebno i šuplje za jednog "modernog velikana" kakvim
Vigalonda plasiraju i promovišu.
Simon Rumley – još jedna veštački manufakturisana "zvezda"
žanrovskih festivala:
možda čovek ume dobro da popije, da ispriča vic, da se zajebava,
da bude zvezda u društvu gde sedne – ne znam! Na Fantaziji sam ga video samo
ovlaš, jer je došao kad sam ja već polazio nazad. Ali taj ne ume da snimi dobar
film pa da jebe oca. Njegova debilna epizoda ovde samo je još jedan u
narastajućem nizu dokaza toga: slike iz života nekih fufica, snimano banalno
soc-"dokumentaristički", s nešto usiljenog šoka na kraju. Jao,
zgazili slatko malo mače! (PS: Bez brige, nisu stvarno.)
Bruno Forzani, Héléne Cattet i njihov izdrkavački ORGAZAM:
lepo je
to uslikano, ali njihov parazitski fetišizam slo-mo krupnih planova već se pretvorio
u usiljeni manirizam iza kojeg ne stoji ama baš ništa drugo sem lepih slika.
Sad, pošto mnogim "rediteljima" ovde filmovi izgledaju kao nebrižno,
vulgarno-prozaično slikani home-movies
(C is for Cycle; G is for Gravity; M is for Miscarriage; N is for Nuptials; P
is for Pressure; Q is for Quack; U is for Unearthed; W is for WTF), ljubavno-kreativnom
paru Belgijanaca barem na vizuelnoj prefinjenosti skidam kapu. I ni na čemu
drugom.
Ali dosta o razočaranjima i
promašajima: rekoh gore da ovde ima jedna trećina dobrih stvari, pa da kažem
par reči o tih 8-9 komada koje VREDI pogledati, po redosledu od najboljeg ka
manje dobrim.
Marcel Sarmiento
(D is for Dogfight)
Borba pasa – tačnije, jednog psa i jednog čoveka. Ovo je toliko
spektakularno fascinantno režirano da sam buljio u neverici, i uz sve zurenje i
dalje mi nije jasno kako su uspeli ovo da snime! Pas je, po svemu sudeći, pravi
a ne CGI – a scene u kojima besno kidiše na živo meso i na goli vrat izvanredne
su: mora da se radi o vrhunskoj dresuri. Oduševljen sam koliko je ovo
prvorazredno izvedeno u svakom pogledu. Ko bi reko da iza ovoga stoji reditelj
precenjene ali jedva-osrednje DEADGIRL?!
Timo Tjahjanto (L is for Libido)
Brutalna boleština: mnogo zvanih ali malo odabranih sme da se drzne
i ode ovako daleko u tom pravcu a da to ne
bude komendija i travestija nego real
deal sicko shit. Nema to neku naročitu poentu, ali barem okrepljuje
totalitetom (uspele) predanosti šoku i zgražavanju. Smesta sam pohitao da vidim
ko je taj reditelj i instant-skinuo & pogledao njegov dugometražni MACABRE
(DARAH): mora mu se priznati posvećenost meraklijskom prolivanju krvi i
čerečenju telesa, ali scenario za taj predugometražni slešer je ubi bože, a sve osim krvoliptanja na ivici
amaterizma, pa zato za DARAH bubamarah: **(*) / 2+…
Lee Hardcastle (T is for
Toilet)
Nadahnuta, duhovita, vrhunska stop-motion animacija sa živopisnom
slikovitošću i meraklijskim splaterom i smislom za crni humor! Ako nećete da
gledate ceo omnibus, ovu epizodu imate zasebnu i na Jutjubu.
Xavier Gens (X is for XXL)
Ideja nije ništa naročito – predebela devojka nožem i testerom sa
sebe saseče višak sala i mesa – ali izvedba je sočna i adekvatno preterana.
Posle razočaravajuće mlakog i bezveznog THE DIVIDE Gens pokazuje da je preostalo
još nešto od splatter-lovinga iz doba FRONTIERE(S).
Jason Eisener (Y is for
Youngbuck)
Ćelavi čikica-pedofil posmatra dečake-košarkaše u sali za fizičko, dok ga jedan od njih ne
ubije glavom prepariranog jelena (školske maskote?). Vizuelno nadahnuta epizoda
od reditelja HOBO-a…
Srđan Spasojević (R is for
Removed)
Ovo mu valjda dođe nekakav omaž filmskoj traci u vreme digitalnog
videa, ali previše je opskurno i nadrkano samodovoljno da bi naročito uvuklo i
zainteresovalo gledaoca – sem na nivou dobro stilizovanih slika. Šta god da je
Dimbo Vojnov hteo kasti ovim "scenarijem" o čoveku iz čije kože neki
šejdi tipovi izvlače filmsku traku (!), Spaske je to barem uobličio u jednu od
nekolicine epizoda ovde koje actually liče na FILM, odnosno u nešto pravljeno
sa znanjem i guštom, a ne da se odradi minutaža. Time, takođe, nastavlja sa
svojim ludački smelim filmovanjem napadnih splater METAFORA. Od ULASKA VOZA U
STANICU pa do izlaska voza iz – garaže, ovo mu dođe nekakva opskurna elegija
nad smrću FILMA. Nešto kao SIN CELULOIDA sreće KAPETANA NITRATA.
Noboru Iguchi (F is for Fart)
Još jedna od nehoror epizoda, ali uprkos tome, dovoljno je apsurdno-kretenska
i bezobrazna na onom najprimitivnijem nivou (fart jokes!) da ne može a da ne izmami osmeh svakome ko nije srca
kamenoga i kragne uštirkane! Mogao bi da se zove i PRDAPOKALIPSA.
Anders Morgenthaler (K is for
Klutz)
Ni ovaj crtić nije horor – osim u twistu koji deluje usiljeno i
veštački nakalemljeno. Ipak, animacija je odlična, duhovita i cela situacija sa
ženom koja nikako da se otarasi oživelog (?) govneta u jednom klozetu ima svog,
ehm, klozetskog šarma.
Bruno Forzani, Héléne Cattet (O
is for Orgasm)
Rekoh već da ovo skromno parčence
videospotizma i smaračkog fetišizma nije bogzna šta, ali barem lepo izgleda,
što se ne može reći za većinu preostalih epizodica ovog omnibusa. Dok je 90%
današnjih reditelja prilično nebrižno prema fucking IZGLEDU svojih filmova i
snimaju ih mobilnim telefonima ili loše podešenim video kamericama, sa bednim
svetlom, mrljavom slikom, ne jebavajući žive sile frejminga, kadriranja,
osvetljenja kadra, minuciozne obrade zvuka i sličnih prevaziđenih (?!)
gluposti, ovo dvoje Belgijanaca barem još uvek fetišizuju film iz vremena kad
je taj medijum bio VEĆI OD ŽIVOTA umesto što je danas postao pojeden i opsednut
tzv. 'reality' pristupom.
Eto, to su najmanje loši od ovih 26
parčića, pa vi vidite da li ćete odgledati sve, od A do Z, ili ćete kao DEDA iz
RADOVANA III da izdržite samo do A B C D E – pre nego što uskliknete: "E,
dokurca!"
Evo sažetka svih učesnika, sa mojim
ocenama kraj svakog:
A: Nacho Vigalondo
(A is for Apocalypse) = 3-
(A is for Apocalypse) = 3-
B: Adrian Garcia Bogliano
(B is for Bigfoot) = 2+
C: Ernesto Diaz Espinoza
(C is for Cycle) = 2
D: Marcel Sarmiento
(D is for Dogfight) = 5-
E: Angela Bettis
(E is for Exterminate) = 2
F: Noboru Iguchi
(F is for Fart) = 3
G: Andrew Traucki
(G is for Gravity) = 1+
H: Thomas Malling
(H is for Hydro-Electric Diffusion) = 3-
I: Jorge Michel Grau
(I is for Ingrown) = 2+
J: Yûdai Yamaguchi
(J is for Jidai-geki) = 3-
K: Anders Morgenthaler
(K is for Klutz) = 3+
L: Timo Tjahjanto
(L is for Libido) = 4+
M: Ti West
(M is for Miscarriage) = 1
N: Banjong Pisanthanakun
(N is for Nuptials) = 1+
O: Bruno Forzani, Héléne Cattet
(O is for Orgasm) = 3-
P: Simon Rumley
(P is for Pressure) = 2-
Q: Adam Wingard, Simon Barrett
(Q is for Quack) = 2-
R: Srđan Spasojević
(R is for Removed) = 3-
S: Jake West
(S is for Speed) = 2+
T: Lee Hardcastle
(T is for Toilet) = 4
U: Ben Wheatley
(U is for Unearthed) = 2
V: Kaare Andrews
(V is for Vagitus) = 2+
W: Jon Schnepp
(W is for WTF) = 2-
X: Xavier Gens
(X is for XXL) = 3
Y: Jason Eisener
(Y is for Youngbuck) = 3
Z: Yoshihiro Nishimura
(Z is for Zetsumetsu) = 2+